New International Reader's Version

2 Chronicles 1:1-17

Solomon Asks God for Wisdom

1Solomon was the son of David. Solomon made his position secure over his kingdom. The Lord his God was with him. He made Solomon very great.

2Solomon spoke to the whole community of Israel. He spoke to the commanders of thousands of men and commanders of hundreds. He spoke to the judges and all the leaders in Israel. He spoke to the leaders of Israel’s families. 3Solomon and the whole community went to the high place at Gibeon. That’s because God’s tent of meeting was there. The Lord’s servant Moses had made the tent in the desert. 4David had carried up the ark of God from Kiriath Jearim. He had it brought to the place he had prepared for it. He had set up a tent for it in Jerusalem. 5But the bronze altar that Bezalel had made was in Gibeon. Bezalel was the son of Uri. Uri was the son of Hur. The altar was in front of the Lord’s holy tent. So Solomon and the whole community asked the Lord for advice in Gibeon. 6Solomon went up to the bronze altar in front of the Lord at the tent of meeting. Solomon sacrificed 1,000 burnt offerings on the altar.

7That night God appeared to Solomon. He said to him, “Ask for anything you want me to give you.”

8Solomon answered God, “You were very kind to my father David. Now you have made me king in his place. 9Lord God, let the promise you gave to my father David come true. You have made me king. My people are as many as the dust of the earth. They can’t be counted. 10Give me wisdom and knowledge. Then I’ll be able to lead these people. Without your help, who would be able to rule this great nation of yours?”

11God said to Solomon, “I am glad that those are the things you really want. You have not asked for wealth, possessions or honor. You have not even asked to have your enemies killed. You have not asked to live for a long time. Instead, you have asked for wisdom and knowledge. You want to be able to rule my people wisely. I have made you king over them. 12So wisdom and knowledge will be given to you. I will also give you wealth, possessions and honor. You will have more than any king before you ever had. And no king after you will have as much.”

13Then Solomon left the high place at Gibeon. He went from the tent of meeting there to Jerusalem. And he ruled over Israel.

14Solomon had 1,400 chariots and 12,000 horses. He kept some of them in the chariot cities. He kept others with him in Jerusalem. 15The king made silver and gold as common in Jerusalem as stones. He made cedar wood as common there as sycamore-fig trees in the western hills. 16Solomon got horses from Egypt and Kue. The king’s buyers purchased them from Kue at the current price. 17They could get a chariot from Egypt for 15 pounds of silver. They could get a horse for less than four pounds of silver. They sold horses and chariots to all the Hittite and Aramean kings.

New Serbian Translation

2. Књига дневника 1:1-17

Соломон тражи мудрост

1Када је Соломон, Давидов син, учврстио своје царство, са њим је био Господ, Бог његов, који га је силно узвисио над свима.

2Соломон је сазвао сав Израиљ – главаре, хиљаднике и стотнике, судије и све кнезове – све очинске главе. 3Отишао је са целим збором на узвишицу на Гаваону, јер се тамо налазио Божији Шатор од састанка који је у пустињи направио Мојсије, слуга Господњи. 4А Давид је пренео Божији Ковчег из Киријат-Јарима и припремио му место у Шатору постављеном у Јерусалиму. 5Пред Пребивалиштем Господњим се налазио бронзани жртвеник који је направио Веселеило, Уријин син и Оров унук. Ту су Господа тражили Соломон и збор. 6На бронзаном жртвенику, пред Пребивалиштем Господњим, Соломон је принео хиљаду жртава свеспалница.

7Те ноћи, у сну, Бог му се указао и рекао: „Тражи шта желиш и ја ћу ти дати.“

8Соломон рече Богу: „Ти си мом оцу Давиду показао велику милост, и сада си мене зацарио на његово место. 9Нека се, Господе Боже, обистини твоја реч дана мом оцу Давиду, јер си ме поставио за цара многобројном народу којега има као прашине по земљи. 10Дај ми сада мудрост и знање да бих могао да га предводим. Јер, ко би могао да суди твом тако бројном народу?“

11И Бог одговори Соломону: „Зато што ниси срцем затражио обиље, част и богатство, дуговечност, животе оних који те мрзе – већ мудрост и знање – да би судио народу над којим сам те зацарио; 12даћу ти све то – мудрост и знање, обиље, част и богатство – што нису имали и неће имати цареви пре и после тебе.“

13Са узвишице у Гаваону и од Шатора од састанка, Соломон се вратио у Јерусалим и владао над Израиљем.

14Соломон је накупио бојна кола и коње. Имао је хиљаду четири стотине бојних кола и дванаест хиљада коња, које је разместио по градовима за бојна кола, и код цара у Јерусалиму. 15Цар је учинио да сребра и злата у Јерусалиму буде као камења, а кедровог дрвета много као дивљих смокава у равници. 16Соломон је увозио коње из Египта и Куе. Цареви трговци су их куповали у Куи по одређеној цени. 17Бојна кола која су долазила из Египта коштала су шест стотина сребрних шекела, а коњ стотину педесет. Тако су преко царевих трговаца снабдевали све хетитске и арамејске цареве.