Gifts Are Brought for Building the Temple
1Then King David spoke to the whole community. He said, “God has chosen my son Solomon. But Solomon is young. He’s never done anything like this before. The task is huge. This grand and wonderful temple won’t be built for human beings. It will be built for the Lord God. 2With all my riches I’ve done everything I could for the temple of my God. I’ve provided gold for the gold work and silver for the silver work. I’ve provided bronze for the bronze work and iron for the iron work. I’ve given wood for the things that will be made out of wood. I’ve given onyx and turquoise for the settings. I’ve given stones of different colors and all kinds of fine stone and marble. I’ve provided everything in huge amounts. 3With all my heart I want the temple of my God to be built. So I’m giving my personal treasures of gold and silver for it. I’m adding them to everything else I’ve provided for the holy temple. 4I’m giving 110 tons of gold and 260 tons of pure silver. Cover the walls of the buildings with it. 5Use it for the gold work and the silver work. Use it for everything the skilled workers will do. How many of you are willing to set yourselves apart to the Lord today?”
6Many people were willing to give. They included the leaders of families and the officers of the tribes of Israel. They included the commanders of thousands of men and commanders of hundreds. They also included the officials who were in charge of the king’s work. 7All of them gave to the work on God’s temple. They gave more than 190 tons of gold and 380 tons of silver. They also gave 675 tons of bronze and 3,800 tons of iron. 8Anyone who had valuable jewels added them to the treasure for the Lord’s temple. Jehiel was in charge of the temple treasure. He was from the family line of Gershon. 9The people were happy when they saw what their leaders had been willing to give. The leaders had given freely. With their whole heart they had given everything to the Lord. King David was filled with joy.
David’s Prayer
10David praised the Lord in front of the whole community. He said,
“Lord, we give you praise.
You are the God of our father Israel.
We give you praise for ever and ever.
11Lord, you are great and powerful.
Glory, majesty and beauty belong to you.
Everything in heaven and on earth belongs to you.
Lord, the kingdom belongs to you.
You are honored as the one who rules over all.
12Wealth and honor come from you.
You are the ruler of all things.
In your hands are strength and power.
You can give honor and strength to everyone.
13Our God, we give you thanks.
We praise your glorious name.
14“But who am I? And who are my people? Without your help we wouldn’t be able to give this much. Everything comes from you. We’ve given back to you only what comes from you. 15We are outsiders and strangers in your sight. So were all of our people who lived long ago. Our days on this earth are like a shadow. We don’t have any hope. 16Lord our God, we’ve given more than enough. We’ve provided it to build you a temple where you will put your holy Name. But all of it comes from you. All of it belongs to you. 17My God, I know that you tested our hearts. And you are pleased when we are honest. I’ve given all these things just because I wanted to. When I did it, I was completely honest with you. Your people here have also been willing to give to you. And I’ve been happy to see this. 18Lord, you are the God of our fathers Abraham, Isaac and Israel. Keep these desires and thoughts in the hearts of your people forever. Keep their hearts faithful to you. 19Help my son Solomon serve you with all his heart. Then he will keep your commands and rules. He will do what you require. He’ll do everything to build the grand and wonderful temple I’ve provided for.”
20Then David said to the whole community, “Praise the Lord your God.” So all of them praised the Lord. He’s the God of their people who lived long ago. The whole community bowed low. They fell down flat with their faces toward the ground. They did it in front of the Lord and the king.
Solomon Becomes the Next King
21The next day they offered sacrifices to the Lord. They brought burnt offerings to him. They sacrificed 1,000 bulls, 1,000 rams and 1,000 male lambs. They also brought the required drink offerings. And they offered many other sacrifices for the whole community of Israel. 22They ate and drank with great joy that day. They did it in front of the Lord. Then they announced a second time that Solomon was king. He was the son of David. They anointed Solomon in front of the Lord. They anointed him to be ruler. They also anointed Zadok to be priest.
23So Solomon sat on the throne of the Lord. He ruled as king in place of his father David. Things went well with him. All the people of Israel obeyed him. 24All the officers and warriors promised to be completely faithful to King Solomon. So did all of King David’s sons.
25The Lord greatly honored Solomon in the sight of all the people. He gave him royal majesty. Solomon was given more glory than any king over Israel ever had before.
David Dies
26David was king over the whole nation of Israel. He was the son of Jesse. 27He ruled over Israel for 40 years. He ruled for seven years in Hebron and for 33 years in Jerusalem. 28He died when he was very old. He had enjoyed a long life. He had enjoyed wealth and honor. David’s son Solomon became the next king after him.
29The events of King David’s rule from beginning to end are written down. They are written in the records of Samuel, Nathan and Gad, the prophets. 30The records tell all about David’s rule and power. They tell about what happened concerning him and Israel and the kingdoms of all the other lands.
