Ang Pulong Sa Dios

1 Samuel 1:1-28

Natawo si Samuel

1May usa ka tawong kaliwat ni Zuf nga ang ngalan si Elkana. Nagpuyo siya sa Rama didto sa kabungtoran sa Efraim. Anak siya ni Jeroham nga anak ni Elihu. Si Elihu anak ni Tohu nga anak ni Zuf, nga gikan sa tribo ni Efraim. 2Si Elkana adunay duha ka asawa nga mao sila si Hana ug si Penina. May mga anak si Penina apan si Hana wala.

3Matag tuig, moadto si Elkana ug ang iyang pamilya sa Shilo aron sa pagsimba ug paghalad ngadto sa Ginoo nga Makagagahom. Niadtong panahona ang duha ka anak ni Eli nga si Hofni ug si Finehas mao ang mga pari sa Ginoo didto sa Shilo. 4Sa matag higayon nga maghalad si Elkana, bahinon niya ang iyang ihalad ngadto kang Penina ug sa mga anak niini. 5Apan ang kang Hana doblehon niya kay gihigugma niya kini bisan pa ug gihimo kini sa Ginoo nga baog. 6Ug tungod kay dili siya makaanak, kanunay siyang palaguton ug pakaulawan ni Penina nga iyang karibal. 7Mao kini ang kanunayng mahitabo matag tuig. Matag adto ni Hana sa balay sa Ginoo palaguton siya ni Penina hangtod nga mohilak na lang siya ug dili na mokaon. 8Unya moingon si Elkana kaniya, “Nganong naghilak ka man? Nganong dili ka man mokaon? Nganong nagasubo ka? Dili ba diay ako mas bililhon pa alang kanimo kay sa napulo ka mga anak?”

9-10Usa ka higayon, pagkahuman nilag pangaon didto sa balay sa Ginoo sa Shilo, mitindog si Hana ug nagaampo nga naghilak, kay labihan gayod ang kaguol nga iyang gibati. Nagalingkod niadto ang pari nga si Eli duol sa pultahan sa balay1:9-10 balay: sa Hebreo, templo. sa Ginoo. 11Nanaad si Hana sa Ginoo nga nagaingon, “O Ginoo nga Makagagahom, tan-awa ang akong pag-antos. Hinumdomi ako nga imong sulugoon ug ayaw gayod ako kalimti. Kon hatagan mo akog anak nga lalaki, ihatag ko siya pagbalik kanimo aron mag-alagad siya kanimo sa tibuok niyang kinabuhi, ug dili ko paputlan ang iyang buhok.1:11 dili ko paputlan… buhok: timailhan kini nga mag-alagad na si Samuel sa Ginoo sa hingpit.

12-13Samtang nagpadayon siya sa pag-ampo ngadto sa Ginoo, nakita ni Eli nga nagkibot-kibot ang iyang baba apan dili madungog ang iyang tingog; abi ni Eli nga hubog kini. 14Busa miingon si Eli kaniya, “Hangtod kanus-a pa man ka maghubog-hubog? Undang na niana!” 15Mitubag si Hana, “Sir, dili ako hubog, ug wala ako makainom ug bisan unsang matang sa bino. Gipahungaw ko lang ngadto sa Ginoo ang kasakit nga akong gibati. 16Ayaw akog isipa nga usa ka daotang babaye. Nagaampo ako dinhi tungod sa akong hilabihang kaguol.” 17Mitubag si Eli, “Lakaw ug ayaw na ug kaguol. Hinaut nga ang Dios sa Israel mohatag sa imong gipangayo kaniya.” 18Miingon si Hana, “Sir, salamat sa imong kaayo kanako.” Unya milakaw siya, ug mikaon ug nawala na ang kasubo sa iyang panagway.

19Pagkabuntag, sayo kaayong mibangon si Elkana ug ang iyang pamilya ug misimba sila sa Ginoo. Unya mipauli sila sa ilang balay sa Rama. Midulog si Elkana kang Hana, ug gitubag sa Ginoo ang pag-ampo ni Hana nga hatagan siyag anak. 20Ug wala madugay nagmabdos siya, ug nanganak ug usa ka batang lalaki. Ginganlan niya kinig Samuel,1:20 Samuel: Posible nga ang buot ipasabot niini sa Hebreo, gipamatian sa Dios. kay miingon siya, “Pinangayo ko siya sa Ginoo.”

Gihalad ni Hana si Samuel

21Unya, miabot na usab ang panahon nga si Elkana ug ang iyang tibuok pamilya mohalad ngadto sa Ginoo sumala sa naandan nilang himuon matag tuig. Mao usab kini ang panahon nga mohalad siya aron sa pagtuman sa iyang panaad sa Ginoo. 22Apan si Hana wala mouban. Miingon siya ngadto sa iyang bana, “Unya ra ko moadto human ko malutas ang bata ug dad-on ko siya sa balay sa Ginoo aron ihalad, ug didto na siya mopuyo sa tibuok niyang kinabuhi.” 23Mitubag si Elkana kaniya, “Himoa kon unsay maayo alang kanimo. Pabilin lang dinhi hangtod nga malutas mo na siya. Ug hinaut nga tabangan ka sa Ginoo sa pagtuman sa imong panaad ngadto kaniya.” Busa nagpabilin si Hana ug giatiman niya ang iyang anak.

