መዝሙር 18
የድል መዝሙር
18 ርእስ-50 ተጓ ምብ – 2ሳሙ 22፥1-51
ለመዘምራን አለቃ፤ የእግዚአብሔር ባሪያ የዳዊት መዝሙር፤ ይህም እግዚአብሔር ከሳዖልና ከጠላቶቹ ሁሉ እጅ በታደገው ጊዜ፣ ለእግዚአብሔር እንዲህ ሲል የዘመረው ነው፤
1ጕልበቴ እግዚአብሔር ሆይ፤ እወድድሃለሁ።
2እግዚአብሔር ዐለቴ፣ መጠጊያዬና ታዳጊዬ ነው፤
አምላኬ የምሸሸግበት ዐለቴ፤
እርሱ ጋሻዬ፣ የድነቴ ቀንድና18፥2 ቀንድ በዚህ ቦታ ብርታትን ያመለክታል። ዐምባዬ ነው።
3ምስጋና የሚገባውን እግዚአብሔርን እጠራለሁ፤
ከጠላቶቼም እድናለሁ።
4የሞት ገመድ ዐነቀኝ፤
የጥፋት ጐርፍም አጥለቀለቀኝ።
5የሲኦል18፥5 ወይም የመቃብር ገመድ ተጠመጠመብኝ፤
የሞት ወጥመድም ተጋረጠብኝ።
6በተጨነቅሁ ጊዜ እግዚአብሔርን ጠራሁት፤
እንዲረዳኝም ወደ አምላኬ ጮኽሁ፤
እርሱም ከመቅደሱ ድምፄን ሰማ፤
ጩኸቴም ከፊቱ ደረሰ፤ ወደ ጆሮውም ገባ።
7ምድር ተንቀጠቀጠች፤ ተናወጠችም፤
የተራሮችም መሠረት ተናጋ፤
ጌታ ተቈጥቷልና ተንቀጠቀጡ።
8ከአፍንጫው ጢስ ወጣ፤
የሚባላ እሳት ከአፉ፤
የፍም ነበልባል ከእርሱ ፈለቀ።
9ሰማያትን ሰንጥቆ ወረደ፤
ከእግሩም በታች ጥቍር ደመና ነበረ።
10በኪሩቤል ላይ ተቀምጦ በረረ፤
በነፋስም ክንፍ መጠቀ።
11ጨለማን መሰወሪያው፣ በዙሪያውም አጐበሩ አደረገው፤
በዝናብ ዐዘል ጥቍር ደመናም ተሸፈነ።
12በፊቱ ካለው ብርሃን የተነሣ፣
ደመናት፣ የበረዶ ድንጋይና መብረቅ ወጡ።
13እግዚአብሔር ከሰማያት አንጐደጐደ፤
ልዑልም ድምፁን አስተጋባ።18፥13 አንዳንድ የዕብራይስጥ የጥንት ቅጆችና ሰብዓ ሊቃናት (በተጨማሪ 2ሳሙ 22፥14 ይመ) እንዲሁ ሲሆኑ፣ አብዛኛዎቹ የዕብራይስጥ የጥንት ቅጆች ግን …አስተጋባ፤ በድንጋይ ዝናብ በድንገተኛ መብረቅ መካከል የሚለውን ይጨምራሉ።
14ፍላጻውን አስፈንጥሮ በተናቸው፤
መብረቅ አዥጐድጕዶ አሳደዳቸው።
15እግዚአብሔር ሆይ፤ ከተግሣጽህ የተነሣ፣
ከአፍንጫህም እስትንፋስ የተነሣ፣
የባሕር ወለል ተገለጠ፤
የዓለምም መሠረት ዕራቍቱን ቀረ።
16ከላይ እጁን ወደ ታች ዘርግቶ ያዘኝ፤
ከብዙ ጥልቅ ውሃም አወጣኝ፤
17ከኀያላን ጠላቶቼ አዳነኝ፤
ከእኔ ከሚበረቱ ባላንጣዎቼም ታደገኝ።
18እነርሱ በመከራዬ ቀን መጡብኝ፤
እግዚአብሔር ግን ድጋፍ ሆነኝ።
19ወደ ሰፊ ስፍራ አወጣኝ፤
ደስ ተሰኝቶብኛልና አዳነኝ።
20እግዚአብሔር እንደ ጽድቄ መልሶልኛል፤
እንደ እጄ ንጽሕናም ከፍሎኛል፤
21የእግዚአብሔርን መንገድ ጠብቄአለሁና፤
አምላኬንም በመተው ክፉ አላደረግሁም።
22ሕጎቹ ሁሉ በፊቴ ናቸው፤
ሥርዐቱን ከፊቴ አላራቅሁም።
23በፊቱ ነቀፋ አልነበረብኝም፤
ራሴንም ከኀጢአት ጠብቄአለሁ።
24እግዚአብሔር እንደ ጽድቄ መጠን፣
በፊቱ እንደ እጄም ንጽሕና ከፍሎኛል።
25ከታማኙ ጋር ታማኝ ትሆናለህ፤
