Псалам 30
Псалам Давидов. Песма за посвећење храма.
1Узвисујем те, Господе, јер си ме подигао,
ниси дао да се душмани нада мном радују.
2Теби завапих, Господе, Боже мој,
и ти си ме исцелио.
3Господе, из Света мртвих ти си ме извео,
моју си душу спасао од раке.
4Запојте Господу, верни његови,
хвалите га, спомињите светост његову.
5Јер гнев његов траје за трен,
а читав живот милост његова.
Вече доноси плач,
а јутро клицање.
6У свом спокојству рекао сам себи:
„Никада ме ништа неће уздрмати.“
7Милошћу си ме својом, Господе,
учврстио као моћну гору;
кад си лице своје сакрио,
свега ме је страх обузео.
8К теби вапим, Господе,
од свога Бога тражим милост.
9„Каква корист од моје смрти,
ако сиђем у раку?
Хоће ли те прах прослављати?
Зар ће прах о твојој верности да прича?
10Почуј, Господе, смилуј ми се,
буди моја помоћ, о, Господе!“
11Мој си плач окренуо у коло,
скинуо си с мене рухо жалости,
и у рухо ме радости обукао.
12Зато те душа моја слави без престанка.
О, Господе, Боже мој, хвалићу те вечно!
Salmo 30Sal 30 En el texto hebreo 30:1-12 se numera 30:2-13.
Cántico para la dedicación de la Casa.30 Título. Casa. Alt. palacio, o Templo. Salmo de David.
1Te exaltaré, Señor, porque me levantaste,
porque no dejaste que mis enemigos se burlaran de mí.
2Señor mi Dios, te pedí ayuda
y me sanaste.
3Tú, Señor, me libraste de los dominios de la muerte;30:3 de los dominios de la muerte. Lit. del Seol.
me hiciste revivir de entre los muertos.
4Canten al Señor, ustedes sus fieles;
alaben su santo nombre.
5Porque solo un instante dura su enojo,
pero su buena voluntad, toda una vida.
Si por la noche hay llanto,
por la mañana habrá gritos de alegría.
6Cuando me sentí seguro, exclamé:
«Jamás caeré».
7Tú, Señor, en tu buena voluntad,
me exaltaste como monte poderoso;30:7 Es decir, el Monte Sión.
pero cuando escondiste tu rostro,
yo quedé angustiado.
8A ti clamo, Señor Soberano;
a ti me vuelvo suplicante.
9¿Qué ganas tú con que yo muera,30:9 con que yo muera. Lit. con mi sangre.
con que descienda yo al sepulcro?
¿Acaso el polvo te alabará
o proclamará tu verdad?
10Oye, Señor; compadécete de mí.
¡Sé tú, Señor, mi ayuda!
11Convertiste mi lamento en danza;
me quitaste la ropa de luto
y me vestiste de alegría,
12para que te cante y te glorifique
y no me quede callado.
¡Señor mi Dios, siempre te daré gracias!
