Si Jefta
1Si Jefta nga taga-Gilead isa ka maayo nga soldado. Ang iya amay amo si Gilead kag ang iya iloy isa ka babayi nga nagabaligya sang iya lawas. 2May mga anak si Gilead sa iya gid asawa. Kag sang nagdalagko sila, ginpalayas nila si Jefta. Siling nila, “Wala ka gid sing may mapanubli sa amon amay, tungod kay anak ka sa iban nga babayi.” 3Gani nagpalagyo si Jefta sa ila kag nag-estar sa Tob, nga sa diin nag-upod sa iya ang isa ka grupo sang mga bugoy.
4Sadto nga tion, nag-inaway ang mga Ammonhon kag mga Israelinhon. 5Tungod sini, ginpasugat sang mga manugdumala sang Gilead si Jefta didto sa Tob. 6Siling nila, “Panguluhi kami sa amon pagpakig-away sa mga Ammonhon.” 7Pero nagsabat si Jefta, “Indi bala nga naakig kamo sa akon kag ginpalayas ninyo ako sa balay sang akon amay? Karon nga ara na kamo sa kalisod, mangayo kamo sang bulig sa akon?” 8Pero nagsiling sila, “Kinahanglan ka namon. Sige na, mag-upod ka sa amon sa pagpakig-away sa mga Ammonhon, kag ikaw ang mangin pangulo sa Gilead.” 9Nagsabat si Jefta, “Kon mag-upod gid man ako sa inaway kag padag-on ako sang Ginoo, ako gid bala ang himuon ninyo nga pangulo?” 10Nagsabat sila, “Huo, ikaw ang himuon namon nga pangulo. Ang Ginoo mismo amo ang amon saksi.”
11Gani nag-upod si Jefta sa ila, kag ginhimo siya sang mga taga-Gilead nga ila pangulo kag kumander. Kag didto sa Mizpa, sa presensya sang Ginoo, ginhambal ni Jefta ang iya mga promisa bilang pangulo.
12Dayon nagpasugo si Jefta sang mga mensahero sa pagpamangkot sa hari sang mga Ammonhon kon ngaa ginasalakay nila ang Israel. 13Amo ini ang sabat sang hari sang mga Ammonhon sa mga mensahero ni Jefta: “Sang pagguwa sang mga Israelinhon sa Egipto, ginsakop nila ang amon mga duta halin sa Arnon hasta sa Jabok, pakadto sa Suba sang Jordan. Gani karon, ibalik ninyo ini sa amon sing matawhay.”
14Ginpabalik ni Jefta ang mga mensahero sa hari sang mga Ammonhon 15sa pagsiling, “Wala kami nangagaw sang duta sang Moab ukon sang Ammon. 16Sang maghalin sa Egipto ang amon mga katigulangan, nag-agi sila sa kamingawan pakadto sa Mapula nga Dagat hasta nakaabot sila sa Kadesh. 17Dayon nagpadala sila sang mga mensahero sa hari sang Edom agod pangabayon nga kon puwede tugutan sila nga mag-agi sa ila duta, pero wala sila gintugutan. Amo man ini ang ginhimo sang hari sang Moab sa ila. Gani nagpabilin na lang sila sa Kadesh.
18“Sang ulihi, nagpadayon sila sa pagpanglakaton sa kamingawan. Naglibot sila sa Edom kag Moab hasta nga nakaabot sila sa sidlangan sang Moab sa tabok sang Arnon nga ililigan sang tubig. Didto sila nagkampo, pero wala sila nagtabok sa Arnon tungod kay dulunan ato sang Moab.
19“Dayon nagpadala sila sang mga mensahero kay Sihon nga hari sang mga Amornon (nga nagahari sa Heshbon) agod magpangabay nga kon puwede tugutan sila nga mag-agi sa ila duta agod makaabot sila sa ila lugar. 20Pero wala magsalig si Sihon sa ila. Sa baylo, gintipon niya ang iya mga soldado sa Jahaz kag ginsalakay ang mga Israelinhon. 21Pero ginpapierdi sila sang Ginoo, ang Dios sang Israel, sa mga Israelinhon. Gani ginsakop sang mga Israelinhon ang tanan nga kadutaan sang mga Amornon nga nagaestar sa sadto nga lugar: 22halin sa Arnon hasta sa Jabok, kag halin sa kamingawan hasta sa Suba sang Jordan.