እንከን ከሌለበት ጋር ያለ እንከን ትሆናለህ፤
26ከንጹሑ ጋር ንጹሕ ሆነህ ትገኛለህ፤
ለጠማማው አንተ ትጠምበታለህ።
27አንተ ትሑታንን ታድናለህ፤
ትዕቢተኛውን ዐይን ግን ታዋርዳለህ።
28እግዚአብሔር ሆይ፤ አንተ መብራቴን ታበራለህ፤
አምላኬ ሆይ፤ ጨለማዬን ብርሃን ታደርገዋለህ።
29በአንተ ጕልበት በሰራዊት ላይ እረማመዳለሁ፤18፥29 ወይም …በመሰናክል ውስጥ መሮጥ እችላለሁ
በአምላኬም ኀይል ቅጥር እዘላለሁ።
30የአምላክ መንገድ ፍጹም ነው፤
የእግዚአብሔር ቃል የነጠረ ነው።
መጠጊያ ለሚያደርጉት ሁሉ፣
እርሱ ጋሻ ነው።
31ከእግዚአብሔር በቀር ማን አምላክ አለ?
ከአምላካችንስ በቀር ዐምባ ማን ነው?
32ኀይልን የሚያስታጥቀኝ፣
መንገዴንም የሚያቃና እግዚአብሔር ነው።
33እርሱ እግሮቼን እንደ ብሖር እግሮች ያደርጋል፤
በከፍታዎችም ላይ ያቆመኛል።
34እጆቼን ለጦርነት ያሠለጥናቸዋል፤
ክንዴም የናስ ቀስት መገተር ይችላል።
35የድል ጋሻ ሰጥተኸኛል፤
ቀኝ እጅህም ደግፋ ይዛኛለች፤
ዝቅ ብለህም ከፍ አደረግኸኝ።
36ከሥሬ ያለውን ስፍራ ለአረማመዴ አሰፋህልኝ፤
እግሬም አልተንሸራተተም።
37ጠላቶቼን አሳድጄ ያዝኋቸው፤
እስኪጠፉም ወደ ኋላዬ አልተመለስሁም።
38እንዳያንሰራሩ አድርጌ አደቀቅኋቸው፤
ከእግሬም ሥር ወደቁ።
39አንተ ለጦርነት ኀይልን አስታጠቅኸኝ፤
ባላንጦቼ እግሬ ላይ እንዲደፉ አደረግህ።
40ጠላቶቼ ወደ ኋላቸው እንዲሸሹ አደረግህ፤
እኔም የሚጠሉኝን አጠፋኋቸው።
41ለርዳታ ጮኹ፤ የሚያስጥላቸው ግን አላገኙም፤
ወደ እግዚአብሔር ጮኹ፤ እርሱም አልመለሰላቸውም።
42ነፋስ ጠርጎ እንደሚወስደው ትቢያ አደቀቅኋቸው፤
እንደ መንገድ ላይ ጭቃም አውጥቼ ጣልኋቸው።
43ከሕዝብ ግርግር አወጣኸኝ፤
የሕዝቦች መሪ አድርገህ አስቀመጥኸኝ፤
የማላውቀውም ሕዝብ ተገዛልኝ።
44ትእዛዜን እንደ ሰሙ ይታዘዙልኛል፤
ባዕዳንም በፊቴ ዐንገት ደፉ።
45ባዕዳን በፍርሀት ተዋጡ፤
ከምሽጋቸውም እየተንቀጠቀጡ ወጡ።
46እግዚአብሔር ሕያው ነው! ዐምባዬ ይባረክ፤
ያዳነኝ አምላክ ከፍ ከፍ ይበል።
47እርሱ በቀሌን የሚመልስልኝ፣
ሕዝቦችንም የሚያስገዛልኝ አምላክ ነው፤
48ከጠላቶቼም የሚታደገኝ እርሱ ነው።
አንተ ከባላንጦቼ በላይ ከፍ ከፍ አደረግኸኝ፤
ከጨካኞች አዳንኸኝ።
49እግዚአብሔር ሆይ፤ ስለዚህ በአሕዛብ መካከል አመሰግንሃለሁ፤
ስምህንም በመዝሙር እወድሳለሁ።
50እርሱ ላነገሠው ታላላቅ ድሎችን ይሰጣል፤
ጽኑ ፍቅሩንም ለቀባው፣
ለዳዊትና ለዘሩ ለዘላለም ይገልጣል።
Псалам 18
Давид је испевао Господу речи ове песме онога дана када га је Господ избавио из руку свих његових непријатеља и из Саулове руке. Рекао је:
1Волим те, Господе, моја снаго.
