Господ припрема повратак
1Та, смиловаће се Господ Јакову,
и опет ће изабрати Израиља;
и даће им да се одморе на свом тлу.
Па ће им се придружити дошљак
и прикључиће се племенима Јаковљевим.
2И узеће их народи
и одвешће их у њихов крај,
а потомство Израиљево њих ће населити на Господњем тлу,
као робове и слушкиње.
И заробиће оне који су њих заробљавали,
и биће господари над својим тлачитељима.
Како нестаде Вавилон
3И биће оног дана: Господ ће ти дати починак од напора твојих и од невоља твојих и робовања тешког, чиме су те били тлачили. 4Тад ћеш саставити изреку против вавилонског цара, ти ћеш говорити:
Како нестаде тлачитељ!
Како нестаде мучилиште!
5Господ је сломио палицу опаких
и жезло владарско
6што је бесно тукло народе
ударцима што не престајаху,
што је гневно потчињавало пуке,
немилице их прогонило.
7Сва земља се одмара, почива,
пролама се клицање.
8Над тобом се радују чемпреси
и кедри ливански:
„Од како си пао,
не долазе на нас дрвосече.“
9Доле се због тебе Свет мртвих усколебао,
када дођеш, да те он поздрави;
зато он буди преминуле,
све моћнике земаљске;
са својих престола устају
сви цареви разних народности.
10Сви ти они казују и говоре:
„Ти си онемоћао као и ми што смо.
Ти си нама сличан постао.“
11Охолост се твоја у Свет мртвих сруши,
бука твојих лаута;
под тобом је лежај трулежи,
а над тобом покривач од црва.
12Како паде са небеса,
Светлоношо, сине Зорин?
Оборен си ти на земљу,
разоритељ над пуцима.
13А у свом си срцу говорио:
„Попећу се на небеса,
изнад звезда Божијих.
Престо свој ћу подићи
и сешћу на гори саборној,
на ивицама севера.
14Узнећу се на висине над облацима,
изједначићу се са Свевишњим.“
15А ти си у Свет мртвих бачен,
у дубине бездана.
16Који те виде, они те посматрају,
и о теби размишљају:
„Је ли то тај човек
који је земљу тресао, царства дрмао;
17који је васељену у пустињу претварао
и њене градове рушио;
који затворенике своје кући није пуштао?“
18Цареви разних народа сви почивају у части,
сваки је у својој гробници;
19а ти си избачен из гроба свог
као неки изданак одурни,
покривен си покланима,
мачем прободенима,
на плоче од раке побацанима,
као изгажена лешина.
20Ни твој погреб неће бити
као што је погреб њихов,
зато што си своју земљу разорио,
зато што си свој народ поклао.
Нека се никад више
потомство зликовачко не помиње.
21Спремите покољ потомцима
због кривице њихових отаца,
да се више не подижу да свет освајају.
Те ће сва васељена бити покривена градовима.
Слом Вавилона
22„Устаћу на њих
– говори Господ над војскама –
и затрћу Вавилону име
и остатак и род и пород
– говори Господ.
23Па ћу њега у посед предати
јежевима и мочварама.
Почистићу га метлом-затиралицом
– говори Господ над војскама.“
Слом земље Асирије
24Заклео се Господ над војскама говорећи:
„Што замислих, то се има збити,
што наумих, то ће се догодити.
25Скршићу Асирца на мојој земљи,
изгазићу на мојим горама.
Њен ће јарам са њих пасти;
њено бреме са њихових плећа.“
26Таква је одлука донесена против читаве земље;
таква је рука испружена против свих народности.
27А кад Господ над војскама одлучи,
ко ће се успротивити?
Кад он руку испружи,
ко ће је одвратити?
Опомена Филистејцима
28Године кад је умро цар Ахаз било је ово пророштво:
29Не радуј се, Филистејо цела,
што се сломи штап што те удара,
јер ће отровница изаћи из змијског клупка
и она ће излећи змаја крилатога.
30И напасаће се првенци убогих,
и у спокојству почиваће сиромаси;
а твој род ћу поморити глађу,
и побићу што од тебе остане.
31Кукајте, вратнице! Запомажи, граде!
Стрепи, сва филистејска земљо!
Јер најезда са севера долази,
и чете њезине нико не напушта!
32Шта ће се тада одговорити
гласницима било кога пука?
