Ang Pulong Sa Dios

Job 24:1-25

Nangutana si Job kon Nganong Wala Siloti sa Dios ang mga Tawong Daotan

1“Nganong wala man magtakda ang Makagagahom nga Dios ug panahon sa paghukom sa mga tawong daotan? Nganong dili man makita sa mga nakaila kaniya kanang panahon sa paghukom? 2Mangilog ug yuta ang mga tawong daotan pinaagi sa pagbalhin sa mga muhon. Mangawat silag mga hayop ug iipon nila kini sa ilang kahayopan. 3Kawatan nilag asno ang mga ilo, ug kuhaag baka ang biyuda ingon nga garantiya sa utang. 4Gidaog-daog24:4 Gidaog-daog: sa literal, Gitikwang sa dalan. nila ang mga kabos, busa napugos sila sa pagtago. 5Nagapangita silag pagkaon sa kamingawan sama sa ihalas nga mga asno. Halos wala na silay laing lugar nga makuhaan ug pagkaon para sa ilang mga anak. 6Manghagdaw sila sa mga abot sa uma ug sa ubasan sa mga tawong daotan. 7Mangatulog sila nga ginatugnaw kon gabii, kay wala silay habol ug kulang silag bisti. 8Mangabasa sila sa ulan sa kabukiran, ug magpasalipod na lang sila sa mga bato tungod kay wala silay kapasilongan.

9“Ginakuha sa mga tawong daotan ang anak sa biyuda ug sa babayeng kabos ingon nga garantiya sa utang. 10Manglakaw ang mga kabos nga halos walay bisti; papas-anon sila sa mga inani nga trigo samtang ginagutom sila. 11Ginapapuga silag olibo ug ubas, apan dili sila makapahimulos niini. 12Madungog diha sa lungsod ang pag-agulo sa mga himalatyon ug ang pagpangayog tabang sa mga grabing nasamdan, apan wala lang gayod magpakabana ang Dios niini.

13“May mga tawo nga supak sa kahayag. Wala sila magsubay sa kahayag ug wala nila kini masabti. 14Mobangon ug sayo ang mamumuno aron pagpatay sa mga kabos, ug sa gabii mangawat siya. 15Ang mananapaw maghulat nga mongitngit aron walay makakita kaniya. Tabonan niya ang iyang nawong aron walay makaila kaniya. 16Kon gabii manglungkab ang mga kawatan sa mga balay, apan kon adlaw manarangka sila, kay naglikay sila sa kahayag. 17Giisip nilang kahayag ang kangitngit, kay kakunsabo nila ang makahahadlok nga kangitngit.”

Ang Tubag sa Higala ni Job

18“Apan sama sa bula sa tubig, dili gayod molungtad ug dugay ang mga tawong daotan. Ang yuta nga ilang gipanag-iyahan tinunglo sa Dios. Busa walay moadto sa ilang ubasan. 19Maingon nga ang snow matunaw ug mahanaw sa init sa adlaw, ang mga makasasala mahanaw usab sa kalibotan. 20Dili na sila hinumdoman pa. Kalimtan na sila bisan sa ilang inahan. Malaglag sila nga daw kahoy nga giputol ug kutkoton sila sa mga ulod. 21Kay wala nila ayoha pagtagad ang mga babayeng baog. Ug wala nila kaloy-i ang mga biyuda.

22“Pinaagi sa gahom sa Dios gilaglag niya ang mga tawong gamhanan. Bisan lig-on sila, walay kasigurohan ang ilang kinabuhi. 23Posible nga tugotan sila sa Dios nga magkinabuhi nga walay katalagman, apan ginabantayan gayod sa Dios ang tanan nilang lihok. 24Pasidunggan sila sulod sa mubo nga panahon, apan pagkahuman mangawala sila sama sa bulak nga nalaya o sa uhay nga gigalab. 25Kon dili husto ang akong gisulti, kinsa ang makapamatuod nga nagabakak ako? Kinsa ang makaingon nga sayop ako?”

New Serbian Translation

Књига о Јову 24:1-25

1Зашто Свемоћни није одредио времена суда?

Зашто они који га познају не виде дане његове?

2Померају људи међе,

стада отимају, па их напасају;

3сирочади одводе магарца,

вола за залог узимају од удовице.

4Они разгоне убоге са пута,

скривају се заједно сиромаси земље.

5Ено, као дивљи магарци у пустињи иду својим послом;

храну себи траже,

у пустари хлеб за себе и за децу.

6По пољу купе крму,

пабирче по винограду злобника.

7Неодевени су, ноћивају без огртача,

на зими су без покривача.

8Искисли су од планинске кише,

без заклона крије се под стену.

9Сироче од дојења краду

и од сиромаха узимају залог.

10Тумарају обнажени,

неодевени снопље носе, а гладни.

11Међу својим дрворедима цеде уље,

грожђе муљају у каци, а жедни су.

12Стење народ у граду,

за помоћ вапе смртно рањени,

а Богу то није мрско.

13А неки су у друштву оних што ратују против светла,

што не маре за путеве светла

и не живе на стазама његовим.

14У зору се крвник диже,

сиротана и убогог да убије,

а по ноћи је ко лопов.

15Прељубниково око чека сумрак јер говори:

’Да ме око не угледа!’,

па покрива лице своје.

16Кад је тама, лопов куће прокопава,

а по дану се закључава

да за светлост не зна.

17Јер је свима њима јутро попут густог мрака,

предани су ужасима мрака густог.

18Пролете они поврх вода,

проклето им наследство у земљи

и нека ниједан не крене ка виноградима.

19Попут суше и врућине снежне воде кад однесу,

тако и Свет мртвих носи оне што се огрешише.

20Заборавља га мајчина утроба,

црвима је храна;

њега више не спомињу,

неправда ће бити као стабло преломљено.

21Он наваљује на јалову, на нероткињу;

злоставља удовицу.

22Силом својом Бог моћнике одвлачи,

подиже се и нико за живот сигуран није.

23Бог им спокојство даје, па се осилише;

али његове су очи на њиховим путевима.

24Тек за мало уздигну се и већ их нема;

ко сви други пропадају, вену;

одсецају се као вршци класја.

25Ако није тако, ко ће да ми лаж докаже?

Ко ће да обезвреди казивање моје?“