Serving God in Front of the Ark
1The ark of God was carried into Jerusalem. It was put in the tent David had set up for it. The priests brought burnt offerings and friendship offerings to God. 2After David finished sacrificing those offerings, he blessed the people in the name of the Lord. 3He gave to each Israelite man and woman a loaf of bread. He also gave each one a date cake and a raisin cake.
4He appointed some of the Levites to serve in front of the ark of the Lord. David wanted them to give honor, thanks and praise to the Lord. He is the God of Israel. 5Asaph was the leader of those Levites. Zechariah was next in rank. Then came Jaaziel, Shemiramoth, Jehiel, Mattithiah, Eliab, Benaiah, Obed-Edom and Jeiel. They played the lyres and harps. Asaph played the cymbals. 6Benaiah and Jahaziel, the priests, blew the trumpets. They blew them at regular times in front of the ark of the covenant of God.
7That day was the first time David appointed Asaph and his helpers. He appointed them to give praise to the Lord with these words.
8Give praise to the Lord. Make his name known.
Tell the nations what he has done.
9Sing to him. Sing praise to him.
Tell about all the wonderful things he has done.
10Honor him, because his name is holy.
Let the hearts of those who trust in the Lord be glad.
11Look to the Lord and to his strength.
Always look to him.
12Remember the wonderful things he has done.
Remember his miracles and how he judged our enemies.
13Remember, you his servants, the children of Israel.
Remember, you people of Jacob. Remember, you who are chosen by God.
14He is the Lord our God.
He judges the whole earth.
15He will keep his covenant forever.
He will keep his promise for all time to come.
16He will keep the covenant he made with Abraham.
He will keep the promise he made to Isaac.
17He made it stand as a law for Jacob.
He made it stand as a covenant for Israel. It will last forever.
18He said, “I will give you the land of Canaan.
It will belong to you.”
19At first there weren’t very many of God’s people.
There were only a few. And they were strangers in the land.
20They wandered from nation to nation.
They wandered from one kingdom to another.
21But God didn’t allow anyone to treat them badly.
To keep them safe, he gave a command to kings.
22He said to them, “Do not touch my anointed ones.
Do not harm my prophets.”
23All you people of the earth, sing to the Lord.
Day after day tell about how he saves us.
24Tell the nations about his glory.
Tell all people about the wonderful things he has done.
25The Lord is great. He is really worthy of praise.
People should have respect for him as the greatest God of all.
26All the gods of the nations are like their statues.
They can’t do anything.
But the Lord made the heavens.
27Glory and majesty are all around him.
Strength and joy are in the place where he lives.
28Praise the Lord, all you nations.
Praise the Lord for his glory and strength.
29Praise the Lord for the glory that belongs to him.
Bring an offering and come to him.
Worship the Lord because of his beauty and holiness.
30All you people of the earth, tremble when you are with him.
The world is firmly set in place. It can’t be moved.
31Let the heavens be filled with joy. Let the earth be glad.
Let them say among the nations, “The Lord rules!”
32Let the ocean and everything in it roar.
Let the fields and everything in them be glad.
33Let the trees in the forest sing with joy.
They will sing before the Lord.
He will judge the people of the world.
34Give thanks to the Lord, because he is good.
His faithful love continues forever.
35Cry out, “Save us, God our Savior.
Save us. Bring us back from among the nations.
Then we will give thanks to you, because your name is holy.
We will celebrate by praising you.”
36Give praise to the Lord, the God of Israel,
for ever and ever.
Then all the people said, “Amen!” They also said, “Praise the Lord.”
37David left Asaph and his helpers to serve in front of the ark of the covenant of the Lord. They served there at regular times. They did it as they were required to do each day. 38David also left Obed-Edom and his 68 helpers to serve with them. Obed-Edom and Hosah guarded the gates. Obed-Edom was the son of Jeduthun.
39David left Zadok the priest and some other priests in front of the holy tent of the Lord. It was at the high place in Gibeon. 40David left them there to sacrifice burnt offerings to the Lord on the altar every morning and evening. They did it according to everything written in the Law of the Lord. That’s the Law he had given to Israel. 41Heman and Jeduthun were with the priests. So were the rest of those who had been chosen by name and appointed to serve. They had been chosen to give thanks to the Lord, “because his faithful love continues forever.” 42It was the duty of Heman and Jeduthun to blow the trumpets. They also had the duty of playing the cymbals and other instruments for the sacred songs. The sons of Jeduthun were stationed at one of the gates.
