Salmo 18Sal 18 En el texto hebreo 18:1-50 se numera 18:2-51. Este canto de David se repite con poca variación en 2S 22:1-51.
Al director musical. De David, siervo del Señor. David dedicó al Señor la letra de esta canción cuando el Señor lo libró de las manos de todos sus enemigos y de las manos de Saúl. Dijo así:
1¡Cuánto te amo, Señor, fuerza mía!
2El Señor es mi roca, mi amparo, mi libertador;
es mi Dios, la roca en que me refugio.
Es mi escudo, el poder que me salva,18:2 el poder que me salva. Lit. el cuerno de mi salvación.
¡mi más alto escondite!
3Invoco al Señor, que es digno de alabanza,
y quedo a salvo de mis enemigos.
4Los lazos de la muerte me envolvieron;
los torrentes destructores me abrumaron.
5Los lazos del sepulcro18:5 del sepulcro. Lit. del Seol. me enredaron;
las redes de la muerte me atraparon.
6En mi angustia invoqué al Señor;
clamé a mi Dios por ayuda.
Él me escuchó desde su Templo;
¡mi clamor llegó a sus oídos!
7La tierra tembló, se estremeció;
se sacudieron los cimientos de los montes;
temblaron a causa de su enojo.
8Por la nariz echaba humo,
por la boca, fuego consumidor;
¡lanzaba carbones encendidos!
9Rasgando el cielo, descendió,
pisando sobre oscuros nubarrones.
10Montando sobre un querubín, surcó los cielos
y se remontó sobre las alas del viento.
11De las tinieblas y los oscuros nubarrones
hizo su escondite, una tienda que lo rodeaba.
12De su radiante presencia brotaron nubes,
granizos y carbones encendidos.
13En el cielo, entre granizos y carbones encendidos,
se oyó el trueno del Señor;
resonó la voz del Altísimo.
14Lanzó sus flechas y dispersó a los enemigos;
con relámpagos los desconcertó.
15A causa de tu reprensión, oh Señor,
y por el resoplido de tu enojo,18:15 por … tu enojo. Lit. por el soplo del aliento de tu nariz.
las cuencas del mar quedaron a la vista;
al descubierto quedaron los cimientos de la tierra.
16Extendiendo su mano desde lo alto,
tomó la mía y me sacó del mar profundo.
17Me libró de mi enemigo poderoso,
de aquellos que me odiaban y eran más fuertes que yo.
18En el día de mi desgracia me salieron al encuentro,
pero mi apoyo fue el Señor.
19Me sacó a un amplio espacio;
me libró porque se agradó de mí.
20El Señor me ha pagado conforme a mi justicia;
me ha premiado conforme a la limpieza de mis manos.
21He guardado los caminos del Señor
y no he cometido el error de alejarme de mi Dios.
22Presentes tengo todas sus leyes;
no me he alejado de sus estatutos.
23He sido íntegro ante él
y me he abstenido de pecar.
24El Señor me ha recompensado conforme a mi justicia,
conforme a la limpieza de mis manos ante sus ojos.
25Tú eres fiel con quien es fiel
e íntegro con quien es íntegro;
26sincero eres con quien es sincero,
pero sagaz con el que es tramposo.
27Tú das la victoria a los humildes,
pero humillas a los altivos.
28Tú, Señor, mantienes mi lámpara encendida;
tú, Dios mío, iluminas mis tinieblas.
29Con tu apoyo me lanzaré contra un ejército;
contigo, Dios mío, podré asaltar murallas.
30El camino de Dios es perfecto;
la palabra del Señor es intachable.
Escudo es Dios a los que se refugian en él.
31Pues ¿quién es Dios sino el Señor?
¿Quién es la Roca sino nuestro Dios?
32Es él quien me arma de valor
y hace perfecto mi camino;
33da a mis pies la ligereza del venado
y me mantiene firme en las alturas;
34adiestra mis manos para la batalla
y mis brazos para tensar un arco de bronce.
35Tú me cubres con el escudo de tu salvación
y con tu diestra me sostienes;
tu ayuda me ha hecho prosperar.
36Has despejado el paso de mi camino,
para que mis tobillos no se tuerzan.
37Perseguí a mis enemigos, les di alcance
y no retrocedí hasta verlos aniquilados.
38Los aplasté. Ya no pudieron levantarse.
¡Cayeron debajo de mis pies!
39Tú me armaste de valor para el combate;
doblegaste ante mí a los rebeldes.
40Hiciste retroceder a mis enemigos
y así exterminé a los que me odiaban.
41Pedían ayuda y no hubo quien los salvara.
Al Señor clamaron,18:41 Al Señor clamaron (versiones antiguas); TM no incluye clamaron. pero no respondió.
42Los desmenucé. Parecían polvo disperso por el viento.
Los pisoteé18:42 Los pisoteé (LXX, Siríaca, Targum, mss. y 2S 22:43); Los vacié (TM). como al lodo de las calles.
43Me has librado de los conflictos con el pueblo;
me has puesto por líder de las naciones;
me sirve gente que yo no conocía.
44Apenas me oyen, me obedecen;
son extranjeros y me rinden homenaje.
45Esos extraños se descorazonan
y temblando salen de sus refugios.
