Самсон у Гази
1Једном је Самсон отишао у Газу. Тамо је видео неку блудницу и ушао к њој. 2Људима у Гази је било јављено: „Самсон је дошао овамо!“ Тада су га опколили и целе ноћи чекали у заседи на њега код градских врата. Притајили су се целе ноћи, мислећи: „Убићемо га кад сване зора.“
3Самсон је лежао до поноћи, а онда је устао, дохватио градска врата с оба довратка и ишчупао их заједно с преворницом. Затим је врата ставио на рамена и изнео их на врх једног брда које се налази код Хеврона.
Самсон и Далила
4После тога, Самсон је заволео једну девојку из долине Сорика, која се звала Далила. 5Филистејски кнезови оду горе к њој и рекну јој: „Гледај да измамиш од њега где се крије његова велика снага, како бисмо могли да га свладамо, свежемо и покоримо. Сваки од нас ће ти, заузврат, дати по хиљаду и стотину сребрних шекела.“
6Далила рече Самсону: „Реци ми где се крије твоја велика снага? Чиме би могао да будеш везан и свладан?“
7Самсон јој одговори: „Да ме вежу са седам свежих волујских жила, које се још нису осушиле, изгубио бих снагу и постао као сваки други човек.“
8Филистејски кнезови су јој донели седам свежих волујских жила, још неосушених, и она га је везала њима. 9А код ње у соби чекала је заседа. Она повика: „Самсоне, Филистејци иду на тебе!“ Он покида жиле као што се кудеља прекине кад је дохвати ватра. Тако се није сазнало где се крије његова снага.
10Далила рече Самсону: „Ето, ти си терао шегу са мном и испричао ми лажи. А сад ми реци чиме би могли да те свежу.“
11Он јој рече: „Да ме вежу новим, још неупотребљеним конопцима, изгубио бих снагу и постао као сваки други човек.“
12Тада Далила узе седам нових конопаца и свеза га њима. Онда му викну: „Самсоне, Филистејци иду на тебе!“ Заседа је, наиме, чекала у соби. Али он покида конопце на својим раменима као конце.
13Далила рече Самсону: „Ето, ти све време тераш шегу са мном и причаш ми лажи. Реци ми чиме могу да те вежу.“
Он јој одговори: „Да ми уплету седам праменова косе на разбој и заглаве их клином, постао бих као сваки други човек.“ 14Док је он спавао, она уплете седам праменова његове косе на разбој и заглави их клином.
Онда му викну: „Самсоне, Филистејци иду на тебе!“ Он се пробуди из сна, и истргне и клин, и разбој и основу.
15Она му рече: „Како можеш рећи да ме волиш, кад срцем ниси са мном? Трипут си већ терао шегу са мном и ниси ми рекао где се крије твоја велика снага.“ 16Али како му је она свакога дана додијавала својим речима и салетала га, смучило му се до смрти, 17па јој је отворио цело своје срце. Рекао јој је: „Бритва никада није прешла преко моје главе, јер сам назиреј Божији од мајчине утробе. Да се ошишам, снага би ме напустила; изгубио бих снагу и постао као сваки други човек.“
18Кад је Далила видела да јој је отворио цело своје срце, поручила је филистејским кнезовима: „Дођите сада, јер ми је отворио цело своје срце.“ Филистејски кнезови дођу к њој, носећи сребро у рукама. 19Она га је успавала на своме крилу и позвала једног човека, па му је одсекла седам праменова косе с главе. Прво га је она савладала. Тако га је напустила снага.
20Онда је викнула: „Самсоне, Филистејци иду на тебе!“
Он се пробудио из сна мислећи: „Извући ћу се као и раније и ослободићу се“, јер није знао да је Господ одступио од њега.
21Тада су га Филистејци ухватили и ископали му очи. Затим су га одвели у Газу и оковали га бронзаним оковима. У тамници је окретао млин. 22Међутим, одсечена коса је почела да расте.
