1Речи Јеремије, Хелкијиног сина, једног од свештеника који су били у Анатоту у Венијаминовој земљи; 2коме је дошла реч Господња у време Јудиног цара Јосије, Амоновог сина, тринаесте године његовог царевања. 3А долазила је и у време Јудиног цара Јоакима, Јосијиног сина, до завршетка једанаесте године Јудиног цара Седекије, Јосијиног сина и све до петог месеца када је Јерусалим одведен у изгнанство.
Позив Јеремије
4Дошла ми је реч Господња говорећи:
5„И пре него сам те обликовао у утроби, познавао сам те;
и пре него си изашао из материце, посветио сам те;
поставио сам те за пророка народима.“
6Рекао сам: „Јао, Господе Боже! Ево, ја не знам да говорим јер сам премлад!“
7Господ ми је одговорио: „Не говори ’премлад сам’, јер ћеш ићи коме год те пошаљем и говорићеш све што ти заповедим. 8Не бој их се, јер ћу ја бити с тобом да те избављам – говори Господ.“
9Тада је Господ испружио руку и дотакао ми уста. И рекао ми је Господ: „Ево, ставио сам своје речи у уста твоја. 10Види, постављам те данас над народима и над царствима да чупаш и рушиш, да разараш и обараш, да градиш и садиш.“
11Опет ми је дошла реч Господња: „Шта видиш, Јеремија?“
Одговорио сам: „Видим грану бадемовог стабла.“
12А Господ ми је рекао: „Добро си видео, јер ја бдим над својом речи да је испуним.“1,12 Игра речи бадем (јев. шакед) и бдим (јев. шокед).
13Дошла ми је реч Господња други пут: „Шта видиш?“
Одговорио сам: „Видим ускључали лонац чији је отвор окренут од севера.“
14И Господ ми је рекао: „Са севера ће се сручити пропаст на све становнике земље. 15Јер, ево, ја позивам сва племена по северним царствима – говори Господ –
и они ће доћи. и поставиће сваки свој престо
на улаз врата Јерусалима,
и против свих зидова свуда унаоколо,
и против свих Јудиних градова.
16Објавићу им своје судове над свом њиховом опачином,
јер су ме оставили,
јер су кадили другим боговима
и клањали се својим рукотворинама.
17А ти, опаши своје бокове. Устани и говори им све ово што ти заповедам. Не страхуј од њих да те ја не престрашим пред њима. 18Ево, ја сам те данас учинио утврђеним градом, стубом гвозденим и зидовима бронзаним против све земље, против Јудиних царева, против њених главара, против њених свештеника и против народа земље. 19И они ће се борити против тебе али те надвладати неће, јер ћу ја да будем с тобом – говори Господ – да те избављам.“
1The words of Jeremiah the son of Hilkiah, of the priests that were in Anathoth in the land of Benjamin: 2To whom the word of the LORD came in the days of Josiah the son of Amon king of Judah, in the thirteenth year of his reign. 3It came also in the days of Jehoiakim the son of Josiah king of Judah, unto the end of the eleventh year of Zedekiah the son of Josiah king of Judah, unto the carrying away of Jerusalem captive in the fifth month.
4Then the word of the LORD came unto me, saying, 5Before I formed thee in the belly I knew thee; and before thou camest forth out of the womb I sanctified thee, and I ordained thee a prophet unto the nations.1.5 ordained: Heb. gave 6Then said I, Ah, Lord GOD! behold, I cannot speak: for I am a child.
7¶ But the LORD said unto me, Say not, I am a child: for thou shalt go to all that I shall send thee, and whatsoever I command thee thou shalt speak. 8Be not afraid of their faces: for I am with thee to deliver thee, saith the LORD. 9Then the LORD put forth his hand, and touched my mouth. And the LORD said unto me, Behold, I have put my words in thy mouth. 10See, I have this day set thee over the nations and over the kingdoms, to root out, and to pull down, and to destroy, and to throw down, to build, and to plant.
11¶ Moreover the word of the LORD came unto me, saying, Jeremiah, what seest thou? And I said, I see a rod of an almond tree. 12Then said the LORD unto me, Thou hast well seen: for I will hasten my word to perform it. 13And the word of the LORD came unto me the second time, saying, What seest thou? And I said, I see a seething pot; and the face thereof is toward the north.1.13 toward…: Heb. from the face of the north 14Then the LORD said unto me, Out of the north an evil shall break forth upon all the inhabitants of the land.1.14 shall…: Heb. shall be opened 15For, lo, I will call all the families of the kingdoms of the north, saith the LORD; and they shall come, and they shall set every one his throne at the entering of the gates of Jerusalem, and against all the walls thereof round about, and against all the cities of Judah. 16And I will utter my judgments against them touching all their wickedness, who have forsaken me, and have burned incense unto other gods, and worshipped the works of their own hands.
17¶ Thou therefore gird up thy loins, and arise, and speak unto them all that I command thee: be not dismayed at their faces, lest I confound thee before them.1.17 confound: or, break to pieces 18For, behold, I have made thee this day a defenced city, and an iron pillar, and brasen walls against the whole land, against the kings of Judah, against the princes thereof, against the priests thereof, and against the people of the land. 19And they shall fight against thee; but they shall not prevail against thee; for I am with thee, saith the LORD, to deliver thee.