43All the people left. Everyone went home. And David returned home to bless his family.
Ковчег савеза у шатору
1Ковчег Господњи су донели и поставили га усред шатора који је Давид разапео за њега. Онда су принели жртве свеспалнице и жртве мира. 2Кад је Давид завршио с приношењем жртве свеспалнице и жртве мира, благословио је народ у име Господње. 3Затим је разделио свим Израиљцима, и мушкарцима и женама, свакоме по један хлеб, колач од урми и колач од сувог грожђа.
4Потом је поставио неке од Левита да служе испред Ковчега Господњег, да зазивају, хвале и славе Господа, Бога Израиљевог: 5Асафа главара, а другог за њим Захарију, па Јеиела, Семирамота, Јехила, Мататију, Елијава, Венају и Овид-Едома. Јеиел је свирао лиру и харфу а Асаф цимбале. 6Свештеници Венаја и Јазило су редовно трубили у трубу пред Ковчегом савеза Господњег.
7Тог дана је Давид први пут наредио да Асаф и његова браћа приносе хвале Господу:
8Хвалите Господа, призивајте му име,
објавите његова дела међу народима.
9Певајте му, славите га песмом,
говорите о свим његовим чудесима.
10Хвалите се светим именом његовим,
нек се радују срца оних који траже Господа.
11Тражите Господа и његову снагу,
тражите свагда лице његово.
12Памтите чудеса која је учинио,
чуда и судове уста његових.
13О, семе Израиљево, слуго његов,
децо Јаковљева, изабраници његови!
14Он је Господ, Бог наш, судови су његови
по свој земљи.
15Сећајте се увек његовог савеза,
речи што је заповедио за хиљаду нараштаја,
16који је склопио са Аврахамом,
и којим се заклео Исаку,
17за уредбу га је поставио Јакову,
Израиљу за вечни савез,
18говорећи: „Теби ћу дати земљу хананску,
као део вашега наследства.“
19Док вас је још било мало,
тек шачица дошљака у земљи,
20лутајући од народа до народа,
од једног царства до другог,
21није дао ником да их тлачи,
ради њих је кажњавао цареве.
22„Не дирајте моје помазанике,
мојим пророцима злобу не чините!“
23Певај Господу, сва земљо,
дан за даном навешћујте његово спасење.
24Објавите му славу међу пуцима,
његова чудеса међу свим народима.
25Јер велик је Господ, многе хвале вредан;
страшнији од свих богова.
26Јер ништавни су сви богови народа,
али Господ је саздао небеса.
27Пред њим су слава и величанство,
на његовом су месту сила и радост.
28Дајте Господу, племена народна,
дајте Господу славу и силу,
29дајте Господу славу ради његовог имена,
донесите му принос, дођите пред њега,
клањајте се Господу сјајном у светости,
30дрхти пред њим, сва земљо!
Чврсто стоји свет, неће се пољуљати.
31Нека се радују небеса,
нека се весели земља,
нека се говори међу народима: „Господ влада!“
32Нека хучи море и све што је у њему,
нек се радује поље и све што је на њему.
33Тада ће певати шумско дрвеће пред Господом,
јер он долази да суди земљи.
34Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека.
35Реците: „Спаси нас, Боже нашега спасења,
скупи нас, избави нас од народа,
да хвалимо твоје свето име,
да се дичимо твојом славом.“
36Благословен да је Господ,
Бог Израиљев, од века до века.
И сав народ нека каже: „Амин“ и „Нек је слава Господу!“
37Асафа и његову браћу је оставио тамо пред Ковчегом савеза Господњег да редовно служе пред Ковчегом, како је прописано за сваки дан, 38а тако и Овид-Едома и његову браћу, њих шездесет осам; Овид-Едома, сина Једутуновог и Осу као вратаре.
39Свештеника Садока и његову браћу свештенике је оставио пред Пребивалиштем Господњим, на узвишици код Гаваона, 40да стално приносе жртве свеспалнице Господу на жртвенику за жртве свеспалнице, ујутро и увече, у складу са свим што је написано у Закону Господњем, који је он дао Израиљу. 41С њима су били Еман, Једутун и остали изабрани, који су били одређени поименце да приносе хвалу Господу: „Јер је милост његова довека.“ 42Еман и Једутун су имали да трубе у трубе, и да свирају цимбале и друге музичке справе на славу Богу.
43Затим се народ вратио својим кућама, а Давид се вратио да благослови свој дом.