Самсонова смрт
23А Филистејски кнезови били су се окупили да принесу велику жртву своме богу Дагону и да се провеселе. Рекли су: „Наш бог нам је предао у руке нашег непријатеља Самсона.“
24Кад је народ видео Самсона, славио је свога бога и клицао:
„Наш бог нам је предао у руке
нашег непријатеља Самсона,
који је опустошио нашу земљу
и побио многе од нас.“
25Кад им се срце испунило радошћу, повикали су: „Позовите Самсона да нас забавља!“ Довели су Самсона из тамнице, те је овај играо пред њима.
Онда су га поставили између стубова. 26Самсон рече момку који га је водио за руку: „Остави ме тамо где могу да опипам стубове на којима грађевина почива, да се наслоним на њих.“ 27А зграда је била пуна мушкараца и жена. Тамо су били и сви филистејски кнезови. Само је на крову било око три хиљаде мушкараца и жена који су гледали како Самсон игра. 28Самсон зазва Господа и рече: „Господе Боже, сети ме се и дај ми снагу још само овај пут, о, Боже, да се одједном осветим Филистејцима за своје очи!“ 29Самсон напипа два средња стуба на којима је зграда почивала, опре се о њих, десницом о један, а левицом о други, 30и рече: „Нека умрем с Филистејцима!“ Затим их је свом снагом гурнуо, те се зграда срушила на кнезове и на народ који је био у њој. Оних које је побио умирући, било је више него оних које је побио за живота.
31Тада су дошла његова браћа и сав дом оца његовог, узела га и однела горе. Сахранили су га између Сараје и Естаола у гробу његовог оца, Маноја. Он је судио Израиљу двадесет година.
Самсон и Далила
1Однажды Самсон пошел в Газу и, увидев там блудницу, зашел к ней. 2Жителям Газы сказали:
– Самсон здесь! – И они, окружив то место, устроили на него засаду у городских ворот.
Они не трогались с места всю ночь, говоря:
– На рассвете мы его убьем.
3Но Самсон лежал только до полуночи. В полночь он встал, схватил двери городских ворот вместе с обоими косяками и вырвал их вместе с засовом. Он поднял их на плечи и отнес на вершину горы, что напротив Хеврона.
4Прошло время, и он полюбил женщину из долины Сорек, которую звали Далила. 5Правители филистимлян пришли к ней и сказали:
– Разговори его и выведай, в чем тайна его великой силы и как нам одолеть его, чтобы связать и усмирить. Каждый из нас даст тебе по тысяче сто шекелей16:5 Около 13 кг. серебра.
6Далила сказала Самсону:
– Расскажи мне, откуда у тебя такая великая сила и чем тебя можно связать и усмирить?
7Самсон ответил ей:
– Если меня связать семью сырыми тетивами, которые еще не высохли, я ослабею и стану таким же, как любой другой человек.
8Тогда правители филистимлян принесли ей семь сырых тетив, которые еще не высохли, и она связала его. 9Во внутренней комнате у нее спряталась засада, и она сказала Самсону:
– Самсон, на тебя идут филистимляне!
Но он разорвал тетивы, как рвется нитка из пакли, когда касается огня. И тайна его силы осталась нераскрытой.
10Тогда Далила сказала Самсону:
– Ты смеялся надо мной и лгал мне. Прошу тебя, скажи мне, чем тебя можно связать?
11Он сказал:
– Если меня крепко связать новыми веревками, которыми никто еще не пользовался, я ослабею и стану таким же, как любой другой человек.
12Далила взяла новые веревки, связала его и сказала ему:
– Самсон, на тебя идут филистимляне!
(А засада пряталась у нее во внутренней комнате.) Но он разорвал веревки на руках, как нитки.
13Тогда Далила сказала Самсону:
– Ты все смеешься надо мной и лжешь мне. Ну скажи же мне, чем тебя можно связать?
