The Lord Judges Ahaziah
1After King Ahab died, Moab refused to remain under Israel’s control. 2Ahaziah had fallen through the window of his upstairs room in Samaria. He had hurt himself. So he sent messengers to ask the god named Baal-Zebub for advice. Baal-Zebub was the god of the city of Ekron. Ahaziah said to the messengers, “Go and ask Baal-Zebub whether I will get well again.”
3But the angel of the Lord spoke to Elijah, who was from Tishbe. The angel said, “Go up to see the messengers of Ahaziah, the king of Samaria. Tell them, ‘You are on your way to ask Baal-Zebub for advice. He is the god of Ekron. Are you going there to pray to that god? Do you think there is no God in Israel?’ 4The Lord says to Ahaziah, ‘You will never leave the bed you are lying on. You can be sure that you will die!’ ” So Elijah went to see the messengers.
5They returned to the king. He asked them, “Why have you come back?”
6“A man met us on our way there,” they replied. “He said to us, ‘Go back to the king who sent you. Tell him, “The Lord says, ‘You are sending messengers to ask Baal-Zebub for advice. He is the god of Ekron. Are you going there to pray to that god? Do you think there is no God in Israel? You will never leave the bed you are lying on. You can be sure that you will die!’ ” ’ ”
7The king asked the messengers, “What kind of man came to see you? Who told you these things?”
8They replied, “He was wearing clothes made out of hair. He had a leather belt around his waist.”
The king said, “That was Elijah from Tishbe.”
9Then Ahaziah sent a captain to Elijah. The captain had his group of 50 fighting men with him. Elijah was sitting on top of a hill. The captain went up to him. He said to Elijah, “Man of God, the king says, ‘Come down!’ ”
10Elijah answered the captain, “If I’m really a man of God, may fire come down from heaven! May it burn up you and your 50 men!” Then fire came down from heaven. It burned up the captain and his men.
11After that happened, the king sent another captain to Elijah. The captain had his 50 men with him. He said to Elijah, “Man of God, the king says, ‘Come down at once!’ ”
12Elijah replied, “If I’m really a man of God, may fire come down from heaven! May it burn up you and your 50 men!” Then the fire of God came down from heaven. It burned up the captain and his 50 men.
13So the king sent a third captain with his 50 men. The captain went up to Elijah. He fell on his knees in front of him. “Man of God,” he begged, “please have respect for my life! Please have respect for the lives of these 50 men! 14Fire has come down from heaven. It has burned up the first two captains and all their men. But please have respect for my life!”
15The angel of the Lord said to Elijah, “Go down along with him. Don’t be afraid of him.” So Elijah got up and went down to the king with the captain.
16Elijah told the king, “The Lord says, ‘You have sent messengers to ask Baal-Zebub for advice. He is the god of Ekron. Did you go there to pray to that god for advice? Do you think there is no God in Israel? You will never leave the bed you are lying on. You can be sure that you will die!’ ” 17So King Ahaziah died. It happened just as the Lord had said it would. He had spoken that message through Elijah.
Ahaziah didn’t have any sons. So Joram, his younger brother, became the next king after him. It was the second year of Jehoram, the king of Judah. Jehoram was the son of Jehoshaphat. 18All the other events of Ahaziah’s rule are written down. Everything he did is written in the official records of the kings of Israel.
Илија осуђује Охозију
1После Ахавове смрти Моав се побунио против Израиља. 2А Охозија падне кроз решетку с прозора своје горње собе у Самарији и повреди се. Тада је послао гласнике говорећи им: „Идите и упитајте Велзевува, акаронског бога, хоћу ли оздравити од ове болести.“
3Али Анђео Господњи рече Илији Тесвићанину: „Устани и пођи у сусрет гласницима самаријског цара. Реци им: ’Зар нема Бога у Израиљу, те идете да питате Велзевува, акаронског бога? 4Зато говори Господ: нећеш устати са постеље на коју си легао, него ћеш свакако умрети.’“ И Илија оде.
5Кад су се гласници вратили к цару, он их упита: „Зашто сте се вратили?“ 6Они му одговорише: „Срео нас је један човек, који нам је рекао: ’Идите, вратите се к цару који вас је послао и реците му: овако каже Господ: зар нема Бога у Израиљу, те шаљеш људе да питаш Велзевува, акаронског бога?’ Зато се нећеш подићи с постеље на коју си легао, већ ћеш свакако умрети.“
7Цар их упита: „Какав је био тај човек који вас је срео и рекао вам то?“ 8Они му рекоше: „Имао је огртач од длаке и кожни појас око бокова.“ Он рече: „То је Илија Тесвићанин!“ 9Тада је послао заповедника над педесет са педесет људи. Кад је дошао к њему, Илија је седео на врху брда. Заповедник рече: „Божији човече, у име цара, силази!“ 10Илија му одговори: „Ако сам заиста Божији човек, нека се спусти огањ с неба и нека спали и тебе и твоју педесеторицу.“ Огањ се спусти с неба и прогута и њега и његову педесеторицу.
11Цар му је послао другог заповедника над педесет. Он је отишао и рекао му: „Човече Божији, у име цара, сиђи одмах!“ 12Али Илија одговори: „Ако сам заиста Божији човек, нека се спусти огањ с неба и нека прогута и тебе и твоју педесеторицу.“ И спусти се огањ с неба и прогута и њега и његову педесеторицу.
13Тада је цар послао трећег заповедника над педесет. Трећи заповедник над педесет се попе, паде ничице пред Илијом и замоли га: „Божији човече, нека мој живот и животи ових педесет твојих слугу буду драгоцени у твојим очима. 14Ето, ватра се спустила с неба и прогутала два заповедника над педесет и њихову педесеторицу. Стога нека мој живот буде драгоцен у твојим очима.“
15Тада Анђео Господњи рече Илији: „Сиђи с њим; не бој га се.“ Он устане и оде с њим к цару, 16и рече му: „Говори Господ: ’Зато што си послао гласнике да питају Велзевува, акаронског бога, као да нема Бога у Израиљу чију би реч потражио, нећеш устати са постеље на коју си легао, него ћеш јамачно умрети.’“
17Тако је умро по речи Господњој, као што је рекао Илија. Уместо њега се зацарио Јорам у другој години цара Јорама1,17 Ради се о две различите особе истог имена., сина Јосафата, цара Јудиног, јер није имао сина.
18Остала Охозијина дела која је учинио, нису ли записана у Књизи дневника царева израиљских?
