Samson Gets Even With the Philistines
1Later on, Samson went to visit his wife. He took a young goat with him. He went at the time the wheat was being gathered. He said, “I’m going to my wife’s room.” But her father wouldn’t let him go in.
2Her father said, “I was sure you hated her. So I gave her to your companion. Isn’t her younger sister more beautiful? Take her instead.”
3Samson said to them, “This time I have a right to get even with the Philistines. I’m going to hurt them badly.” 4So he went out and caught 300 foxes. He tied them in pairs by their tails. Then he tied a torch to each pair of tails. 5He lit the torches. He let the foxes loose in the fields of grain that belonged to the Philistines. He burned up the grain that had been cut and stacked. He burned up the grain that was still growing. He also burned up the vineyards and olive trees.
6The Philistines asked, “Who did this?” They were told, “Samson did. He’s the son-in-law of the man from Timnah. Samson did it because his wife was given to his companion.”
So the Philistines went up and burned the woman and her father to death. 7Samson said to the Philistines, “Is that how you act? Then I promise I won’t stop until I pay you back.” 8He struck them down with heavy blows. He killed many of them. Then he went down and stayed in a cave. It was in the rock of Etam.
9The Philistines went up and camped in Judah. They spread out near Lehi. 10The people of Judah asked, “Why have you come to fight against us?”
“We’ve come to take Samson as our prisoner,” they answered. “We want to do to him what he did to us.”
11Then 3,000 men from Judah went to get Samson. They went down to the cave in the rock of Etam. They said to Samson, “Don’t you realize the Philistines are ruling over us? What have you done to us?”
Samson answered, “I only did to them what they did to me.”
12The men of Judah said to him, “We’ve come to tie you up. We’re going to hand you over to the Philistines.”
Samson said, “Promise me you won’t kill me yourselves.”
13“We agree,” they answered. “We’ll only tie you up and hand you over to them. We won’t kill you.” So they tied him up with two new ropes. They led him up from the rock. 14Samson approached Lehi. The Philistines came toward him shouting. Then the Spirit of the Lord came powerfully on Samson. The ropes on his arms became like burned thread. They dropped off his hands. 15He found a fresh jawbone of a donkey. He grabbed it and struck down 1,000 men.
16Then Samson said,
“By using a donkey’s jawbone
I’ve made them look like donkeys.
By using a donkey’s jawbone
I’ve struck down 1,000 men.”
17Samson finished speaking. Then he threw the jawbone away. That’s why the place was called Ramath Lehi.
18Samson was very thirsty. So he cried out to the Lord. He said, “You have helped me win this great battle. Do I have to die of thirst now? Must I fall into the power of people who haven’t even been circumcised? They aren’t your people.” 19Then God opened up the hollow place in Lehi. Water came out of it. When Samson drank the water, his strength returned. He felt as good as new. So the spring was called En Hakkore. It’s still there in Lehi.
20Samson led Israel for 20 years. In those days the Philistines were in the land.
Самсон пали Филистејцима летину
1После неког времена, у време жетве пшенице, Самсон дође да посети своју жену носећи јој јаре. Рекао је: „Хоћу да уђем к својој жени у собу.“ Али њен отац му није дао да уђе.
2Њен отац му рече: „Био сам уверен да је мрзиш, па сам је дао једном од твојих пратилаца. Није ли њена млађа сестра лепша од ње? Узми њу уместо оне.“
3Самсон им рече: „Овај пут нећу бити крив Филистејцима кад им учиним неко зло.“ 4Самсон оде, ухвати три стотине лисица, окрене их репом према репу и свеже им по једну бакљу између два репа. 5Онда запали бакље и пусти лисице међу филистејску летину. Тако је спалио пожњевену и непожњевену летину, винограде и маслинике.
6Филистејци су се питали: „Ко је ово учинио?“ Рекли су им: „То је био Самсон, зет једног Тимњанина, зато што је овај узео његову жену и дао је једном од његових пратилаца.“
Тада се Филистејци дигну и спале и њу и њеног оца. 7Самсон им је на то рекао: „Кад сте то урадили, нећу се смирити док вам се не осветим.“ 8Истукао их је уздуж и попреко наневши им велики пораз. Онда је отишао, настанио се у пећину Етамске стене.
9Али Филистејци се дигну и утаборе се у Јуди. Били су се раширили до Лехије. 10Јудејци им рекоше: „Зашто сте се устали против нас?“
Они им одговорише: „Устали смо да свежемо Самсона и учинимо му како је он учинио нама.“
11Тада је три хиљаде људи из Јудиног племена отишло до руба Етамске пећине и рекло Самсону: „Зар ти није познато да Филистејци владају над нама? Шта си нам то учинио?“
Он им одговори: „Како су они мени учинили, тако сам ја учинио њима.“
12Они му рекоше: „Дошли смо да те свежемо и предамо Филистејцима у руке.“ Самсон им рече: „Закуните ми се да ме ви сами нећете убити!“
13„Нећемо – рекоше му – само ћемо те свезати и предати у њихове руке, али те нећемо убити.“ Затим су га свезали са два нова конопца и одвели из пећине. 14Кад је дошао до Лехије, Филистејци кренуше на њега кличући од радости. Тада га Дух Господњи обузе, и конопци око његових рамена постадоше као ланени конци спаљени ватром, те свезе спадоше са његових руку. 15Ту је нашао свежу магарећу чељуст, дохватио је и њоме побио хиљаду људи.
16Самсон рече:
„Магарећом чељусти
гомилу сам на гомилу наслагао;
магарећом чељусти
побио сам хиљаду.“
17Кад је то изрекао, бацио је чељуст из своје руке и назвао оно место „Рамат-Лехија“.
18Како је био веома жедан, завапио је ка Господу и рекао: „Господе, ти си извојевао ово велико избављење руком свога слуге. Зар сад да умрем од жеђи и паднем у руке необрезанима?“ 19Господ проби шупљину што је код Лехије и одатле изби вода. Самсон се напио, повратио снагу и опоравио се. Зато је то место назвао Ен-Акоре15,19 Симболично име: Извор оног који вапи., а оно је до данас у Лехији.
20Он је био судија у Израиљу за време филистејске владавине двадесет година.