46¡El Señor vive! ¡Alabada sea mi Roca!
¡Exaltado sea el Dios de mi salvación!
47Él es el Dios que me vindica,
el que pone los pueblos a mis pies.
48Tú me libras de mis enemigos,
me exaltas por encima de mis adversarios,
me salvas de los hombres violentos.
49Por eso, Señor, te alabo entre las naciones
y canto salmos a tu nombre.
50Él da grandes victorias a su rey;
a su ungido David y a sus descendientes
les muestra por siempre su gran amor.
Псалам 18
Давид је испевао Господу речи ове песме онога дана када га је Господ избавио из руку свих његових непријатеља и из Саулове руке. Рекао је:
1Волим те, Господе, моја снаго.
2Господе, стено моја,
тврђаво моја, избавитељу мој.
Мој Бог је мени стена,
где заклон налазим.
Штите мој, роже мог спасења,
заклоне мој, уточиште моје!
3Призваћу Господа славе предостојног,
и он ће ме спасти од мојих душмана.
4Смртна су се ужад сплела око мене,
ужаснут сам разорним рекама.
5Ужад су ме Света мртвих опколила,
смрт ме вреба са својим замкама.
6У невољи завапих Господу,
и повиках ка Богу својему.
Из свог храма глас је мој чуо,
мој вапај стиже до њега,
до његових ушију.
7Тад се земља уздрма, затресе,
задрхташе темељи планина,
стресоше се због његовог гнева.
8Дим се диже њему из ноздрва,
огањ пламти из његових уста,
жар угљени из њега избија.
9Он небеса пресави и сиђе,
под ногама густа му је тама.
10Херувима узјаха, полете,
и заплови на крилима ветра.
11Од таме начини око себе шатор,
сеницу за себе од тамних вода
и од облака тамних.
12Од сјаја пред њим прођоше облаци,
пљушти град и угаљ ужарени.
13Тада Господ загрме с небеса,
разлеже се глас Свевишњега,
град и угаљ ужарени.
14Стреле своје одапе и душмане расу,
бљесну муњама, у пометњу их баци.
15Кад си Господе почео да караш,
кад ти дах из ноздрва плану,
долине се водне показаше,
открише се темељи света.
16Руку пружи са висина, дохвати ме,
из вода ме моћних извуче,
17од моћног ме избави душмана,
и од оних јачих што ме мрзе.
18Навалише на мене у дан моје муке,
али Господ ми је био ослонац.
19Изведе ме на пространо место,
избави ме јер сам му по вољи.
20Господ ми по правди мојој плати,
награди ми чистоћу руку мојих,
21јер путеве Господње сачувах;
Богу своме ја нисам скривио.
22Судови његови сви су ми пред очима,
од одредби његових одвратио се нисам.
23Пред њим сам ја био беспрекоран,
сачувао сам себе од кривице,
24по правди ме је мојој Господ наградио,
руке су ми недужне пред његовим очима.
25Ти вернима исказујеш верност,
беспрекорнима узвраћаш поштењем.
26С чистима ти поступаш чисто,
а с опакима поступаш лукаво.
27Ти избављаш кротак народ,
а обараш поглед узносити.
28Јер ти, Господе, светиљку ми палиш,
мој Бог моју таму расветљује.
29Јер са тобом ја разбијам чету,
с Богом мојим прескачем зидине.
30Пут је Божији беспрекоран,
реч је Господња у ватри прекаљена;
штит је свима што у њему уточиште траже.
31Јер ко је Бог осим Господа?
Ко је стена осим нашег Бога?
32Он је Бог који ме снагом опрема,
он пут мој чини беспрекорним.
33Даде ми ноге хитре ко у кошуте,
постави ме чврсто на висине.
34Руке моје учи војевању,
да лук бронзани натежем мишицама.
35Ти ми дајеш штит спасења свога,
десница ме твоја подупире,
твој одазив чини ме великим.
36Шириш тло под кораком мојим,
да ми ноге не би посрнуле.
37Душмане своје гоним и сустижем,
не враћам се док их не докрајчим.
38Разбијам их и не могу устати,
и падају под моје ноге.
39Ти ме опремаш снагом за битку,
и обараш пода мном моје противнике.
40Ти учини да душмани моји
реп свој подвију преда мном,
да мрзитеље своје искореним.
41Завапише, али им спаса нема ниоткуда;
Господу завапише, али он им не одговара.
42Измрвих их као прах пред ветар,
избацих их као блато са улица.
43Ти си ме избавио од сукоба с народом,
и поставио ме за главу пуцима.
Народ који нисам знао,
тај ми народ служи.
44Туђинци ми ласкају,
чим ме чују, они ме слушају.
45Туђинци губе срчаност,
из својих тврђава излазе дрхћући.
46Живео Господ! Благословена била стена моја!
Узвишен био Бог мога спасења!
47То је Бог што ме освећује,
он мени покорава народе;
48избавља ме од мојих душмана.
Над мојим си ме мрзитељима узвисио,
избавио ме од човека насилног.
49Зато ћу те хвалити, Господе, међу пуцима,
твоје ћу име песмом прослављати.
50Велико спасење даје своме цару;
исказује милост помазанику своме, Давиду,
и његовом потомству довека.