23“Gani ang Ginoo, ang Dios sang Israel, amo ang nagtabog sa mga Amornon kag naghatag sang ila duta sa mga Israelinhon. Kag karon gusto ninyo nga kuhaon ini? 24Angkuna ninyo ang ginahatag sa inyo ni Kemosh nga inyo dios. Kag angkunon man namon ang ginahatag sa amon sang Ginoo nga amon Dios. 25Ano, mas maayo ka pa kay Haring Balak sang Moab, nga anak ni Zipor? Wala gani sila nagpakigbais sa Israel parte sa duta ukon nagpakig-away sa ila. Indi bala? 26Mga 300 na ka tuig nga nagaestar ang mga Israelinhon sa Heshbon kag sa Aroer, kag sa mga baryo sa palibot nila, pati sa mga banwa sa higad sang Arnon. Ngaa subong lang ninyo nadumduman nga kuhaon ini? 27Wala kami sing may malain nga ginhimo sa inyo, pero kamo malain ang inyo ginahimo sa amon tungod kay gusto ninyo nga magpakig-away sa amon. Ang Ginoo amo ang maghukom sa aton kon sin-o sa aton ang husto.”
28Pero wala gid ginsapak sang hari sang mga Ammonhon ang mensahi ni Jefta.
29Karon, gin-gamhan si Jefta sang Espiritu sang Ginoo. Naglibot siya sa bug-os nga Gilead kag sa Manase sa pagtipon sang mga soldado. Pagkatapos nagbalik siya sa Mizpa nga sakop sang Gilead. Kag halin didto ginsalakay niya ang mga Ammonhon. 30Nagpanumpa si Jefta sa Ginoo. Siling niya, “Kon sigurado nga ipapierdi mo sa akon ining mga Ammonhon, 31ihalad ko bilang halad nga ginasunog sa imo ang una nga magguwa sa akon balay sa pagsugata sa akon pagpauli halin sa inaway.”
32Nagpakig-away si Jefta sa mga Ammonhon, kag ginpadaog siya sang Ginoo. 33Napierdi nila ang mga Ammonhon, kag damo gid ang ila ginpatay. Nasakop nila ang 20 ka banwa halin sa Aroer pakadto sa palibot sang Minit hasta sa Abel Keramim.
Ang Anak ni Jefta
34Sang magpauli si Jefta sa Mizpa, ginsugata siya sang iya anak nga babayi nga nagasaot samtang nagatukar sang tamborin. Bugtong siya nga anak ni Jefta. 35Sang makita siya ni Jefta, gin-gisi ni Jefta ang iya bayo sa kasubo, kag nagsiling, “Anak ko, ginpasubo mo gid ako tungod kay nakapanumpa ako sa Ginoo nga ihalad ko sa iya ang una nga magsugata sa akon, kag indi ko na ini mabawi.”
36Nagsabat ang anak ni Jefta, “Tay, nakapanumpa ka sa Ginoo. Gani tumana ang ginsumpa mo, kay ginpadaog kamo sang Ginoo sa inyo mga kaaway nga mga Ammonhon. 37Pero may isa lang ako ka butang nga ipangabay sa imo: tuguti ako nga sa duha ka bulan makalibot-libot ako sa mga bukid agod magpangasubo upod sang akon mga amiga, kay mapatay ako nga indi makapamana.” 38Gintugutan siya ni Jefta. Gani sa sulod sang duha ka bulan, naglibot-libot siya sa mga bukid kaupod sang iya mga amiga agod magpangasubo, tungod kay mapatay siya nga indi makapamana. 39Pagkaligad sang duha ka bulan, nagbalik siya sa iya amay. Kag gintuman ni Jefta ang iya ginsumpa sa Ginoo, kag napatay ang iya anak nga isa ka birhen. Amo ini ang ginsuguran sang kinabatasan sang Israel 40nga sa kada tuig, nagalibot-libot sa mga bukid ang mga dalaga sang Israel kag nagapangasubo sa sulod sang apat ka adlaw bilang pagdumdom sa anak nga babayi ni Jefta nga taga-Gilead.
Јефтај
1Јефтај, Галађанин, је био силни ратник. Био је син блуднице, а Галад му је био отац. 2Али Галаду је његова жена родила синове. Кад су одрасли, они су отерали Јефтаја с речима: „Ти немаш наследства у дому нашег оца јер си син друге жене.“ 3Јефтај је побегао од своје браће и населио се у земљи Тов. Ту су се неке ништарије окупиле око њега, па су с њим пљачкале.
4Након извесног времена, Амон је заратио против Израиља. 5Кад су Амонци заратили против Израиља, старешине галадске дођу да врате Јефтаја из земље Тов. 6Рекли су Јефтају: „Дођи и буди нам војвода, да ратујемо против Амонаца.“
7Јефтај одговори старешинама галадским: „Нисте ли ме ви мрзели и отерали ме из дома мога оца? Зашто долазите к мени сад кад сте у невољи?“
8Старешине Галада рекоше Јефтају: „Зато смо се сада вратили к теби. Ако пођеш с нама и ратујеш против Амонаца, бићеш главар нама и свим становницима Галада.“
9Јефтај одговори старешинама Галада: „Ако ме одведете натраг да ратујем против Амонаца, и ако ми их Господ преда, хоћу ли вам бити главар?“
10Галадске старешине одговоре Јефтају: „Нека Господ буде сведок међу нама; учинићемо како си рекао.“ 11Јефтај је отишао са старешинама Галада, а народ га је поставио себи за главара и војводу. Јефтај је поновио све своје услове пред Господом у Миспи.