24Human niya malutas ang bata, gidala niya kini sa balay sa Ginoo didto sa Shilo. Nagdala usab siyag toriyong baka nga nagaedad ug tulo ka tuig, napulo ka kilo nga harina, ug bino nga gisulod ug sudlanan nga panit. 25Human nila maihaw ang baka gidala nila si Samuel ngadto kang Eli. 26Miingon si Hana kang Eli, “Kon mahinumdoman mo pa, sir, ako kadtong babaye nga nagtindog dinhi kaniadto nga nagaampo sa Ginoo. 27Gipangayo ko kining bataa gikan sa Ginoo ug gihatag niya ang akong gipangayo. 28Busa karon ihalad ko siya ngadto sa Ginoo. Moalagad siya sa Ginoo sa tibuok niyang kinabuhi.” Unya gisimba nila1:28 nila: o, niya. didto ang Ginoo.

New Serbian Translation

1. Књига Самуилова 1:1-28

Рођење Самуилово

1Био један човек из Раматајима софимског, из Јефремове горе. Он се звао Елкана, а био је син Јероама, сина Елијуја, сина Тохуа, сина Суфова, Јефремовац 2Имао је две жене. Једна се звала Ана, а друга Фенина. Фенина је имала деце, а Ана није имала деце.

3Тај човек је сваке године одлазио из свог града у Силом да се тамо поклони, и принесе жртву Господу над војскама. Два Илијева сина, Офније и Финес, били су тамо свештеници Господњи.

4На дан када је Елкана приносио жртву, својој жени, Фенини, и свим њеним синовима и ћеркама дао је по један жртвени део. 5Међутим, Ани је дао два жртвена дела, зато што ју је волео, иако јој је Господ затворио материцу. 6А њена супарница јој је загорчавала живот, понижавајући је што јој је Господ затворио материцу. 7То се дешавало из године у годину. Кад год би Ана одлазила у Дом Господњи, Фенина би је понижавала. Зато је Ана плакала и није јела. 8Њен муж јој је говорио: „Ана, зашто плачеш? Зашто не једеш? Зашто ти је срце тужно? Нисам ли ти ја важнији од десет синова?“

9Кад су завршили са јелом и пићем у Силому, Ана је устала. А Илије, свештеник, седео је на столици код довратка Дома Господњег. 10Огорчене душе Ана се помолила Господу горко плачући. 11Тада се заветовала рекавши: „Господе над војскама! Ако заиста погледаш на муку своје слушкиње и сетиш ме се, и не заборавиш своју слушкињу, него даш својој слушкињи мушко чедо, ја ћу га дати Господу за све дане његовог живота, те бритва неће прећи преко његове главе.“

12Док се она тако дуго молила пред Господом, Илије је мотрио на њена уста. 13Ана се молила у себи, само су јој се усне мицале. Глас јој се није чуо, па је Илије мислио да је пијана. 14Илије јој рече: „Колико ћеш још бити пијана? Окани се вина!“

15Ана му одговори: „Не, мој господару. Ја сам жена ојађене душе. Нисам пила ни вина ни жестока пића, већ изливам своју душу пред Господом. 16Не сматрај своју слушкињу неваљалом женом, јер сам све до сад говорила од велике тегобе и јада.“

17Илије одврати: „Иди у миру. Нека ти Бог Израиљев да оно што си тражила од њега.“

18А она рече: „Само да твоја службеница стекне твоју наклоност.“ Тада је жена отишла својим путем, па је јела, а лице јој више није било тужно.

19Ујутро су устали и поклонили се Господу, па су се вратили. Кад су дошли кући у Раму, Елкана леже са својом женом Аном, и Господ је се сети. 20Након извесног времена Ана затрудни и роди сина. Дала му је име „Самуило“, јер је рекла: „Измолила сам га од Господа.“

Ана посвећује Самуила

21Кад је тај човек, Елкана, са свим његовим домом ишао горе да принесе Господу годишњу жртву и испуни свој завет, 22Ана није ишла, јер је рекла своме мужу: „Кад одојим дечака, одвешћу га да се појави пред Господом, па ће тамо остати заувек.“

23Елкана рече својој жени: „Учини што ти се чини добрим. Остани док га не одојиш. Само нека Господ испуни своју реч.“ Тако је жена остала кући и дојила свог сина, док га није одојила. 24Чим га је одојила, повела га је са собом узевши трогодишњег јунца, ефу1,24 Око 16 kg. брашна, и мешину вина и довела га у Дом Господњи у Силому. А дечак је још био мали.

25Кад су заклали јунца, одвели су дечака Илију. 26Тада је Ана рекла: „Опрости, господару! Живота ми твога, господару, ја сам она жена која је стајала ту до тебе и молила се Господу. 27За овог дечака сам се молила, и Господ ми је дао оно што сам тражила од њега. 28Зато га ја дајем натраг Господу, да припада Господу док је жив.“ Тада се поклонише Господу.