Он ответил:
– Если ты вплетешь семь моих кос в ткань на ткацком станке и закрепишь ее гвоздем, я ослабею и стану таким же, как любой другой человек.
Когда он спал, Далила взяла семь его кос, вплела их в ткань 14и16:13-14 Так в некоторых рукописях одного из древних переводов; в нормативном еврейском тексте слова «на ткацком станке и закрепишь ее гвоздем, я ослабею и стану таким же, как любой другой человек. Когда он спал, Далила взяла семь кос его головы, воткала их в ткань 14 и» отсутствуют. закрепила ее гвоздем.
После этого она позвала его:
– Самсон, на тебя идут филистимляне!
Он проснулся, выдернул гвоздь и вывернул с места ткацкий станок с тканью.
15Тогда она сказала ему:
– Как ты можешь говорить: «Я люблю тебя», если ты мне не доверяешь? Вот уже третий раз ты издеваешься надо мной и не говоришь, откуда у тебя такая великая сила.
16Так она изводила его день за днем, пока не надоела ему до смерти. 17И он рассказал ей все.
– Моей головы никогда не касалась бритва, – сказал он ей, – потому что я – назорей16:17 Или: «отделенный», «посвященный». См. сноску на ст. 13:5. Богу с самого рождения. Если бы мне остригли голову, моя сила покинула бы меня и я, ослабев, стал бы таким же, как любой другой человек.
18Поняв, что он рассказал ей все, Далила послала сказать правителям филистимлян:
– Приходите еще раз: он рассказал мне все.
Правители филистимлян вернулись с серебром в руках. 19Усыпив его у себя на коленях, она позвала человека и велела ему остричь16:19 Или: «и остригла». семь кос чтобы он ослаб, и сила покинула его.
20Она крикнула:
– Самсон, на тебя идут филистимляне!
Он проснулся и подумал:
– Выберусь, как и прежде, и освобожусь.
Он не знал, что Господь покинул его.
21Филистимляне схватили его, выкололи ему глаза, отвели его в Газу и заковали в бронзовые кандалы. Там, в темнице, они заставили его молоть зерно. 22Но волосы у него стали отрастать заново.
Смерть Самсона
23Филистимские правители собрались, чтобы принести великую жертву своему богу Дагону16:23 Дагон – главный бог филистимлян, возможно, бог грозы или растительности. и повеселиться; они говорили:
– Наш бог отдал Самсона, нашего врага, в наши руки.
24Видя его, народ славил своего бога:
– Отдал наш бог в наши руки врага,
опустошителя нашей земли,
который многих из нас убил.
25Развеселившись, они начали кричать:
– Позовите Самсона, пусть он нас развлечет.
Они позвали Самсона, чтобы он забавлял их. Когда они поставили его между столбами, 26Самсон сказал слуге, который держал его за руку:
– Поставь меня там, где я смогу нащупать столбы, которые поддерживают храм, чтобы мне на них опереться.
27А храм был полон мужчин и женщин; там были все правители филистимлян, а на крыше около трех тысяч мужчин и женщин смотрели на Самсона. 28И Самсон взмолился к Господу:
– Владыка Господи, вспомни меня. Боже, прошу Тебя, укрепи меня еще лишь раз и дай мне одним ударом отомстить филистимлянам за оба моих глаза.
29Самсон схватился за два главных столба, на которых стоял храм. Уперевшись в один из них правой, а в другой – левой рукой, 30Самсон сказал:
– Пусть я погибну вместе с филистимлянами!
Он надавил изо всех своих сил, и храм рухнул на правителей и на народ, который в нем был. И при своей смерти он убил гораздо больше филистимлян, чем при жизни.
31Его братья и вся семья его отца пришли забрать его. Они унесли и похоронили его между Цорой и Эштаолом, в гробнице Маноаха, его отца. Самсон был судьей в Израиле двадцать лет.
