David Wins the Battle Over the Ammonites
1Nahash was king of Ammon. After he died, his son became the next king after him. 2David thought, “I’m going to be kind to Hanun. His father Nahash was kind to me.” So David sent messengers to Hanun. He wanted them to tell Hanun how sad he was that Hanun’s father had died. David’s messengers went to the land of Ammon. They told Hanun how sad David was.
3The Ammonite commanders spoke to Hanun. They said, “David has sent messengers to tell you he is sad. They say he wants to honor your father. But the real reason they’ve come is to look the land over. They want to destroy it.” 4So Hanun grabbed David’s messengers. He shaved them. He cut off their clothes just below the waist and left them half naked. Then he sent them away.
5Someone came and told David what had happened to his men. So David sent messengers to them because they were filled with shame. King David said to them, “Stay at Jericho until your beards grow out again. Then come back here.”
6The Ammonites realized that what they had done had made David very angry with them. So Hanun and the Ammonites got 38 tons of silver. They used it to hire chariots and chariot riders from Aram Naharaim, Aram Maakah and Zobah. 7They hired 32,000 chariots and riders. They also hired the king of Maakah and his troops. All of them came out and camped near Medeba. At the same time the Ammonites brought their troops together from their towns. Then they marched out to fight.
8David heard about it. So he sent Joab out with the entire army of Israel’s fighting men. 9The Ammonites marched out. They took up their battle positions at the entrance to their city. The kings who came to help them gathered their troops together in the open country.
10Joab saw that there were lines of soldiers in front of him and behind him. So he chose some of the best troops in Israel. He sent them to march out against the Arameans. 11He put the rest of the men under the command of his brother Abishai. They were sent to march out against the Ammonites. 12Joab said, “Suppose the Arameans are too strong for me. Then you must come and help me. But suppose the Ammonites are too strong for you. Then I’ll come and help you. 13Be strong. Let’s be brave as we fight for our people and the cities of our God. The Lord will do what he thinks is best.”
14Then Joab and the troops with him marched out to attack the Arameans. They ran away from him. 15The Ammonites realized that the Arameans were running away. So they also ran away from Joab’s brother Abishai. They went inside the city. Then Joab went back to Jerusalem.
16The Arameans saw that they had been driven away by Israel. So they sent messengers to get some Arameans from east of the Euphrates River. The Arameans were under the command of Shophak. He was the commander of Hadadezer’s army.
17David was told about it. So he gathered together the whole army of Israel. They went across the Jordan River. David marched out against the Arameans. He lined up his soldiers opposite them. He lined them up to meet the Arameans in battle. The Arameans began to fight against him. 18But then they ran away from Israel. David killed 7,000 of their chariot riders. He killed 40,000 of their soldiers who were on foot. He also killed Shophak, the commander of their army.
19The people who were under the rule of Hadadezer saw that Israel had won the battle over them. So they made a peace treaty with David. They were brought under his rule.
After that, the Arameans wouldn’t help the Ammonites anymore.
Пораз Амонаца и Арамејаца
1После овога умре Нас, цар Амонаца, а уместо њега се зацарио његов син. 2Давид рече: „Показаћу наклоност према Ануну, Насовом сину, као што је његов отац показао наклоност према мени.“ Давид је изразио своје саучешће преко својих слугу.
Али кад су Давидови посланици дошли у земљу Амонаца да му изразе саучешће, 3амонски кнезови су рекли Ануну: „Мислиш ли да ти је Давид послао гласнике да ти изјаве саучешће како би исказао част твоме оцу? Нису ли његове слуге дошле да испитају и извиде земљу како би је срушио?“ 4Тада је Анун ухватио Давидове слуге, обријао их, одсекао им одећу до пола, све до задњице, и послао их натраг.
5Кад су Давиду јавили о овим људима, он је послао неког да им изађе у сусрет, јер су били веома осрамоћени. Цар им је рекао: „Останите у Јерихону, док вам не нарасте брада, па се вратите.“
6Кад су Амонци видели да су се замерили Давиду, Анун и Арамејци су послали хиљаду таланата19,6 Око 34 t. сребра да унајме бојна кола и коњанике из Арам-Нахарајима, Арам-Махе и Сове. 7Унајмили су тридесет две хиљаде бојних кола, и цара Махе и његов народ. Они су дошли и утаборили се испред Медеве, а Амонци су се окупили из својих градова и пошли у битку.
8Чувши ово, Давид је послао Јоава са свом војском, најбољим ратницима. 9Амонци су изашли и сврстали се у бојни ред пред градским вратима, док су цареви који су дошли били засебно на пољу.
10Кад је Јоав видео да ће се битка против њега водити с две стране, спреда и позади, изабрао је известан број најврснијих војника у Израиљу и сврстао их у бојни ред насупрот Арамејаца. 11Осталу војску је дао своме брату Ависају, који их је сврстао у бојни ред насупрот Амонаца. 12Рекао је: „Ако Арамејци буду јачи од мене, ти ми притеци у помоћ, а ако Амонци буду јачи од тебе, ја ћу теби доћи у помоћ. 13Држи се храбро! Покажимо се јуначки ради нашег народа и ради градова нашег Бога, а Господ ће учинити што му је по вољи.“
14Јоав и народ који је био са њим почели су да се примичу да ударе на Арамејце, али они су се разбежали пред њима. 15Кад су Амонци видели да су Арамејци побегли, и они су побегли пред Ависајем и ушли у град. Затим се Јоав вратио у Јерусалим.
16Кад су Арамејци видели да их је Израиљ разбио, поново су послали гласнике да доведу Арамејце с друге стране реке на челу са Соваком, заповедником Адад-Езерове војске.
17Кад су то јавили Давиду, он је сабрао сав Израиљ. Пошто је прешао преко Јордана, дошао је и сврстао се у бојни ред против њих. Кад се Давид поставио за битку с Арамејцима, они су ступили у битку с њим. 18Међутим, Арамејци побегоше пред Израиљем. Давид је побио седам хиљада арамејских возача бојних кола, и четрдесет хиљада коњаника. Убио је и Совака, заповедника војске.
19Кад су Адад-Езерови поданици видели да су поражени пред Израиљем, склопили су мир с Давидом, па су му постали поданици.
Од тада Арамејци нису више хтели да помажу Амонцима.