2Господе, стено моја,
тврђаво моја, избавитељу мој.
Мој Бог је мени стена,
где заклон налазим.
Штите мој, роже мог спасења,
заклоне мој, уточиште моје!
3Призваћу Господа славе предостојног,
и он ће ме спасти од мојих душмана.
4Смртна су се ужад сплела око мене,
ужаснут сам разорним рекама.
5Ужад су ме Света мртвих опколила,
смрт ме вреба са својим замкама.
6У невољи завапих Господу,
и повиках ка Богу својему.
Из свог храма глас је мој чуо,
мој вапај стиже до њега,
до његових ушију.
7Тад се земља уздрма, затресе,
задрхташе темељи планина,
стресоше се због његовог гнева.
8Дим се диже њему из ноздрва,
огањ пламти из његових уста,
жар угљени из њега избија.
9Он небеса пресави и сиђе,
под ногама густа му је тама.
10Херувима узјаха, полете,
и заплови на крилима ветра.
11Од таме начини око себе шатор,
сеницу за себе од тамних вода
и од облака тамних.
12Од сјаја пред њим прођоше облаци,
пљушти град и угаљ ужарени.
13Тада Господ загрме с небеса,
разлеже се глас Свевишњега,
град и угаљ ужарени.
14Стреле своје одапе и душмане расу,
бљесну муњама, у пометњу их баци.
15Кад си Господе почео да караш,
кад ти дах из ноздрва плану,
долине се водне показаше,
открише се темељи света.
16Руку пружи са висина, дохвати ме,
из вода ме моћних извуче,
17од моћног ме избави душмана,
и од оних јачих што ме мрзе.
18Навалише на мене у дан моје муке,
али Господ ми је био ослонац.
19Изведе ме на пространо место,
избави ме јер сам му по вољи.
20Господ ми по правди мојој плати,
награди ми чистоћу руку мојих,
21јер путеве Господње сачувах;
Богу своме ја нисам скривио.
22Судови његови сви су ми пред очима,
од одредби његових одвратио се нисам.
23Пред њим сам ја био беспрекоран,
сачувао сам себе од кривице,
24по правди ме је мојој Господ наградио,
руке су ми недужне пред његовим очима.
25Ти вернима исказујеш верност,
беспрекорнима узвраћаш поштењем.
26С чистима ти поступаш чисто,
а с опакима поступаш лукаво.
27Ти избављаш кротак народ,
а обараш поглед узносити.
28Јер ти, Господе, светиљку ми палиш,
мој Бог моју таму расветљује.
29Јер са тобом ја разбијам чету,
с Богом мојим прескачем зидине.
30Пут је Божији беспрекоран,
реч је Господња у ватри прекаљена;
штит је свима што у њему уточиште траже.
31Јер ко је Бог осим Господа?
Ко је стена осим нашег Бога?
32Он је Бог који ме снагом опрема,
он пут мој чини беспрекорним.
33Даде ми ноге хитре ко у кошуте,
постави ме чврсто на висине.
34Руке моје учи војевању,
да лук бронзани натежем мишицама.
35Ти ми дајеш штит спасења свога,
десница ме твоја подупире,
твој одазив чини ме великим.
36Шириш тло под кораком мојим,
да ми ноге не би посрнуле.
37Душмане своје гоним и сустижем,
не враћам се док их не докрајчим.
38Разбијам их и не могу устати,
и падају под моје ноге.
39Ти ме опремаш снагом за битку,
и обараш пода мном моје противнике.
40Ти учини да душмани моји
реп свој подвију преда мном,
да мрзитеље своје искореним.
41Завапише, али им спаса нема ниоткуда;
Господу завапише, али он им не одговара.
42Измрвих их као прах пред ветар,
избацих их као блато са улица.
43Ти си ме избавио од сукоба с народом,
и поставио ме за главу пуцима.
Народ који нисам знао,
тај ми народ служи.
44Туђинци ми ласкају,
чим ме чују, они ме слушају.
45Туђинци губе срчаност,
из својих тврђава излазе дрхћући.
46Живео Господ! Благословена била стена моја!
Узвишен био Бог мога спасења!
47То је Бог што ме освећује,
он мени покорава народе;
48избавља ме од мојих душмана.
Над мојим си ме мрзитељима узвисио,
избавио ме од човека насилног.
49Зато ћу те хвалити, Господе, међу пуцима,
твоје ћу име песмом прослављати.
50Велико спасење даје своме цару;
исказује милост помазанику своме, Давиду,
и његовом потомству довека.
