Против Вавилона
1Пророштво о Вавилону што га виде Исаија син Амоцов:
2„На голетном брду подигните заставу,
њима из гласа вичите,
руком машите:
и нека уђу на кнежевска врата.
3Ја сам заповедио својим посвећенима,
па сам позвао јунаке своје за гнев мој,
који се веселе величанству моме.“
4Глас је мноштва на горама,
као да је пуно народа.
Глас је буке од царстава,
од сакупљених гомила.
То Господ над војскама
врши смотру војске за бој.
5Долазе из далеке земље,
с небеске границе,
Господ и оруђа љутине његове,
да сву земљу разоре.
6Кукајте, јер је близу дан Господњи,
пустошење од Свемоћног долази.
7Све су руке зато малаксале,
свако људско срце обамрло,
8па су се устрашили,
жигање и болови их спопадају,
грче се као породиља;
један зазире од другога,
лица су им лица од пламена.
9Ево долази дан Господњи,
свирепост моја и љутина и јарост гнева мојега,
да у пустош земљу претвори,
да из ње грешнике истреби;
10јер небеске звезде и сазвежђа њина
неће више светлошћу сијати,
сунце ће да згасне чим гране
и месец светлост своју неће више одсјајивати;
11јер ћу казнити васељену за злоћу,
и опаке за кривицу;
и зауставићу понос охолих,
и понизићу надменост насилничку.
12Човек ће бити ређи од злата жеженога,
људски створ ређи од злата офирскога.
13Зато ћу небеса потрести
и земља ће се с места свога померити
због срџбе Господа над војскама,
у дан кад се гнев његов разјари.
14И тада, као срна пред хајкачима,
као овце које нико не сабира,
свако ће гледати према свом народу,
и свако ће побећи у своју земљу.
15Они ће пробости сваког кога стигну,
и од мача ће пасти свако кога ухвате;
16пред очима њиховим
одојчад ће им смрскати,
куће њине опљачкати,
жене њихове силовати.
17Ево, на њих Мидијце подижем.
Они сребро не цене
и они у злату не уживају.
18Они ће луком пострељати младиће,
на плод утробе се смиловати неће,
над дечацима око им се сажалити неће.
19Вавилон, украс царствима,
понос гордости халдејске,
биће као Содома и Гомора
када их је Бог опустошио.
20Он довека неће бити насељен,
од колена до колена биће ненастањен.
И Арапин онде неће подизати шатора,
нити ће пастири онде почивати.
21Онде ће звери пустињске боравити,
и совуљаге ће им куће напунити,
и нојеви ће онде становати,
а јарци ће тамо скакутати.
22По њиховим напуштеним зградама завијаће хијене,
а по њиховим раскошним дворовима шакали.
Ближи се време његово,
а дани му се продужити неће.
1The burden of Babylon, which Isaiah the son of Amoz did see. 2Lift ye up a banner upon the high mountain, exalt the voice unto them, shake the hand, that they may go into the gates of the nobles. 3I have commanded my sanctified ones, I have also called my mighty ones for mine anger, even them that rejoice in my highness. 4The noise of a multitude in the mountains, like as of a great people; a tumultuous noise of the kingdoms of nations gathered together: the LORD of hosts mustereth the host of the battle.13.4 like…: Heb. the likeness of 5They come from a far country, from the end of heaven, even the LORD, and the weapons of his indignation, to destroy the whole land.
6¶ Howl ye; for the day of the LORD is at hand; it shall come as a destruction from the Almighty. 7Therefore shall all hands be faint, and every man’s heart shall melt:13.7 be faint: or, fall down 8And they shall be afraid: pangs and sorrows shall take hold of them; they shall be in pain as a woman that travaileth: they shall be amazed one at another; their faces shall be as flames.13.8 be amazed: Heb. wonder13.8 one…: Heb. every man at his neighbour13.8 flames: Heb. faces of the flames 9Behold, the day of the LORD cometh, cruel both with wrath and fierce anger, to lay the land desolate: and he shall destroy the sinners thereof out of it. 10For the stars of heaven and the constellations thereof shall not give their light: the sun shall be darkened in his going forth, and the moon shall not cause her light to shine. 11And I will punish the world for their evil, and the wicked for their iniquity; and I will cause the arrogancy of the proud to cease, and will lay low the haughtiness of the terrible. 12I will make a man more precious than fine gold; even a man than the golden wedge of Ophir. 13Therefore I will shake the heavens, and the earth shall remove out of her place, in the wrath of the LORD of hosts, and in the day of his fierce anger. 14And it shall be as the chased roe, and as a sheep that no man taketh up: they shall every man turn to his own people, and flee every one into his own land. 15Every one that is found shall be thrust through; and every one that is joined unto them shall fall by the sword. 16Their children also shall be dashed to pieces before their eyes; their houses shall be spoiled, and their wives ravished. 17Behold, I will stir up the Medes against them, which shall not regard silver; and as for gold, they shall not delight in it. 18Their bows also shall dash the young men to pieces; and they shall have no pity on the fruit of the womb; their eye shall not spare children.
19¶ And Babylon, the glory of kingdoms, the beauty of the Chaldees’ excellency, shall be as when God overthrew Sodom and Gomorrah.13.19 as…: Heb. as the overthrowing 20It shall never be inhabited, neither shall it be dwelt in from generation to generation: neither shall the Arabian pitch tent there; neither shall the shepherds make their fold there. 21But wild beasts of the desert shall lie there; and their houses shall be full of doleful creatures; and owls shall dwell there, and satyrs shall dance there.13.21 wild…: Heb. Ziim13.21 doleful…: Heb. Ochim13.21 owls: or, ostriches: Heb. daughters of the owl 22And the wild beasts of the islands shall cry in their desolate houses, and dragons in their pleasant palaces: and her time is near to come, and her days shall not be prolonged.13.22 the wild…: Heb. Iim13.22 desolate…: or, palaces