„Господ је основао Сион,
и у њему ће бити заштићени сиромаси из његова народа.“
1For the LORD will have mercy on Jacob, and will yet choose Israel, and set them in their own land: and the strangers shall be joined with them, and they shall cleave to the house of Jacob. 2And the people shall take them, and bring them to their place: and the house of Israel shall possess them in the land of the LORD for servants and handmaids: and they shall take them captives, whose captives they were; and they shall rule over their oppressors.14.2 whose…: Heb. that had taken them captives 3And it shall come to pass in the day that the LORD shall give thee rest from thy sorrow, and from thy fear, and from the hard bondage wherein thou wast made to serve,
4¶ That thou shalt take up this proverb against the king of Babylon, and say, How hath the oppressor ceased! the golden city ceased!14.4 proverb: or, taunting speech14.4 golden…: or, exactress of gold 5The LORD hath broken the staff of the wicked, and the sceptre of the rulers. 6He who smote the people in wrath with a continual stroke, he that ruled the nations in anger, is persecuted, and none hindereth. 14.6 a continual…: Heb. a stroke without removing 7The whole earth is at rest, and is quiet: they break forth into singing. 8Yea, the fir trees rejoice at thee, and the cedars of Lebanon, saying, Since thou art laid down, no feller is come up against us. 9Hell from beneath is moved for thee to meet thee at thy coming: it stirreth up the dead for thee, even all the chief ones of the earth; it hath raised up from their thrones all the kings of the nations.14.9 Hell: or, The grave14.9 chief…: Heb. leaders, or, great goats 10All they shall speak and say unto thee, Art thou also become weak as we? art thou become like unto us? 11Thy pomp is brought down to the grave, and the noise of thy viols: the worm is spread under thee, and the worms cover thee. 12How art thou fallen from heaven, O Lucifer, son of the morning! how art thou cut down to the ground, which didst weaken the nations!14.12 O Lucifer: or, O day star 13For thou hast said in thine heart, I will ascend into heaven, I will exalt my throne above the stars of God: I will sit also upon the mount of the congregation, in the sides of the north: 14I will ascend above the heights of the clouds; I will be like the most High. 15Yet thou shalt be brought down to hell, to the sides of the pit. 16They that see thee shall narrowly look upon thee, and consider thee, saying, Is this the man that made the earth to tremble, that did shake kingdoms; 17That made the world as a wilderness, and destroyed the cities thereof; that opened not the house of his prisoners?14.17 opened…: or, did not let his prisoners loose homeward? 18All the kings of the nations, even all of them, lie in glory, every one in his own house. 19But thou art cast out of thy grave like an abominable branch, and as the raiment of those that are slain, thrust through with a sword, that go down to the stones of the pit; as a carcase trodden under feet. 20Thou shalt not be joined with them in burial, because thou hast destroyed thy land, and slain thy people: the seed of evildoers shall never be renowned. 21Prepare slaughter for his children for the iniquity of their fathers; that they do not rise, nor possess the land, nor fill the face of the world with cities. 22For I will rise up against them, saith the LORD of hosts, and cut off from Babylon the name, and remnant, and son, and nephew, saith the LORD. 23I will also make it a possession for the bittern, and pools of water: and I will sweep it with the besom of destruction, saith the LORD of hosts.
24¶ The LORD of hosts hath sworn, saying, Surely as I have thought, so shall it come to pass; and as I have purposed, so shall it stand: 25That I will break the Assyrian in my land, and upon my mountains tread him under foot: then shall his yoke depart from off them, and his burden depart from off their shoulders. 26This is the purpose that is purposed upon the whole earth: and this is the hand that is stretched out upon all the nations. 27For the LORD of hosts hath purposed, and who shall disannul it? and his hand is stretched out, and who shall turn it back? 28In the year that king Ahaz died was this burden.
29¶ Rejoice not thou, whole Palestina, because the rod of him that smote thee is broken: for out of the serpent’s root shall come forth a cockatrice, and his fruit shall be a fiery flying serpent.14.29 cockatrice: or, adder 30And the firstborn of the poor shall feed, and the needy shall lie down in safety: and I will kill thy root with famine, and he shall slay thy remnant. 31Howl, O gate; cry, O city; thou, whole Palestina, art dissolved: for there shall come from the north a smoke, and none shall be alone in his appointed times.14.31 none…: or, he shall not be alone14.31 appointed…: or, assemblies 32What shall one then answer the messengers of the nation? That the LORD hath founded Zion, and the poor of his people shall trust in it.14.32 trust…: or, betake themselves unto it
