Моавци беже у Јуду
1Шаљите јагње владару земље,
од Селе према пустињи,
до горе ћерке сионске.
2Слично птици отераној,
слично гнезду растуреном,
биће ћерке моавске
на газовима потока Арнона.
3„Дај нам савет!
Донеси пресуду!
Усред поднева сенку своју
као ноћ распростри.
Сакривај прогнанике!
Немој издати бегунце!
4Пусти да к теби утекну прогнаници моавски.
Буди њихов заклон испред пустошника;
јер тлачитељ је скончао,
угњетач је нестао,
пустошење је престало,
газилац је са земље ишчезао.“
5„И тад ће се учврстити престо у милости,
и на њему ће столовати у истини,
у шатору Давидову,
судија који захтева праведност
и вешт је са правдом.“
Тужбалица над Моавом
6Чули смо за моавску надменост,
гордост превелику;
за надменост њихову и охолост њихову.
Испразно је њихово хвалисање.
7Тако нариче Моав,
сви наричу над Моавом,
за кољивом од грожђа из Кир-Ереса16,7 Кир-Аресет према изворном тексту, што је највероватније исто место споменуто у ст. 11.
тугују сасвим сломљени.
8Увенули су засади есевонски,
виногради сивамски,
господари над пуцима
потрше његове одабране лозице.
Допрли су до Јазира,
замицали у пустињу;
огранци су им досезали
да пређу море.
9Зато плачем као што Јазир оплакује винограде сивамске,
натапам сузама Есевон и Елеалију;
јер над твојом бербом и над твојом жетвом
нестало је клицање,
10весеље и радост.
У виноградима нема цике,
не кличе се од радости;
газилац не гази грожђе у каци,
затворио сам подвикивање.
11Зато утроба моја за Моавом као харфа цвили,
и потресен сам за Кир-Ересом.
12И биће да ће се видети:
на узвишицама умарају се Моавци,
и долазе на светилиште своје
да се моле, али то неће ићи.
Реч за Моав
13Ово је реч што је Господ некад рекао за Моав. 14Сад, пак, Господ каже говорећи: „За три године, као три године најамничке, моавска ће слава потамнети са свим великим мноштвом, а оно мало остатка биће ситно и слабашно.“
1Посылайте ягнят в дань
правителям Иудеи,
из Селы16:1 Села – столица Эдома. через пустыню
на гору Сион.
2Как бьющая крыльями птица,
выброшенная из гнезда, –
женщины-моавитянки
у бродов Арнона.
3– Дай нам совет,
прими решение.
Пусть твоя тень среди полудня,
как ночь, нас укроет.
Спрячь изгнанников,
не выдавай скитальцев.
4Дай моавским изгнанникам остаться у тебя,
стань им убежищем от губителя.
Когда притеснителю придёт конец,
прекратится опустошение
и в стране сгинут расхитители,
5тогда верностью утвердится престол,
и воссядет на него в истине правитель –
правитель из дома Давуда, –
ищущий справедливость,
спешащий творить праведность.
6Слышали мы о гордости Моава,
о его непомерной гордости и тщеславии,
о его гордости и наглости,
но пуста его похвальба.
7Поэтому плачут моавитяне,
все вместе оплакивают Моав.
Плачьте, сражённые горем,
вспоминая прекрасные лепёшки с изюмом16:7 Лепёшки с изюмом – этот деликатес, приготовлявшийся из измельчённого изюма в особых случаях (см. 2 Цар. 6:19), возможно, использовался в обрядах поклонения Баалу как средство, возбуждающее чувственность (см. Песн. 2:5; Ос. 3:1). из Кир-Харесета.
8Засохли поля Хешбона
и виноградные лозы Сивмы.
Вожди народов растоптали лучшие лозы,
что некогда тянулись до Иазера,
простирались к пустыне.
Побеги их расширялись
и достигали Мёртвого моря.
9И я плачу, как плачет Иазер,
о лозах Сивмы.
О, Хешбон и Элеале,
орошу вас слезами!
Над твоими созревшими плодами,
над твоим поспевшим зерном
стихли крики радости.
10Веселье и радость ушли из садов,
никто не поёт, не шумит в виноградниках
и в давильнях не топчет вино,
и радости шумной положен конец.
11Плачет сердце моё о Моаве, как арфа,
и душа – о Кир-Харесете.
12Если Моав явится
и станет изводить себя в капище,
если он придёт в своё святилище молиться,
то не будет от этого прока.
13Таково слово, которое Вечный сказал о Моаве в прошлом. 14Но теперь Вечный говорит:
– Ровно через три года, как если бы батрак отсчитывал дни до конца срока своей работы, слава Моава и всё множество его народа погибнут, а уцелевшие будут малочисленны и слабы.
