1Соломонова песма над песмама.
Она
2Пољупцем усана својих ме пољуби,
јер је твоја љубав боља од вина.
3Мирис је твоје помасти диван,
име је твоје као уље изливено
и зато те воле девојке.
4Поведи ме са собом, побегнимо!
Нек ме цар уведе у одаје своје.
Пријатељице
Радоваћемо се и уживаћемо у теби.
Славићемо твоју љубав више него вино.
Она
Добро је што те оне воле.
5Тамнопута сам али љупка,
ћерке јерусалимске,
као шатори кедарски,
као крила Соломонових шатора.
6Не гледајте ме што сам тамнопута,
јер ме је сунце опалило.
Моја су браћа љута на мене.
Поставили су ме да винограде чувам,
а ја свој сопствени виноград сачувала нисам.
7Кажи ми, ти кога душа моја воли,
где ти стадо пасе
и где ти у подне пландује?
Зашто да се велом покривам1,7 Са неким мањим изменама изворног текста, овај део стиха може да се преведе: Зашто да тумарам…
међу стадима пријатеља твојих?
Пријатељице
8Ако не знаш, о, најлепша међу женама,
иди по трагу стада
па напасај козлиће своје
крај пастирских коначишта.
Он
9О, вољена моја, ти си као моја ждребица
међу фараоновим упрегнутим ждрепцима!
10Лепи су ти образи окићени ланчићима,
а на врату ти огрлице.
11Сковаћемо ти наруквице златне
и украсити сребром.
Она
12Док је цар за столом својим,
мирисом својим мој нард одаје.
13Смотуљак смирне што ноћи међ’ грудима мојим,
то је мени мој вољени.
14Струк кане у цвату из винограда Ен-Гедија,
то је мени мој вољени.
Он
15Како ли си лепа, о, вољена моја!
Лепа си, а очи су ти голубице.
Она
16Како си згодан, о, вољени мој, и мио!
Ево, постеља је наша бујна трава.
Он
17Кедрови су греде куће наше,
а чемпреси рогови крова.
1Лучшая из песен Сулеймана.
Она:
– Целуй меня, целуй устами своими,
ведь любовь твоя отрадней вина,
2приятней аромата благовоний твоих.
Имя твоё подобно разлитому благовонию,
поэтому девушки любят тебя.
3Веди меня за собой – давай убежим!
О мой царь, введи меня в чертоги свои!
Молодые женщины:
– Будем радоваться и восхищаться тобой,
превыше вина вознесём мы любовь твою.
Она:
– По праву девушки любят тебя!
4Дочери Иерусалима,
Я черна, как шатры Кедара,
но прекрасна, словно завесы Сулеймана.
5Не смотрите, что я так смугла,
ведь солнце опалило меня.
Мои братья разгневались на меня
и заставили меня ухаживать за виноградниками;
своим виноградником я пренебрегла.
6Скажи мне, возлюбленный, где пасёшь ты стадо своё
и где покоишь ты овец своих в полдень?
Зачем мне искать тебя, бродя, как блудница1:6 Букв.: «Зачем мне быть как бы покрытой (покрывалом)». Эти слова можно понять двояко: молодая женщина, разыскивая своего жениха, боится показаться блудницей (ср. Нач. 38:14-15), или, что в разлуке со своим возлюбленным женщина покроет свою голову в знак сильной печали (ср. 2 Цар. 15:30).,
среди стад твоих друзей?
Молодые женщины:
7– Если ты не знаешь, прекраснейшая из женщин,
то иди по следам овец
и паси козлят своих
у шатров пастушеских.
Он:
8– Милая моя, я уподобил тебя кобылице,
запряжённой в колесницу фараона.
9Прекрасны щёки твои под украшениями,
и шея твоя в ожерельях.
10Мы сделаем тебе украшения из золота,
оправленные серебром.
Она:
11– Пока царь был за столом своим,
благовония мои источали свой аромат.
12Мой возлюбленный, как мешочек мирры1:12 Мирра (смирна) – приятно пахнущая смола растущего в Аравии растения.,
покоится между грудей моих.
13Мой возлюбленный словно кисть киперовых1:13 Кипер – растение семейства дербенниковых, белые цветы которого источают сильный аромат. Из этого растения и по сей день изготовляют хну. Также в 4:13. цветов
в виноградниках Ен-Геди.
Он:
14– Как прекрасна ты, милая моя,
как прекрасна!
Глаза твои словно голуби.
Она:
15– Как красив ты, милый мой,
как красив!
И ложе наше – зелёный покров.
Он:
16– Брусья дома нашего – кедры,
навес наш – кипарисы.
