New International Version

Philippians 1:1-30

1Paul and Timothy, servants of Christ Jesus,

To all God’s holy people in Christ Jesus at Philippi, together with the overseers and deacons1:1 The word deacons refers here to Christians designated to serve with the overseers/elders of the church in a variety of ways; similarly in Romans 16:1 and 1 Tim. 3:8,12.:

2Grace and peace to you from God our Father and the Lord Jesus Christ.

Thanksgiving and Prayer

3I thank my God every time I remember you. 4In all my prayers for all of you, I always pray with joy 5because of your partnership in the gospel from the first day until now, 6being confident of this, that he who began a good work in you will carry it on to completion until the day of Christ Jesus.

7It is right for me to feel this way about all of you, since I have you in my heart and, whether I am in chains or defending and confirming the gospel, all of you share in God’s grace with me. 8God can testify how I long for all of you with the affection of Christ Jesus.

9And this is my prayer: that your love may abound more and more in knowledge and depth of insight, 10so that you may be able to discern what is best and may be pure and blameless for the day of Christ, 11filled with the fruit of righteousness that comes through Jesus Christ—to the glory and praise of God.

Paul’s Chains Advance the Gospel

12Now I want you to know, brothers and sisters,1:12 The Greek word for brothers and sisters (adelphoi) refers here to believers, both men and women, as part of God’s family; also in verse 14; and in 3:1, 13, 17; 4:1, 8, 21. that what has happened to me has actually served to advance the gospel. 13As a result, it has become clear throughout the whole palace guard1:13 Or whole palace and to everyone else that I am in chains for Christ. 14And because of my chains, most of the brothers and sisters have become confident in the Lord and dare all the more to proclaim the gospel without fear.

15It is true that some preach Christ out of envy and rivalry, but others out of goodwill. 16The latter do so out of love, knowing that I am put here for the defense of the gospel. 17The former preach Christ out of selfish ambition, not sincerely, supposing that they can stir up trouble for me while I am in chains. 18But what does it matter? The important thing is that in every way, whether from false motives or true, Christ is preached. And because of this I rejoice.

Yes, and I will continue to rejoice, 19for I know that through your prayers and God’s provision of the Spirit of Jesus Christ what has happened to me will turn out for my deliverance.1:19 Or vindication; or salvation 20I eagerly expect and hope that I will in no way be ashamed, but will have sufficient courage so that now as always Christ will be exalted in my body, whether by life or by death. 21For to me, to live is Christ and to die is gain. 22If I am to go on living in the body, this will mean fruitful labor for me. Yet what shall I choose? I do not know! 23I am torn between the two: I desire to depart and be with Christ, which is better by far; 24but it is more necessary for you that I remain in the body. 25Convinced of this, I know that I will remain, and I will continue with all of you for your progress and joy in the faith, 26so that through my being with you again your boasting in Christ Jesus will abound on account of me.

Life Worthy of the Gospel

27Whatever happens, conduct yourselves in a manner worthy of the gospel of Christ. Then, whether I come and see you or only hear about you in my absence, I will know that you stand firm in the one Spirit,1:27 Or in one spirit striving together as one for the faith of the gospel 28without being frightened in any way by those who oppose you. This is a sign to them that they will be destroyed, but that you will be saved—and that by God. 29For it has been granted to you on behalf of Christ not only to believe in him, but also to suffer for him, 30since you are going through the same struggle you saw I had, and now hear that I still have.

New Serbian Translation

Филипљанима 1:1-30

1Павле и Тимотеј, слуге Христа Исуса, свим светима у Филипима, заједно са надгледницима и служитељима. 2Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.

Захвалност и молитва

3Захваљујем своме Богу кад год вас се сетим. 4У свакој својој молитви за све вас, увек се молим с радошћу 5ради вашег учешћа у ширењу Радосне вести, од првог дана до данас. 6Уверен сам да ће Бог, зачетник доброг дела у вама, довршити то дело до Дана у који ће Исус Христос доћи. 7А и право је да овако мислим о свима вама, јер вас носим у своме срцу, све вас који учествујете са мном у милости, како у мојим оковима, тако и у одбрани и утврђивању Радосне вести. 8Бог ми је сведок да чезнем за свима вама љубављу Исуса Христа. 9А ја се молим да ваша љубав све више напредује у спознаји и пуном увиду у исправно живљење, 10да можете просудити шта је најбоље, како бисте били чисти и беспрекорни за дан Христов, 11испуњени праведношћу – плодом што се посредством Христа Исуса стиче, на славу и хвалу Божију.

Апостолови окови у служби еванђеља

12Желим да знате, браћо, да је ово што се са мном дешава, учинило да Радосна вест напредује, 13тако да је свој царској гарди и свима осталима постало јасно да ја носим окове ради Христа, 14па се већина браће у Господу, охрабрена мојим оковима, све више усуђује да без страха објављује реч Божију. 15Једни, додуше, навешћују Христа из зависти и надметања, а други то чине од добре воље. 16Једни то чине из љубави, јер знају да сам у тамници ради одбране Радосне вести, 17а други из супарништва навешћују Христа, неискрено, мислећи да ће тако отежати невољу мога тамновања. 18И шта онда? Само нека се на сваки начин, било искрено било неискрено, Христос навешћује.

Зато се радујем, и радоваћу се, 19јер знам да ће ово што се са мном дешава, вашом молитвом и помоћу Духа Исуса Христа, довести до мога избављења. 20Жељно очекујем и надам се да се ни у чему нећу осрамотити, него да ће се мојом потпуном одважношћу, сад као и увек, Христос прославити у мом телу, било животом, било смрћу. 21Јер Христос је за мене живот, а смрт добитак. 22А ако већ треба да наставим да живим у телу, за мене је то плодан рад, те стога не знам шта бих изабрао. 23Притиснут сам с обе стране; жеља ми је да умрем и да будем с Христом, што је кудикамо боље, 24али наставити са животом у телу је потребније због вас. 25Будући уверен у то, знам да ћу остати и бити уз све вас ради вашег напретка и радости у вери, 26да би мојим поновним доласком међу вас, ваше уздање у Христа Исуса обиловало.

27Само се владајте достојно Радосне вести Христа, да бих – било да дођем и видим вас, било да у одсуству слушам о вама – видео да сте постојани у једном духу, да се једнодушно борите за веру Радосне вести, 28не плашећи се ни у чему противника; њима је то доказ пропасти, а вама спасења, и то од Бога. 29Јер вама је исказана милост, не само да верујете у Христа, већ и да трпите ради њега. 30И ви подносите исту невољу коју сте видели да ја подносим, и коју сада чујете да подносим.