Тужбалица над Моавцима
1Пророштво против Моава:
„Обноћ је опустошен Ар;
срушен је Моав!
Обноћ је опустошен Кир;
срушен је Моав!
2У храм и Девон она се успиње
на узвишицу да плаче;
над Нававом и над Медевом
нариче народ моавски;
а све су главе оголеле
и све браде обријане;
3по улицама су врећама заогрнути,
на њиховим крововима и по трговима
сви они наричу
и плачући силазе.
4Есевон и Елеалија јаучу,
глас њихов се чује до Јасе.
Зато дрхћу ратници моавски,
у грчу је душа њихова.
5Зато јеца срце моје због Моаваца,
бегунци њихови беже
до Соара, Еглат-Селисије,
плачући се пењу на Луит;
путем оронајимским
разлеже се јаук над рушевинама.
6Јер су се исушиле воде нимримске,
трава је усахла,
биље пропало,
зеленила више нема.
7Зато ко је нешто уштедео и складишта њихова,
тај ће то носити на Поток врба.
8Јер јаук се разлеже до границе с Моавом,
нарицање му је до Еглајима,
нарицање му је до Вир-Елима.
9Та, пуне су крви воде димонске,
а ја ћу још додати Димону
једног лава на моавске бегунце
и на преостале у земљи.“
Пророчество о Моаве
1Пророчество о Моаве.
Как город Ар-Моав опустошён –
уничтожен за ночь!
Как город Кир-Моав опустошён –
уничтожен за ночь!
2Восходят жители Дивона к храму,
к капищу на возвышенности, чтобы плакать,
и рыдает Моав над Невом и Медевой.
Острижены головы в знак траура,
бороды сбриты.
3А на улицах – народ в рубище;
на крышах домов и на площадях
все рыдают, заливаясь слезами.
4Вопят Хешбон и Элеале,
голоса их слышны до Иахаца.
Вот и воины Моава рыдают,
их душа трепещет.
5Плачет сердце моё о Моаве;
жители его бегут к Цоару,
бегут к Эглат-Шлешии.
Поднимаются они на Лухит
и плачут на ходу;
на дороге, ведущей в Хоронаим,
поднимают плач о разорении.
6Пересохли воды Нимрима,
трава выгорела,
завяла мурава,
и зелени не осталось.
7Богатства, что накопили и сберегли,
уносят они Ивовою долиной.
8Плачем полнятся границы Моава,
их рыдание – до Эглаима,
их рыдание – до Беэр-Елима,
9потому что воды Дивона полны крови.
Но Я наведу на Дивон большее зло –
льва на беженцев из Моава
и на тех, кто остался в стране.
