O Livro

Jeremias 1:1-19

1Estas são as mensagens de Jeremias, filho de Hilquias, um dos sacerdotes que viveu na cidade de Anatote, na terra de Benjamim. 2A primeira destas mensagens do Senhor foi-lhe transmitida no décimo terceiro ano do reinado de Josias, filho a Amom, rei de Judá. 3As outras foram-lhe transmitidas no reinado de Joaquim, filho de Josias, rei de Judá, e em várias outras vezes, até ao quinto mês1.3 Mês de Abe. Entre a lua nova do mês de julho e o mês de agosto. do décimo primeiro ano do reinado de Zedequias, filho de Josias, rei de Judá, em que Jerusalém foi tomada e o seu povo levado cativo, como escravos.

A chamada de Jeremias

4O Senhor disse-me: 5“Conheci-te antes que fosses formado dentro do ventre de tua mãe; antes de teres nascido te santifiquei e te nomeei como meu profeta entre as nações.”

6“Oh! Senhor Deus!”, disse eu. “Não posso fazer isso! Sou ainda tão novo! Sou apenas um moço!”

7“Não digas isso!”, replicou-me. “Porque irás onde eu te mandar e dirás tudo o que eu te indicar. 8Não tenhas medo do povo, porque eu, o Senhor, serei contigo para te livrar!”

9Então tocou-me na boca e disse: “Vê, coloquei as minhas palavras na tua boca! 10Hoje começa o teu serviço de advertir as nações e os governos do mundo. De acordo com as minhas palavras, ditas através da tua boca, derribarei alguns deles para os liquidar, e estabelecerei outros e os alimentarei, tornando-os fortes e grandes.”

11Então o Senhor disse-me: “Repara, Jeremias! O que vês tu?”

Respondi: “Vejo uma vara feita de um ramo de amendoeira!”

12“É verdade! Isso significa que estou atento para que a minha palavra se cumpra1.12 Em hebraico, amendoeira e estar atento são palavras semelhantes..”

13Depois o Senhor tornou a perguntar-me: “E agora que vês tu?”

Respondi: “Vejo um recipiente com água a ferver, virado para o sul e derramando-se sobre Judá.”

14“Sim, é isso mesmo! Porque um terror vindo do norte ferverá sobre todo o povo desta terra. 15Estou a convocar os exércitos nas nações do norte para que venham a Jerusalém e ponham os seus tronos nas entradas da cidade e ao longo das suas muralhas, assim como em todas as outras cidades de Judá. 16Esta é a forma como hei de castigar o meu povo, por me ter abandonado e por ter queimado incenso a outros deuses, a ídolos feitos por eles próprios!

17Levanta-te e veste-te! Vai dizer-lhes tudo o que eu te disser! Não tenhas receio, pois doutra forma não terás a força necessária para os confrontares. 18Porque farei com que te tornes inabalável perante os seus ataques. Eles não poderão ferir-te. Serás tão forte como uma cidade fortificada, impossível de capturar, como uma coluna de ferro, como pesados portões de bronze. Nenhum rei de Judá, nem os seus nobres ou sacerdotes, nem o povo, poderá prevalecer contra ti. 19Eles tentarão, mas não conseguirão, pois estou contigo, diz o Senhor, eu te livrarei!”

New Serbian Translation

Књига пророка Јеремије 1:1-19

1Речи Јеремије, Хелкијиног сина, једног од свештеника који су били у Анатоту у Венијаминовој земљи; 2коме је дошла реч Господња у време Јудиног цара Јосије, Амоновог сина, тринаесте године његовог царевања. 3А долазила је и у време Јудиног цара Јоакима, Јосијиног сина, до завршетка једанаесте године Јудиног цара Седекије, Јосијиног сина и све до петог месеца када је Јерусалим одведен у изгнанство.

Позив Јеремије

4Дошла ми је реч Господња говорећи:

5„И пре него сам те обликовао у утроби, познавао сам те;

и пре него си изашао из материце, посветио сам те;

поставио сам те за пророка народима.“

6Рекао сам: „Јао, Господе Боже! Ево, ја не знам да говорим јер сам премлад!“

7Господ ми је одговорио: „Не говори ’премлад сам’, јер ћеш ићи коме год те пошаљем и говорићеш све што ти заповедим. 8Не бој их се, јер ћу ја бити с тобом да те избављам – говори Господ.“

9Тада је Господ испружио руку и дотакао ми уста. И рекао ми је Господ: „Ево, ставио сам своје речи у уста твоја. 10Види, постављам те данас над народима и над царствима да чупаш и рушиш, да разараш и обараш, да градиш и садиш.“

11Опет ми је дошла реч Господња: „Шта видиш, Јеремија?“

Одговорио сам: „Видим грану бадемовог стабла.“

12А Господ ми је рекао: „Добро си видео, јер ја бдим над својом речи да је испуним.“1,12 Игра речи бадем (јев. шакед) и бдим (јев. шокед).

13Дошла ми је реч Господња други пут: „Шта видиш?“

Одговорио сам: „Видим ускључали лонац чији је отвор окренут од севера.“

14И Господ ми је рекао: „Са севера ће се сручити пропаст на све становнике земље. 15Јер, ево, ја позивам сва племена по северним царствима – говори Господ –

и они ће доћи. и поставиће сваки свој престо

на улаз врата Јерусалима,

и против свих зидова свуда унаоколо,

и против свих Јудиних градова.

16Објавићу им своје судове над свом њиховом опачином,

јер су ме оставили,

јер су кадили другим боговима

и клањали се својим рукотворинама.

17А ти, опаши своје бокове. Устани и говори им све ово што ти заповедам. Не страхуј од њих да те ја не престрашим пред њима. 18Ево, ја сам те данас учинио утврђеним градом, стубом гвозденим и зидовима бронзаним против све земље, против Јудиних царева, против њених главара, против њених свештеника и против народа земље. 19И они ће се борити против тебе али те надвладати неће, јер ћу ја да будем с тобом – говори Господ – да те избављам.“