Saul Tries to Kill David
1Saul told his son Jonathan and all the attendants to kill David. But Jonathan liked David very much. 2So Jonathan warned him, “My father Saul is looking for a chance to kill you. Be very careful tomorrow morning. Find a place to hide and stay there. 3My father and I will come and stand in the field where you are hiding. I’ll speak to him about you. Then I’ll tell you what I find out.”
4Jonathan told his father Saul some good things about David. He said to him, “Please don’t do anything to harm David. He hasn’t done anything to harm you. And what he’s done has helped you a lot. 5He put his own life in danger when he killed Goliath. The Lord used him to win a great battle for the whole nation of Israel. When you saw it, you were glad. So why would you do anything to harm a man like David? He isn’t guilty of doing anything to harm you. Why would you want to kill him without any reason?”
6Saul paid attention to Jonathan. Saul made a promise. He said, “You can be sure that the Lord lives. And you can be just as sure that David will not be put to death.”
7So Jonathan sent for David and told him everything he and Saul had said. Then he brought David to Saul. David served Saul as he had done before.
8Once more war broke out. So David went out and fought against the Philistines. He struck them down with so much force that they ran away from him.
9But an evil spirit sent by the Lord came on Saul. It happened as he was sitting in his house and holding his spear. While David was playing the harp, 10Saul tried to pin him to the wall with his spear. But David got away from him just as Saul drove the spear into the wall. That night David escaped.
11Saul sent some men to watch David’s house. He told them to kill David the next morning. But David’s wife Michal warned him. She said, “You must run for your life tonight. If you don’t, tomorrow you will be killed.” 12So Michal helped David escape through a window. He ran and got away. 13Then Michal got a statue of a god. She laid it on David’s bed. She covered it with clothes. And she put some goat hair at the place where David’s head would have been.
14Saul sent the men to capture David. But Michal told them, “He’s sick.”
15Then Saul sent the men back to see David. He told them, “Bring him up here to me in his bed. Then I’ll kill him.” 16But when the men entered, the only thing they found in the bed was the statue. Some goat hair was at the place where David’s head would have been.
17Saul said to Michal, “Why did you trick me like this? Why did you help my enemy escape?”
Michal told him, “He said to me, ‘Help me get away. If you don’t, I’ll kill you.’ ”
18After David had run away and escaped, he went to Samuel at Ramah. He told him everything Saul had done to him. Then David and Samuel went to Naioth and stayed there. 19Saul was told, “David is in Naioth at Ramah.” 20So Saul sent some men to capture him. When they got there, they saw a group of prophets who were prophesying. Samuel was standing there as their leader. Then the Spirit of God came on Saul’s men. So they also began to prophesy. 21Saul was told about it. So he sent some more men. They began to prophesy too. Saul sent some men a third time. And they also began to prophesy. 22Finally, Saul decided to go to Ramah himself. He went to the large well at Seku. He asked some people, “Where are Samuel and David?”
“Over in Naioth at Ramah,” they said.
23So Saul went to Naioth at Ramah. But the Spirit of God even came on him. He walked along and prophesied until he came to Naioth. 24There he took off his clothes. Then he also prophesied in front of Samuel. He lay there without his clothes on all that day and night. That’s why people say, “Is Saul also one of the prophets?”
Саул прогања Давида
1Саул је рекао свом сину Јонатану и свим својим слугама да би требало убити Давида. Међутим, Јонатану је Давид био веома драг. 2Јонатан је јавио Давиду рекавши: „Мој отац, Саул, гледа да те убије. Стога буди на опрезу следећег јутра, склони се негде и криј се. 3А ја ћу изаћи и стати уз мог оца на пољу где ти будеш, па ћу се заузети за тебе код њега. Кад видим каква је ствар, јавићу ти.“
4Јонатан је своме оцу, Саулу, говорио добро о Давиду. Рекао му је: „Нека се цар не огреши о свог слугу Давида, јер се он није огрешио о тебе. Напротив, од његових дела имао си велику корист. 5Он је довео свој живот у опасност; убио је Филистејца, а Господ је дао велико избављење свем Израиљу. Ти си то видео и радовао се. Зашто би се огрешио о невину крв и убио свог слугу Давида без разлога?“
6Саул је послушао Јонатана, а онда се заклео: „Тако жив био Господ, Давид неће погинути!“
7Јонатан је тада позвао Давида и јавио му све што је речено. Затим је Јонатан довео Давида к Саулу, па му је служио као пре.
Саул по други пут покушава да убије Давида
8Опет је избио рат. Давид је изашао, борио се с Филистејцима и нанео им велики пораз, тако да су се разбежали пред њим.
9А зао дух од Господа спопаде Саула док је седео у својој кући и држао копље у руци. Давид је свирао лиру. 10Саул је хтео да прикује Давида копљем за зид, али се Давид измакнуо, те се копље заболо у зид. Давид је побегао и склонио се те ноћи.
11Тада је Саул послао гласнике Давидовој кући да га вребају и убију ујутру. Али Давиду је његова жена Михала поручила: „Ако се ноћас не склониш негде, сутра ће те убити.“ 12Тада је Михала спустила Давида кроз прозор, те је он побегао и склонио се. 13Михала је затим узела кип и ставила га у кревет. Онда му је на главу ставила навлаку од козје длаке, и покрила га покривачем.
14Кад је Саул послао гласнике да одведу Давида, она им је рекла: „Болестан је.“
15Саул је послао гласнике да виде Давида. Рекао је: „Донесите ми га с постељом, да га убијем!“ 16Гласници дођу, кад оно, на постељи кип с навлаком од козје длаке на глави.
17Саул рече Михали: „Зашто си ме овако преварила и пустила мога непријатеља да утекне?“
Михала одговори Саулу: „Зато што ми је рекао: ’Пусти ме! Зашто да те убијем?’“
18Давид је побегао и склонио се. Дошао је к Самуилу у Раму и испричао му све што му је Саул учинио. Затим је отишао са Самуилом у Најот, па су тамо боравили.
19Тада су јавили Саулу: „Ено Давида у Најоту код Раме!“ 20Саул је послао гласнике да ухвате Давида, али кад су видели групу пророка како пророкују предвођени Самуилом, почели су и они да пророкују. 21Кад су то јавили Саулу, он је послао друге гласнике, али су и они почели да пророкују. Саул је послао гласнике по трећи пут, али су и ови пророковали. 22Тада је он сам отишао у Раму. Кад је дошао до великог студенца код Сека, он упита: „Где су Самуило и Давид?“
„Ено их у Најоту код Раме“ – одговорише му.
23Саул се упути тамо у Најот код Раме, али Дух Божији сиђе и на њега, те је ишао даље и пророковао, док није стигао у Најот. 24Затим је свукао са себе одећу па је пророковао пред Самуилом. Онако го лежао је цео дан и целу ноћ. Зато се каже: „Зар је и Саул међу пророцима?“
