Samson Is Born
1Once again the Israelites did what was evil in the sight of the Lord. So the Lord handed them over to the Philistines for 40 years.
2A certain man from Zorah was named Manoah. He was from the tribe of Dan. Manoah had a wife who wasn’t able to have children. 3The angel of the Lord appeared to Manoah’s wife. He said, “You are not able to have children. But you are going to become pregnant. You will have a baby boy. 4Make sure you do not drink any kind of wine. Also make sure you do not eat anything that is ‘unclean.’ 5You will become pregnant. You will have a son. The hair on his head must never be cut. That is because the boy will be a Nazirite. He will be set apart to God from the day he is born. He will take the lead in saving Israel from the power of the Philistines.”
6Then the woman went to her husband. She told him, “A man of God came to me. He looked like an angel of God. His appearance was so amazing that it filled me with great wonder. I didn’t ask him where he came from. And he didn’t tell me his name. 7But he said to me, ‘You will become pregnant. You will have a son. So do not drink any kind of wine. Do not eat anything that is “unclean.” That is because the boy will be a Nazirite. He will belong to God in a special way from the day he is born until the day he dies.’ ”
8Then Manoah prayed to the Lord. He said, “Pardon your servant, Lord. I beg you to let the man of God you sent to us come again. He told us we would have a son. We want the man of God to teach us how to bring up the boy.”
9God heard Manoah. And the angel of God came again to the woman. He came while she was out in the field. But her husband Manoah wasn’t with her. 10The woman hurried to her husband. She told him, “He’s here! The man who appeared to me the other day is here!”
11Manoah got up and followed his wife. When he came to the man, he spoke to him. He said, “Are you the man who talked to my wife?”
“I am,” he replied.
12So Manoah asked him, “What will happen when your words come true? What rules should we follow for the boy’s life and work?”
13The angel of the Lord answered him. He said, “Your wife must do everything I have told her to do. 14She must not eat anything that comes from grapevines. She must not drink any kind of wine. She must not eat anything that is ‘unclean.’ She must do everything I have commanded her to do.”
15Manoah said to the angel of the Lord, “We would like you to stay and eat. We want to prepare a young goat for you.”
16The angel of the Lord replied, “Even if I stay, I will not eat any of your food. But if you still want to prepare a burnt offering, you must offer it to the Lord.” Manoah didn’t realize it was the angel of the Lord.
17Then Manoah asked the angel of the Lord a question. “What is your name?” he said. “We want to honor you when your word comes true.”
18The angel replied, “Why are you asking me what my name is? You would not be able to understand it.” 19Manoah got a young goat. He brought it along with the grain offering. He sacrificed it on a rock to the Lord. Then the Lord did an amazing thing. It happened while Manoah and his wife were watching. 20A flame blazed up from the altar toward heaven. The angel of the Lord rose up in the flame. When Manoah and his wife saw it, they fell with their faces to the ground. 21The angel of the Lord didn’t show himself again to Manoah and his wife. Then Manoah realized it was the angel of the Lord.
22“We’re going to die!” he said to his wife. “We’ve seen God!”
23But his wife answered, “The Lord doesn’t want to kill us. If he did, he wouldn’t have accepted a burnt offering and a grain offering from us. He wouldn’t have shown us all these things. He wouldn’t have told us we’re going to have a son.”
24Later, the woman had a baby boy. She named him Samson. As he grew up, the Lord blessed him. 25The Spirit of the Lord began to work in his life. It happened while he was in Mahaneh Dan. That place is between Zorah and Eshtaol.
Самсон
1Али Израиљци наставише да чине што је зло у Господњим очима. Зато их је Господ предао у руке Филистејцима за четрдесет година.
2А био је један човек из Сараје, из Дановог племена, по имену Маноје. Његова жена је била нероткиња и није имала деце. 3Анђео Господњи се указао жени и рекао јој: „Ти си нероткиња и немаш деце, али ћеш затруднети и родити сина. 4Од сада се пази: не пиј вина, ни жестока пића, и не једи ништа што је нечисто. 5Види, затруднећеш и родићеш сина. Нека бритва не прелази преко његове главе, јер ће дечак од мајчине утробе бити назиреј, посвећен Богу. Он ће почети да избавља Израиља из филистејских руку.“
6Жена дође и исприча то своме мужу рекавши: „Човек Божији је дошао к мени; изгледао је као Анђео Господњи. Веома сам се уплашила, па га нисам питала одакле је, а он ми није рекао како се зове. 7Рекао ми је: ’Ево, затруднећеш и родићеш сина. Од сада не пиј вина ни жестока пића, и не једи ништа што је нечисто, јер ће дечак бити назиреј Божији од мајчине утробе до смрти.’“
8Маноје се тада овако помолио Господу: „Молим те, Господе! Нека човек Божији кога си послао поново дође к нама, и научи нас шта да чинимо са дечаком кад се роди.“
9Бог је услишио Манојев глас. Анђео Господњи је поново дошао к жени док је она седела у пољу. Њен муж, Маноје, није био с њом. 10Жена је брзо отрчала и испричала то свом мужу. Рекла му је: „Ево, указао ми се онај човек који ми је дошао оног дана.“
11Маноје устаде и оде за својом женом. Кад је дошао к човеку, упитао га је: „Јеси ли ти онај човек који је говорио с мојом женом?“
Он одговори: „Јесам.“
12Маноје рече: „Кад се испуне твоје речи, какав ће бити дечаков начин живота? Како треба поступати с њим?“
13Анђео Господњи одговори Маноју: „Жена мора да се уздржава од свега што сам јој рекао. 14Нека не једе ништа што долази од винове лозе. Нека не пије вина ни жестока пића, и нека не једе ништа нечисто. Нека држи све што сам јој заповедио.“
15Маноје рече Анђелу Господњем: „Радо бисмо те задржали и зготовили ти јаре.“ 16Анђео Господњи рече Маноју: „Да ме и задржите, ја не бих јео твоју храну. Али ако хоћеш да принесеш жртву свеспалницу, принеси је Господу.“ Маноје није знао да је то Анђео Господњи.
17Маноје тада упита Анђела Господњег: „Како ти је име, да бисмо могли да те частимо кад се испуне твоје речи?“
18Анђео Господњи рече: „Зашто ме питаш за моје име; оно је чудесно.“ 19Маноје узе јаре и принос, и на стени их принесе као свеспалницу Господу, који чини чудеса. Док су Маноје и његова жена гледали 20како се пламен са жртвеника диже к небу, Анђео Господњи се узнесе у пламену с жртвеника. Видевши то, Маноје и његова жена падоше ничице. 21Анђео Господњи није се више указивао Маноју и његовој жени. Тада је Маноје схватио да је то био Анђео Господњи.
22Маноје рече својој жени: „Јамачно ћемо умрети јер смо видели Бога!“
23Његова жена му рече: „Да је Господ хтео да нас усмрти, не би прихватио свеспалницу и принос из наших руку, не би нам дозволио да видимо све ово, нити би нам обзнанио тако нешто.“
24Жена роди сина и даде му име „Самсон“. Дечак је одрастао а Господ га је благословио. 25Дух Господњи је почео да делује у њему у Дановом табору, између Сараје и Естаола.
