Призвание Исаии
1В год смерти царя Уззии6:1 Царь Уззия умер приблизительно в 739 г. до н. э. я видел Владыку, сидящего на престоле, высоком и превознесенном, и края Его одеяния наполняли храм. 2Над Ним парили серафимы6:2 «Серафимы» – ангелы, находящиеся у престола Бога. См. также ст. 6., и у каждого было по шесть крыльев: двумя крыльями они закрывали свои лица, двумя закрывали ноги и двумя летали. 3Они восклицали друг другу:
– Свят, свят, свят Господь Сил;
вся земля полна Его славы!
4От звука их голосов дрогнули косяки дверей, и храм наполнился дымом.
5И тогда я воскликнул:
– Горе мне! Я погиб! Я человек с нечистыми устами, и живу среди народа с нечистыми устами, а глаза мои видели Царя, Господа Сил.
6Тогда один из серафимов подлетел ко мне, держа горящий уголь, который он взял щипцами с жертвенника. 7Он коснулся им моих уст и сказал:
– Вот, это прикоснулось к твоим устам; твоя вина снята, и твой грех очищен.
8Затем я услышал голос Владыки, говорящего:
– Кого Мне послать? И кто пойдет для Нас?
И я сказал:
– Вот я. Пошли меня!
9Он сказал:
– Пойди и скажи этому народу:
«Слушать слушайте, но не понимайте,
смотреть смотрите, но не разумейте».
10Ожесточи сердце этого народа,
закрой их уши
и сомкни им глаза,
чтобы они не смогли увидеть глазами,
услышать ушами
и понять сердцем,
чтобы не обратились и не получили исцеление.
11Тогда я спросил:
– Надолго ли это, Владыка?
И Он ответил:
– Пока города не лягут руинами
и не останутся без жителей;
пока дома не будут брошены,
и поля не будут опустошены и разграблены;
12пока Господь не изгонит всех,
и страна не будет совершенно заброшена.
13И пусть в ней останется десятая часть ее жителей,
она будет снова опустошена.
Но как от теревинфа6:13 «теревинф» – невысокое дерево (ниже 7 м) с широкой кроной. Распространено в теплых сухих местах в самом Израиле и в соседних районах. и от дуба
остается корень6:13 Букв.: «пень»., когда их срубят,
так и святое семя будет ей корнем6:13 Букв.: «пнем»..
Бог позива Исаију
1Године кад је умро цар Озија видех Господа како седи на високом и уздигнутом престолу, а скути његовог плашта су испуњавали храм. 2Изнад њега су се поставили шестокрили серафими. Сваки је имао шестора крила: двама је заклањао лице, двама је покривао ноге, а двама крилима је летео. 3Они су клицали један другом и говорили:
„Свет, свет, свет је Господ над војскама!
Пуна је сва земља славе његове!“
4Од гласа оног који кличе затресли су се довраци на праговима и Дом се напунио димом.
5На то сам рекао: „Тешко мени, пропао сам, јер сам човек нечистих усана, и станујем сред народа нечистих усана; а Цара, Господа над војскама, виделе су очи моје!“
6Тада је један од серафима долетео к мени. У руци му је била жеравица што је хватаљкама узео са жртвеника. 7Њом је дотакао моје усне и рекао: „Ево, ово је дотакло усне твоје, и скинута је кривица твоја, и опроштен је грех твој.“
8Затим сам чуо глас Господарев како говори: „Кога да пошаљем? И ко ће поћи за нас?“
А ја сам рекао: „Ево мене! Пошаљи мене!“
9Он је на то рекао: „Иди и реци том народу:
’Слушаћете и нећете разумети,
гледаћете и нећете видети.’
10Отежај салом том народу срце,
оглуви уши његове,
ослепи очи његове,
док прогледају очи његове,
и прочују уши његове,
и разбере срце његово,
и покаје се и исцели га.“
11Тада сам рекао: „Докле, Господару?“
Одговорио је:
„Док су туробни градови без становника,
и куће без човека,
и туробне њиве за пустошење,
12и Господ отера људство,
и велико разарање буде у самој земљи.
13Па остане ли у њој десетина,
и она ће се вратити.
И биће спаљен као брест,
и као храст који је оборен до пања свога.
Потомство свето из пања његовог.“
