Nueva Versión Internacional

Proverbios 1:1-33

Prólogo: Propósito y tema

1Proverbios de Salomón hijo de David, rey de Israel:

2para adquirir sabiduría y disciplina;

para discernir palabras de inteligencia;

3para recibir la corrección que dan la prudencia,

la rectitud, la justicia y la equidad;

4para infundir sagacidad en los inexpertos,

conocimiento y discreción en los jóvenes.

5Escuche esto el sabio, y aumente su saber;

reciba dirección el entendido,

6para discernir el proverbio y la parábola,

los dichos de los sabios y sus enigmas.

7El temor del Señor es el principio del conocimiento;

los necios desprecian la sabiduría y la disciplina.

Exhortaciones a buscar la sabiduría

Advertencia contra el engaño

8Hijo mío, escucha las correcciones de tu padre

y no abandones las enseñanzas de tu madre.

9Adornarán tu cabeza como una diadema;

adornarán tu cuello como un collar.

10Hijo mío, si los pecadores quieren engañarte,

no vayas con ellos.

11Estos te dirán:

«¡Ven con nosotros!

Acechemos a algún inocente

y démonos el gusto de matar a algún incauto;

12traguémonos a alguien vivo,

como se traga el sepulcro a la gente;

devorémoslo entero,

como devora la fosa a los muertos.

13Obtendremos toda clase de riquezas;

con el botín llenaremos nuestras casas.

14Comparte tu suerte con nosotros,

y compartiremos contigo lo que obtengamos».

15¡Pero no te dejes llevar por ellos,1:15 no … por ellos. Lit. no vayas por sus caminos. hijo mío!

¡Apártate de sus senderos!

16Pues corren presurosos a hacer lo malo;

¡tienen prisa por derramar sangre!

17De nada sirve tender la red

a la vista de todos los pájaros,

18pero aquellos acechan su propia vida1:18 vida. Lit. sangre.

y acabarán por destruirse a sí mismos.

19Así terminan los que van tras ganancias mal habidas;

por estas perderán la vida.

Advertencia contra el rechazo a la sabiduría

20Clama la sabiduría en las calles;

en los lugares públicos levanta su voz.

21Clama en las esquinas de calles transitadas;

a la entrada de la ciudad razona:

22«¿Hasta cuándo, muchachos inexpertos,

seguirán aferrados a su inexperiencia?

¿Hasta cuándo, ustedes los insolentes,

se complacerán en su insolencia?

¿Hasta cuándo, ustedes los necios,

aborrecerán el conocimiento?

23Respondan a mis reprensiones,

y yo les abriré mi corazón;1:23 les abriré mi corazón. Lit. derramaré mi espíritu.

les daré a conocer mis pensamientos.

24Como ustedes no me atendieron cuando los llamé,

ni me hicieron caso cuando les tendí la mano,

25sino que rechazaron todos mis consejos

y no acataron mis reprensiones,

26ahora yo me burlaré de ustedes

cuando caigan en desgracia.

Yo seré quien se ría de ustedes

cuando les sobrevenga el miedo,

27cuando el miedo les sobrevenga como una tormenta

y la desgracia los arrastre como un torbellino.

28»Entonces me llamarán, pero no les responderé;

me buscarán, pero no me encontrarán.

29Por cuanto aborrecieron el conocimiento

y no quisieron temer al Señor;

30por cuanto no siguieron mis consejos,

sino que rechazaron mis reprensiones,

31cosecharán el fruto de su conducta,

se hartarán con sus propias intrigas;

32¡su descarrío e inexperiencia los destruirán,

su complacencia y necedad los aniquilarán!

33Pero el que me obedezca vivirá tranquilo,

sosegado y sin temor del mal».

New Serbian Translation

Приче Соломонове 1:1-33

Сврха и тема

1Мудре приче1,1 Или: пословице, мудре изреке. Соломона, Давидовог сина, цара Израиља:

2да се стекну мудрост и укор,

поука разумним речима;

3да се прими укор,

размишља о правди, о праведности и честитости;

4да се разборитост лаковернима, знање

и домишљатост младима.

5Нека слуша ко је мудар и нека још више схвати,

нека учени добије мудар савет:

6да проникне поуку, загонетку,

речи мудрих и њихове приче.

7Знање отпочиње богобојазношћу,

а мудрост и прекор будале презиру.

Увод: позив на прихватање мудрости

Упозорење на позив грешника

8Сине мој, послушај поуку оца свога

и мајке своје савет не одбацуј.

9Јер, они ће бити прелепи венац на твојој глави

и привесци око твога врата.

10Сине мој, ако ли те грешници заводе,

ти не пристај.

11Кажу ли: „Хајде с нама,

у заседу да легнемо, крв невиног

и недужног хајде да вребамо!

12Хајде да их попут Света мртвих1,12 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих. прогутамо,

и живе и једре, као оне што у раку иду.

13Покупимо сва добра, све благо!

Накрцајмо своје куће пленом!

14Са нама ћеш добитак да делиш,

нек нам свима буде једна кеса.“

15Сине мој, немој ићи путем с њима,

не дај нози на њихове стазе.

16Јер им ноге ка злу трче

и срљају да крв лију.

17Узалуд се шири мрежа

наочиглед птице.

18Али они чекају у заседи крв своју,

вребају свој живот.

19Такве су стазе сваког ко граби непоштен добитак,

живота коштају.

Мудрост прекорева

20Мудрост по улицама виче,

по трговима диже глас свој;

21по раскршћима, у највећој вреви објављује,

на улазима градских врата казивања своја даје:

22„Докле ћете, лаковерни, волети лаковерност;

докле ћете, ругачи, у ругању уживати;

докле ћете, тупоглави, мрзети знање?

23Обратите се по прекору моме.

Ево, излићу вам духа свога,

објавићу вам своје речи.

24Јер ја сам вас звала, а ви сте се оглушили,

пружала сам руку, а нико марио није;

25све моје савете сте занемарили

и прекоре моје нисте прихватили.

26Сада ћу се и ја смејати пропасти вашој,

ругаћу се кад буде дошла страхота ваша;

27кад ваша страхота прође као разарање

и пропаст ваша као олуја када хучи,

када вас задесе мука и невоља.

28Тада ће ме звати, а ја се нећу одазивати,

тражиће ме жељно ал’ ме неће наћи.

29Зато што су мрзели знање

и нису изабрали богобојазност;

30мој савет нису послушали

и одбацили су сваки мој прекор.

31Зато ће јести плод свог пута,

прејешће се савета својих.

32Јер лаковерне ће упропастити отпадништво,

а будале сатрће лакомисленост.

33А ко мене слуша живеће спокојно,

сигуран, без бојазни од недаћа.“