Прилози за градњу Дома
1Цар Давид рече свем збору: „Бог је изабрао само мог сина Соломона, младо и неискусно момче, а посао је велики; Дом, наиме, није за човека, него за Господа Бога. 2Ја сам, колико сам год могао, обезбедио за Дом Господњи злата за предмете од злата, сребра за ствари од сребра, бронзе за ствари од бронзе, гвожђа за ствари од гвожђа, дрва за ствари од дрвета, ониксовог камења, драгог камења за укивање, камења за украшавање и шареног камења, сваковрсног драгог камења, и обиље мрамора. 3Поврх тога, из љубави према Дому свога Бога, поред свега што сам обезбедио за свети Дом, дајем за Дом свога Бога своје злато и сребро: 4три хиљаде таланата злата29,4 Око 100 t., од офирског злата, и седам хиљада таланата29,4 Око 240 t. чистог сребра, да се опточе зидови Дома, 5злато за ствари од злата, сребро за ствари од сребра, и за сав посао који ће занатлије урадити. Ко ће, дакле, данас драговољно приложити штогод Господу?“
6Тада су драговољно приложили главари отачких домова, кнезови израиљских племена, заповедници над хиљаду и стотину, и управитељи царевог посла. 7Дали су за рад на Дому Господњем: пет хиљада таланата злата29,7 Око 170 t., десет хиљада златних дарика29,7 Око 84 kg., десет хиљада таланата сребра29,7 Око 340 t., осамнаест хиљада таланата бронзе29,7 Око 612 t., и стотину хиљада таланата гвожђа29,7 Око 3.400 t.. 8Ко год је имао драго камење, дао га је за ризницу Дома Господњег у руке Јехила Гирсоновца. 9Народ се радовао што су давали драговољно, јер су прилагали Господу од свег срца; и цар Давид се веома радовао.
Давидова молитва
10Затим је Давид благословио Господа пред свим збором. Давид рече:
„Благословен буди, Господе,
Боже претка нашега Израиља,
од века до века.
11Теби, Господе, припада величина, сила и слава,
вечност и величанство;
јер твоје је све што је на небесима и на земљи.
Твоје је, Господе, царство;
ти си узвишен, главар над свиме.
12Од тебе долазе богатство и слава
и ти владаш над свим.
У твојој су руци моћ и сила;
у твојој је руци да свакога учиниш великим и јаким.
13А сад, Боже наш, хвалимо те
и славимо твоје славно име.
14Јер, ко сам ја и шта је мој народ да бисмо драговољно дали овакав прилог? Све је, наиме, од тебе, и дајемо ти што смо примили из твоје руке. 15Јер ми смо странци и придошлице пред тобом, као што су били наши преци. Као сенка су дани наши на земљи, без наде. 16Господе, Боже наш, од тебе је све ово обиље што смо спремили да сазидамо Дом твоме светом имену, и све је твоје. 17Знам, Боже мој, да испитујеш срце, и да уживаш у честитости; у праведности свога срца драговољно сам приложио све ово. А сада видим како твој народ драговољно прилаже с радошћу. 18Господе, Боже наших отаца, Аврахама, Исака и Израиља, сачувај заувек овакве намере и мисли у срцу свога народа, и управи к себи њихова срца. 19А мом сину Соломону дај одано срце, да држи твоје заповести, сведочанства и уредбе и да их све врши, и да сазида Дом за који сам припремио што треба.“
20Затим се Давид обратио свему збору: „Благословите Господа, Бога свога.“ Сав је збор благословио Господа, Бога својих отаца; погнули су главе и поклонили се Господу и цару.
Соломон зацарен
21Следећег дана су принели Господу жртве и жртве свеспалнице: хиљаду јунаца, хиљаду овнова, хиљаду јагањаца с њиховим жртвама изливницама, и много других жртава за сав Израиљ. 22Тог дана су јели и пили пред Господом с великом радошћу. Затим су по други пут зацарили Соломона, Давидовог сина; њега су помазали за владара Господњег, а Садока за свештеника.
23Тако је Соломон сео на престо Господњи да влада уместо свога оца Давида. Био је успешан, и слушао га је сав Израиљ. 24Сви су се главари и ратници, као и сви синови цара Давида, потчинили цару Соломону.
25Господ је веома узвисио Соломона пред очима свег Израиља, и дао му царско величанство какво ниједан цар Израиља пре њега није имао.
Давидова смрт
26Тако је Давид, Јесејев син, царевао над свим Израиљем. 27Давид је владао над Израиљем четрдесет година. У Хеврону је владао седам година, а у Јерусалиму је владао тридесет три године. 28Умро је у доброј старости, наситивши се живота, богатства и славе. На његово место се зацарио његов син Соломон.
29Давидова дела, од првог до последњег, записана су у записима видеоца Самуила, у записима пророка Натана и у записима видеоца Гада, 30заједно са свим његовим царевањем, његовим јунаштвом и догађајима који су задесили њега, Израиљ и сва друга царства на земљи.