12Онда је послао гласнике амонском цару рекавши: „Шта имаш против мене, те си дошао к мени да ратујеш против моје земље?“
13Амонски цар одговори Јефтајевим гласницима: „По изласку из Египта, Израиљ је узео моју земљу од Арнона до Јордана и Јавока. Зато ми је сад врати милом.“
14Јефтај је поново послао гласнике амонском цару 15и рекао му:
„Овако каже Јефтај: Израиљ није узео ни моавску земљу, ни земљу Амонаца. 16По изласку из Египта, Израиљ је ишао кроз пустињу до Црвеног мора и дошао у Кадис. 17Израиљ је послао гласнике цару Едома рекавши: ’Дозволи ми да прођем кроз твоју земљу.’ Међутим, едомски цар није хтео да га послуша. Послао је гласнике и моавском цару, али ни он није дао свој пристанак. Тако је Израиљ остао у Кадису.
18Настављајући пустињом, Израиљ је заобишао едомску и моавску земљу и дошао источно од моавске земље. Утаборили су се с друге стране Арнона. У моавске пределе нису ступали, јер је Арнон граница Моаву.
19Израиљ је послао гласнике Сихону, аморејском цару, цару Есевона, рекавши му: ’Дозволи нам да прођемо кроз твоју земљу и дођемо на своје одредиште.’ 20Али Сихон није веровао Израиљу да хоће само да пређе преко његовог подручја. Сихон је сабрао сву своју војску, утаборио се у Јаси и ступио у рат против Израиља.
21Господ, Бог Израиљев, је предао Сихона и сву његову војску Израиљу у руке, те је Израиљ освојио сву земљу Аморејаца који су живели у тој земљи. 22Освојили су сву област Аморејаца, од Арнона до Јавока, и од пустиње до Јордана.
23Сад кад је Господ, Бог Израиљев, изгнао Аморејце пред својим народом, Израиљем, ти би хтео да нас изгнаш? 24Зар ти не држиш у поседу оно што ти је дао Хамос, бог твој? Тако ћемо и ми задржати све оно што нам је Господ, Бог наш, дао да освојимо. 25Да ниси можда бољи од Валака, сина Сефоровог, цара моавског? Да ли се он спорио са Израиљем? Да ли је он ратовао с њима? 26Кад се Израиљ пре три стотине година населио у Есевону и његовим насељима, у Ароиру и његовим насељима, и у свим градовима уз Арнон, зашто их тада нисте отели? 27Нисам ја теби скривио, него ти мени чиниш неправду ратујући против мене. Нека Господ, Судија, данас пресуди између Израиљаца и Амонаца.“
28Али цар Амонаца се није обазирао на поруку коју му је Јефтај послао.
29Тада Дух Господњи сиђе на Јефтаја, те он прође преко подручја Галада и Манасије настављајући преко Миспе галадске, и од Миспе галадске дође на Амонце. 30Ту се Јефтај заветовао Господу, рекавши: „Ако предаш Амонце у моје руке, 31ко први изађе на врата моје куће да ме дочека кад се вратим у миру од Амонаца, припашће Господу, и тога ћу принети на жртву свеспалницу.“
32Јефтај оде к Амонцима да ратује против њих и Господ их предаде у његове руке. 33Тукао их је од Ароира до Минита, двадесет градова – и до Авел-Керамима. Био је то велики пораз. Тако су Амонци били понижени пред Израиљцима.
34Кад се Јефтај вратио својој кући у Миспу, у сусрет му изађе његова ћерка играјући уз бубњеве. Она му је била јединица; осим ње није имао других синова и ћерки. 35Кад ју је Јефтај угледао, раздерао је своју одећу и закукао: „Јао, ћерко моја! У какав си ме јад бацила! Зар баш ти да ми донесеш несрећу! Заветовао сам се Господу и не могу порећи завет.“
36Она му одговори: „Оче мој, својим устима си се заветовао Господу; учини са мном како си рекао, јер ти је Господ дао да се осветиш својим непријатељима, Амонцима.“ 37Она још рече своме оцу: „Нека ми се дозволи ово: пусти ме на два месеца да идем по горама с мојим другарицама, да оплачем своје девичанство.“
38Он одговори: „Иди!“ Пустио ју је на два месеца. Она је отишла са својим другарицама и оплакивала своје девичанство на горама. 39Када су се навршила два месеца, вратила се своме оцу, а он је извршио над њом завет којим се заветовао. И никада није упознала човека.
Отуда обичај у Израиљу 40да сваке године Израиљеве девојке одлазе и оплакују ћерку Јефтаја Галађанина, четири дана у години.
