Самсон пали Филистејцима летину
1После неког времена, у време жетве пшенице, Самсон дође да посети своју жену носећи јој јаре. Рекао је: „Хоћу да уђем к својој жени у собу.“ Али њен отац му није дао да уђе.
2Њен отац му рече: „Био сам уверен да је мрзиш, па сам је дао једном од твојих пратилаца. Није ли њена млађа сестра лепша од ње? Узми њу уместо оне.“
3Самсон им рече: „Овај пут нећу бити крив Филистејцима кад им учиним неко зло.“ 4Самсон оде, ухвати три стотине лисица, окрене их репом према репу и свеже им по једну бакљу између два репа. 5Онда запали бакље и пусти лисице међу филистејску летину. Тако је спалио пожњевену и непожњевену летину, винограде и маслинике.
6Филистејци су се питали: „Ко је ово учинио?“ Рекли су им: „То је био Самсон, зет једног Тимњанина, зато што је овај узео његову жену и дао је једном од његових пратилаца.“
Тада се Филистејци дигну и спале и њу и њеног оца. 7Самсон им је на то рекао: „Кад сте то урадили, нећу се смирити док вам се не осветим.“ 8Истукао их је уздуж и попреко наневши им велики пораз. Онда је отишао, настанио се у пећину Етамске стене.
9Али Филистејци се дигну и утаборе се у Јуди. Били су се раширили до Лехије. 10Јудејци им рекоше: „Зашто сте се устали против нас?“
Они им одговорише: „Устали смо да свежемо Самсона и учинимо му како је он учинио нама.“
11Тада је три хиљаде људи из Јудиног племена отишло до руба Етамске пећине и рекло Самсону: „Зар ти није познато да Филистејци владају над нама? Шта си нам то учинио?“
Он им одговори: „Како су они мени учинили, тако сам ја учинио њима.“
12Они му рекоше: „Дошли смо да те свежемо и предамо Филистејцима у руке.“ Самсон им рече: „Закуните ми се да ме ви сами нећете убити!“
13„Нећемо – рекоше му – само ћемо те свезати и предати у њихове руке, али те нећемо убити.“ Затим су га свезали са два нова конопца и одвели из пећине. 14Кад је дошао до Лехије, Филистејци кренуше на њега кличући од радости. Тада га Дух Господњи обузе, и конопци око његових рамена постадоше као ланени конци спаљени ватром, те свезе спадоше са његових руку. 15Ту је нашао свежу магарећу чељуст, дохватио је и њоме побио хиљаду људи.
16Самсон рече:
„Магарећом чељусти
гомилу сам на гомилу наслагао;
магарећом чељусти
побио сам хиљаду.“
17Кад је то изрекао, бацио је чељуст из своје руке и назвао оно место „Рамат-Лехија“.
18Како је био веома жедан, завапио је ка Господу и рекао: „Господе, ти си извојевао ово велико избављење руком свога слуге. Зар сад да умрем од жеђи и паднем у руке необрезанима?“ 19Господ проби шупљину што је код Лехије и одатле изби вода. Самсон се напио, повратио снагу и опоравио се. Зато је то место назвао Ен-Акоре15,19 Симболично име: Извор оног који вапи., а оно је до данас у Лехији.
20Он је био судија у Израиљу за време филистејске владавине двадесет година.
Месть Самсона филистимлянам
1Некоторое время спустя, во время жатвы пшеницы, Самсон взял козленка и пошел навестить свою жену. Он сказал:
– Я хочу войти в комнату моей жены.
Но ее отец не дал ему войти.
2– Я был уверен, что ты отверг ее, – сказал он, – и отдал ее твоему другу. Разве ее младшая сестра не красивее ее? Возьми же ее вместо той.
3Самсон сказал ему15:3 Букв.: «им».:
– На этот раз я имею право причинить филистимлянам зло.
4Он пошел, поймал триста лисиц и связал их хвостами по парам. Затем он привязал по факелу между хвостами каждой пары, 5поджег их и выпустил лисиц на несжатые поля филистимлян. Он спалил скирды и несжатый хлеб, виноградники и оливковые рощи.
6Когда филистимляне спросили:
– Кто это сделал?
Им сказали:
– Самсон, зять тимнатянина, потому что его жену отдали его другу.
И филистимляне пошли и сожгли ее и ее отца. 7Самсон сказал им:
– Раз так, я не остановлюсь, пока не отомщу вам.
8Он бросился на них и безжалостно перебил многих. Потом он ушел и укрылся в расселине Етамской скалы.
9А филистимляне разбили лагерь в Иудее и совершили набег на Лехи. 10Жители Иудеи спросили их:
– Почему вы пришли воевать с нами?
– Мы пришли, чтобы связать Самсона и отомстить ему, – ответили они.
11Три тысячи человек из Иудеи пошли к расселине Етамской скалы и сказали Самсону:
– Разве ты не понимаешь, что филистимляне правят нами? Что ты с нами сделал?
Он ответил:
– Я всего лишь отплатил им по заслугам.
12Они сказали ему:
– Мы пришли связать тебя и выдать филистимлянам.
Самсон сказал:
– Поклянитесь, что не убьете меня сами.
13– Хорошо, – сказали они. – Мы только свяжем тебя и выдадим им. Мы не убьем тебя.
И, связав его двумя новыми веревками, они вывели его из скалы. 14Когда он подходил к Лехи, филистимляне с криками вышли ему навстречу. Дух Господа стремительно сошел на него, и веревки на его руках стали словно сгоревший лен и сами свалились у него с рук. 15Он нашел свежую ослиную челюсть, схватил ее и перебил тысячу человек.
16Самсон сказал:
– Ослиной челюстью я положил груду на груду15:16 В оригинале стоит слово, которое можно перевести и как «груда», и как «осел». Поэтому эту строку можно перевести и следующим образом: «Ослиной челюстью я убил ослов».;
ослиной челюстью – тысячу перебил.
17Сказав это, он отшвырнул челюсть; поэтому то место было названо «Рамат-Лехи»15:17 То есть «холм челюсти»..
18Ему очень хотелось пить, и он воззвал к Господу:
– Ты дал Твоему слуге эту великую победу. Неужели теперь я должен умереть от жажды и попасть в руки необрезанных?
19Бог раскрыл впадину в Лехи, и оттуда хлынула вода. Когда Самсон утолил жажду, силы вернулись к нему, и он пришел в себя. Поэтому источник был назван «Источник зовущего»15:19 Евр.: «эн-гаккоре».; он и до сегодняшнего дня находится в Лехи.
20Самсон был судьей в Израиле двадцать лет в дни филистимлян.
