Знамение Еммануила
1Когда Ахаз, сын Иотама, внук Уззии, был царем Иудеи, Рецин, царь Арама, и Пеках, сын Ремалии, царя Израиля, пошли войной на Иерусалим, но не смогли его одолеть.
2Дому Давида возвестили: «Арам вступил в союз с Ефремом»7:2 Или: «разбил стан на земле Ефрема»., и сердца у7:2 Букв.: «его сердце». Ахаза и у его народа затрепетали, как деревья в лесу трепещут от ветра.
3Господь сказал Исаии:
– Выйди навстречу Ахазу со своим сыном Шеар-Иашувом7:3 Шеар-Иашув – это имя означает «остаток вернется». к концу водопровода Верхнего пруда, на дорогу к Сукновальному полю. 4Скажи ему: «Смотри, будь спокоен, не бойся. Не падай духом из-за двух концов этих тлеющих головней – из-за неистового гнева Рецина с Арамом и из-за сына Ремалии. 5Арам, Ефрем и сын Ремалии замышляют против тебя зло, говоря: 6„Пойдем на Иудею и запугаем ее, завоюем ее и поставим в ней царем сына Тавеела“. 7Но так говорит Владыка Господь:
Это не сбудется,
этого не случится,
8ведь глава Арама – Дамаск,
а глава Дамаска – Рецин.
Через шестьдесят пять лет
Ефрем будет рассеян и перестанет быть народом.
9Глава Ефрема – Самария,
а глава Самарии – сын Ремалии.
Если не будете твердо стоять в своей вере,
не устоите вовсе».
10И снова Господь сказал Ахазу:
11– Проси у Господа, своего Бога, знамения, все равно – в глубинах мира мертвых7:11 Мира мертвых – евр.: «шаала». Это слово может означать «в мире мертвых» и «проси». или на высотах небес.
12Но Ахаз сказал:
– Я не стану просить, не буду испытывать Господа.
13Тогда Исаия сказал:
– Слушайте, дом Давида! Разве не довольно вам испытывать человеческое терпение? Вы хотите испытать и терпение моего Бога? 14Итак, Владыка Сам даст вам знамение: вот, дева забеременеет и родит Сына, и назовет Его Еммануил7:14 Имя Еммануил (евр.: «Имману Эль») означает «с нами Бог». Эти слова являются пророчеством о рождении Иисуса Христа (см. Мат. 1:22-25).. 15Он будет питаться творогом и медом, пока не научится отвергать злое и избирать доброе. 16Но прежде чем мальчик научится отвергать злое и избирать доброе, земли двух царей, от которых ты в ужасе, будут опустошены. 17Но Господь наведет на тебя, на твой народ и на дом твоего отца такие дни, каких не бывало с тех пор, как Ефрем отделился от Иуды7:17 См. 3 Цар. 12:1-20., – Он наведет царя Ассирии.
18В тот день Господь свистнет мухе, что у истоков рек Египта, и пчеле, что в ассирийской земле. 19Они прилетят и опустятся в крутые ущелья и в расщелины скал, на все колючие кусты и на все пастбища.
20В тот день Владыка обреет ваши головы, волосы на ногах и отрежет бороды бритвой, нанятой по ту сторону Евфрата, – царем Ассирии7:20 В древние времена военнопленному сбривали волосы для того, чтобы сделать его объектом всеобщего поругания, унижения и осуждения..
21В тот день если кто сможет оставить в живых молодую корову и двух овец, 22то по изобилию молока, которое они станут давать, он будет есть творог. Все, кто останется в стране, будут есть творог и мед.
23В тот день там, где некогда росла тысяча виноградных лоз стоимостью в тысячу серебряных шекелей7:23 Около 11,5 кг., будут лишь терновник и колючки. 24Люди будут ходить туда с луком и стрелами, потому что земля будет покрыта терновником и колючками.
25Что же до холмов, которые некогда возделывали мотыгой, то вы больше не пойдете туда, боясь терновника и колючек. Туда будут выгонять крупный скот, и мелкий скот будет топтать их.
Прва опомена Ахазу: најезда са севера
1У дане Јудиног цара Ахаза, сина Јотама, сина Озијина, подигоше се арамејски цар Ресин и израиљски цар Фекај, син Ремалијин, да ратују против Јерусалима, али нису могли да га освоје.
2Тада су дојавили династији Давидовој говорећи: „Арамејци су се улогорили у Јефремовој области.“ И задрхтало је срце њихово и срце народа њиховог као кад шумско дрвеће задрхти због ветра.
3Онда је Господ рекао Исаији: „Изађи да сретнеш Ахаза, ти и син твој Сеар-Јасув, на крај водовода Горњег језера на путу за Бељарево поље, 4и реци му: ’Пази и буди спокојан и не бој се! И срце твоје нека се не плаши од ова два угарка задимљена, због распаљеног гнева Ресина и Арама и због сина Ремалијина, 5ни зато што су се заверили против тебе на зло Арам и Јефремовци и син Ремалијин, те говоре: 6„Кренимо на Јуду и опколимо је и освојимо за себе, и зацаримо усред ње за цара сина Тавеиловог.“ 7Говори Господар Господ:
„То се збити неће,
и то бити неће!
8Зато што Арамом Дамаск господари,
а Дамаском Ресин господари,
и кроз шездесет пет година
биће разорени Јефремовци као народ;
9а Јефремовцима Самарија господари,
а Самаријом син Ремалијин господари;
ако не верујете,
нећете се одржати.“’“
Друга опомена Ахазу: Емануил
10Господ је опет проговорио Ахазу и рекао: 11„Заишти знак од Господа Бога својега било из дубине бездана било с висине од горе.“
12Ахаз је, међутим, одговорио: „Нећу тражити и нећу искушавати Господа.“
13Тада је Исаија рекао: „Чујте, династијо Давидова! Зар вам је мало што сте дојадили људима, па и Богу моме хоћете да дојадите? 14Зато ће вам сам Господ дати знак: ето, девојка ће затруднети и сина ће родити, и наденуће му име ’Емануил’7,14 Емануил значи Бог је с нама.. 15Масло и мед јешће да сазна како да одбаци зло и одабере добро; 16јер пре него што дечак сазна како да одбаци зло и одабере добро, биће напуштена земља за коју се ти бринеш пред оба цара њена. 17Довешће Господ против тебе, и против народа твог, и против династије твоје дане каквих није било, од дана кад се Јефремовци одвојише од Јудејаца – довешће цара асирског.“
Асирија је Божије оруђе
18У дан онај зазвиждаће Господ зунзарама на ушћу египатских токова и пчелама по земљи асирској, 19да све оне дођу и да попадају по стрмим коритима потока сувих, и по раселинама стена, по трњацима и свим пашњацима. 20У дан онај, Господар ће обријати бритвом изнајмљеном с ону страну Еуфрата, царем асирским, обријаће главу и длаке с ногу, и браду ће такође збрисати. 21У дан онај, свако ће хранити по јуницу из крда и по две овце, 22а од обиља обрађеног млека маслом ће се хранити; маслом и медом ће се хранити свако ко у земљи буде преостао. 23У дан онај, на сваком месту где је чокота хиљаду, што вреде сребрњака хиљаду, тамо ће бити бодље и трње; 24са стрелом и луком тамо ће се долазити, јер ће земља бити сва у бодљама и трњу, 25а по горама свим, где се мотиком копало, нико тамо долазити неће, због страха од бодљи и трња; тамо ће се говеда слати, тамо ће овце газити.
