1Este cântico foi composto pelo rei Salomão.
Ela
2Que ele me beije com a sua boca,
porque o seu amor me é melhor do que o vinho!
3Como o teu perfume é agradável!
Como o teu nome é doce!
Não admira que todas as raparigas gostem de ti!
4Leva-me contigo! Anda, corramos!
O rei levou-me para o seu palácio.
Como seremos felizes!
O seu amor é melhor para mim do que o vinho.
Não admira que todas as raparigas te apreciem!
5Eu sou morena, mas bela,
ó filhas de Jerusalém,
crestada como as tendas curtidas de Quedar,
e, no entanto, formosa como as tendas de seda de Salomão!
6Não olhem sobranceiramente para mim, por eu ser assim escura,
porque foi o Sol que me queimou.
Os meus irmãos tinham má vontade comigo
e mandaram-me para fora,
a trabalhar nas vinhas sob os raios do Sol,
e foi assim que a minha pele se queimou!
7Diz-me, tu, a quem eu amo,
para onde vais levar o teu rebanho a pastar?
Onde é que o farás descansar ao meio-dia?
Porque irei lá ter contigo,
e assim não andarei no meio dos rebanhos dos teus companheiros,
dando impressão de ser uma rapariga de cabeça leve.
Ele
8Se ainda não o sabes, ó mulher mais bela de todas,
segue as pisadas do meu rebanho,
e apascenta os teus cabritos lá,
junto às tendas dos pastores.
9Tu és bela para mim, meu amor,
como as éguas dos carros do Faraó!
10Como são bonitas as tuas faces, entre os teus brincos,
e belo é o teu pescoço com os colares que te adornam!
Como fica soberbo o teu pescoço,
com esse magnífico colar de pedras preciosas!
11Haveremos de te fazer brincos de ouro e outras joias de prata.
Ela
12O rei está assentado à sua mesa,
encantado com o meu perfume de nardo.
13O seu amor, para mim,
é como um ramalhete de mirra,
que guardo entre os meus seios.
14O meu amado é um ramo de flores nas vinhas de En-Gedi.
Ele
15Como és bela, meu amor, como és linda!
Teus olhos são suaves, como pombas.
Ela
16És gentil, meu querido!
Como és encantador!
A relva verde será o nosso leito de amor.
Ele
17À sombra dos cedros, as vigas da nossa casa,
e debaixo dos ciprestes, o teto que nos cobre!
1Соломонова песма над песмама.
Она
2Пољупцем усана својих ме пољуби,
јер је твоја љубав боља од вина.
3Мирис је твоје помасти диван,
име је твоје као уље изливено
и зато те воле девојке.
4Поведи ме са собом, побегнимо!
Нек ме цар уведе у одаје своје.
Пријатељице
Радоваћемо се и уживаћемо у теби.
Славићемо твоју љубав више него вино.
Она
Добро је што те оне воле.
5Тамнопута сам али љупка,
ћерке јерусалимске,
као шатори кедарски,
као крила Соломонових шатора.
6Не гледајте ме што сам тамнопута,
јер ме је сунце опалило.
Моја су браћа љута на мене.
Поставили су ме да винограде чувам,
а ја свој сопствени виноград сачувала нисам.
7Кажи ми, ти кога душа моја воли,
где ти стадо пасе
и где ти у подне пландује?
Зашто да се велом покривам1,7 Са неким мањим изменама изворног текста, овај део стиха може да се преведе: Зашто да тумарам…
међу стадима пријатеља твојих?
Пријатељице
8Ако не знаш, о, најлепша међу женама,
иди по трагу стада
па напасај козлиће своје
крај пастирских коначишта.
Он
9О, вољена моја, ти си као моја ждребица
међу фараоновим упрегнутим ждрепцима!
10Лепи су ти образи окићени ланчићима,
а на врату ти огрлице.
11Сковаћемо ти наруквице златне
и украсити сребром.
Она
12Док је цар за столом својим,
мирисом својим мој нард одаје.
13Смотуљак смирне што ноћи међ’ грудима мојим,
то је мени мој вољени.
14Струк кане у цвату из винограда Ен-Гедија,
то је мени мој вољени.
Он
15Како ли си лепа, о, вољена моја!
Лепа си, а очи су ти голубице.
Она
16Како си згодан, о, вољени мој, и мио!
Ево, постеља је наша бујна трава.
Он
17Кедрови су греде куће наше,
а чемпреси рогови крова.
