O monte do Senhor
(Mc 4.1-3)
1Isaías, filho de Amós, teve uma visão referente a Judá e a Jerusalém.
2Nos últimos dias,
o monte sobre o qual está a casa do Senhor
tornar-se-á no monte mais sublime,
na mais célebre elevação do mundo.
Gentes de todas as nações ali acorrerão.
3Muitos povos ali acorrerão e dirão:
“Venham! Vamos ao monte do Senhor,
à casa do Deus de Jacob!
Ele nos ensinará o que fazer e nós o faremos.”
Porque de Sião sairá a Lei
e de Jerusalém a palavra do Senhor.
4Ele julgará entre as nações;
será o árbitro nas disputas entre os povos.
Os povos converterão o seu equipamento de guerra
em instrumentos de trabalho,
as suas armas em ferramentas.
As nações não se levantarão mais umas contra as outras,
nem haverá mais escolas ou treinos de guerra.
5Ó descendentes de Jacob, vamos,
andemos na luz do Senhor!
O dia do Senhor
6Senhor, rejeitaste o teu povo, os descendentes de Jacob, por se terem associado a estrangeiros do Oriente, que praticam a magia e comunicam com os espíritos, como fazem os filisteus. 7A sua terra tem vastos tesouros de prata e de ouro, assim como grande quantidade de cavalos e de carros. 8Também está repleta de ídolos; há disso por toda a terra! São fabricados por homens e, mesmo assim, inclinam-se para adorar aquilo que fizeram as suas próprias mãos! 9Assim, eles serão humilhados e abatidos. Ó Deus, não lhes perdoes esse pecado!
10Mete-te já dentro das cavernas das rochas e esconde-te no pó, da presença espantosa do Senhor e da sua gloriosa majestade! 11Porque virá o dia em que os vossos olhares altivos serão abatidos e só o Senhor será exaltado.
12Naquele dia, o Senhor dos exércitos será contra o orgulhoso e o altivo, para que sejam abatidos. 13Todos os altos cedros do Líbano e os poderosos carvalhos de Basã se abaixarão até à terra. 14Todas as altas montanhas e colinas, 15as altas torres, as muralhas, 16os altivos navios que cruzam os mares e as belas embarcações nos portos, todos serão abatidos nesse dia. 17Toda a altivez da humanidade será humilhada; o orgulho dos homens será esmagado e só o Senhor será exaltado naquele dia. 18Todos os ídolos serão completamente abolidos e desaparecerão.
19Quando o Senhor se levantar do seu trono para abalar a Terra, os seus inimigos enfiar-se-ão, de terror, pelos buracos das rochas e cavernas, por causa da glória da sua majestade. 20Largarão, por fim, os seus ídolos de prata e de ouro às toupeiras e aos morcegos. 21Meter-se-ão pelas fendas das rochas, esconder-se-ão por entre as penhas agrestes e no cimo dos penhascos, tentando escapar ao terror do Senhor e à glória da sua majestade, quando se levantar para assombrar a Terra.
22Pobre do ser humano! Frágil como a sua própria respiração! Não merece nada que se confie nele!
Мир неуздрмани
1Виђење Исаије сина Амоцова за Јуду и Јерусалим.
2Догодиће се у последње дане
и гора Дома Господњег
биће постављена врх гора,
и узвишена изнад брегова.
Сви пуци према њој ће се стицати.
3Многи народи ће ходати и говорити:
„Хајде, попнимо се на гору Господњу,
у Дом Бога Јаковљева,
те да нас он научи путевима својим,
и да ми ходамо стазама његовим.“
Јер ће поучење изаћи са Сиона,
и реч Господња из Јерусалима.
4Па ће он бити судија међу пуцима,
и он ће бити меродаван за народе многе;
те ће они мачеве прековати у раонике,
а копља у српове.
Неће више народ против народа подизати мачеве,
нити ће се више учити ратовању.
5Доме Јаковљев, хајдемо,
у светлости Господњој да ходамо!
Долазак Господњи
6Та, ти си напустио свој народ,
дом Јаковљев.
Зато што су пуни врачања са истока
и гатара као Филистејци,
и деци туђинаца они се умиљавају.
7Његова земља је сребра и злата пуна,
и ризницама његовим нема броја;
његова земља је коња пуна,
и колима његовим нема броја.
8Његова је земља идола пуна,
и пред делом руку својих они ничице падају,
пред оним што прсти њихови начинише.
9Ипак, човек ће се савити,
и муж ће се понизити,
а ти им нећеш опростити.
10Уђи у стену, сакриј се у прашину
пред страхом Господњим,
пред сјајем величанства његова.
11Охоли човеков поглед биће скрхан
и бахатост људска понижена.
Господ ће бити узвишен, он једини – у дан онај.
12Јер биће то дан Господа над војскама
против свих поноситих и надмених,
против свих што се узвисише
да их он обори;
13против свих кедрова ливанских, високих и уздигнутих,
и против свих храстова васанских,
14и против свих гора високих,
и свих брегова уздигнутих;
15и против сваке куле високе,
и против свих зидина утврђених;
16против свега бродовља тарсиског,
и против свих бродова раскошних.
17Охолост људска биће скршена,
и надменост људска понижена.
Господ ће бити узвишен,
он једини – у дан онај,
18а идоли ће нестати потпуно.
19Нека уђу у пећине стеновите,
и у земунице у прашини,
пред страхом Господњим,
пред сјајем величанства његова,
кад устане да потресе земљу.
20У дан онај човек ће побацати
своје идоле сребрне и своје идоле златне,
што су их њему начинили,
да се клања ничице
кртицама и слепим мишевима.
21Улазиће у пећинске шупљине
и у распуклине у стенама
пред страхом Господњим,
пред сјајем величанства његова,
кад устане да потресе земљу.
22Чувајте се, дакле, од човека!
Он дах има у ноздрвама.
Та, шта он вреди?
