Ang Pulong Sang Dios

Ruth 1:1-22

Ang Pag-unong ni Ruth kay Noemi

1-2Sang panahon nga indi pa mga hari ang nagadumala1:1-2 Sang panahon… nagadumala: sa literal, Sang panahon nga ang mga “shoftim” (mga pangulo/hukom) amo pa ang nagapangulo. sa Israel, nag-abot ang gutom sa sini nga lugar. Gani si Elimelec nga taga-Betlehem nga sakop sang Juda nagkadto sa Moab upod sang iya asawa kag duha ka anak nga lalaki, agod didto lang anay mag-estar. Ang ngalan sang iya asawa amo si Noemi kag ang ila duha ka anak amo si Mahlon kag si Kilion. Mga kaliwat sila ni Efrata nga taga-Betlehem.

Karon, sang didto na sila nagaestar sa Moab, 3napatay si Elimelec, gani si Noemi na lang ang nabilin kag ang iya duha ka anak. 4Sang ulihi nagpangasawa ang iya mga anak sang mga Moabnon. Ang ngalan sang isa amo si Orpah kag ang isa amo si Ruth. Pagkaligad sang mga napulo ka tuig, 5napatay man si Mahlon kag si Kilion, gani si Noemi na lang ang nabilin.

6Sang mabalitaan ni Noemi nga gindumdom sang Ginoo ang iya katawhan paagi sa paghatag sa ila sang maayo nga patubas, nagpreparar siya kag ang iya mga umagad sa pagbalik sa Juda. 7Kag sang nagapanglakaton na sila pabalik sa Juda, 8nagsiling si Noemi sa iya duha ka umagad, “Balik na lang kamo sa inyo iloy. Kabay pa nga ipakita sang Ginoo ang iya kaayo sa inyo, subong nga ginpakita ninyo ang inyo kaayo sa inyo nagtaliwan nga mga bana kag amo man sa akon. 9Kag kabay pa nga itugot sang Ginoo nga makapamana kamo liwat agod mapahamtang kamo sa inyo bag-o nga puluy-an.”

Dayon ginhalukan sila ni Noemi. Naghibi sila sing tudo 10kag nagsiling kay Noemi, “Maupod kami sa imo sa pagbalik mo sa imo mga kasimanwa.” 11-12Pero nagsiling si Noemi, “Pauli kamo sa inyo, mga anak. Ngaa maupod pa kamo sa akon? Nagahunahuna bala kamo nga makapamana pa ako kag makapamata sang mga lalaki nga pamanahon ninyo? Indi ina mahimo kay tigulang na ako. Pero butang ta abi nga makapamana ako karon nga gab-i kag sa ulihi makapamata pa, 13ano, hulaton bala ninyo sila nga magdalagko? Indi lang bala anay kamo magpamana tungod lang sa ila? Indi puwede, mga anak. Sa pagkamatuod, mas mapait ang akon kabuhi sang sa inyo, kay ginapaantos ako sang Ginoo.”

14Naghibi naman sila sing tudo. Dayon naghalok si Orpah sa iya ugangan kag nagpauli,1:14 kag nagpauli: Ara ini sa Septuagint pero wala sa Hebreo. pero si Ruth iya nagpabilin kay Noemi. 15Nagsiling si Noemi, “Ti ato na ang imo bilas, nagbalik na siya sa iya mga kasimanwa kag sa iya dios,1:15 dios: ukon, mga dios. gani mag-upod ka sa iya.” 16Pero nagsabat si Ruth, “Indi ako pagpilita sa pagbiya sa imo, kay bisan diin ka magkadto didto man ako makadto, kag bisan diin ka mag-estar didto man ako maestar. Ang imo mga kasimanwa mangin akon man nga kasimanwa, kag ang imo Dios mangin akon man nga Dios. 17Kon diin ka mapatay, didto man ako mapatay kag didto man ilubong. Kabay pa nga silutan ako sang Ginoo sing puwerte gid kon magbulag ako sa imo, luwas lang kon mapatay na ako.”

18Sang makita ni Noemi nga desidido gid si Ruth sa pag-upod sa iya, naghipos na lang siya. 19Gani nagpadayon sila nga duha sa paglakat hasta nga nakaabot sila sa Betlehem. Pag-abot nila didto, nagkinagula1:19 nagkinagula: sa iban nga Bisaya, naggirinual. ang mga tawo. Nagsiling ang mga babayi, “Si Noemi gid bala ini?”

20Nagsiling si Noemi sa ila, “Indi ninyo ako pagtawga nga Noemi,1:20 Noemi: buot silingon sa Hebreo, manami. kundi tawga ninyo ako nga Mara,1:20 Mara: buot silingon sa Hebreo, mapait. kay ginpapait gid sang Makagagahom nga Dios ang akon kabuhi. 21Paghalin ko diri ara sa akon ang tanan, pero ginpabalik ako sang Ginoo nga wala-wala gid. Gani indi na ninyo ako pagtawga nga Noemi, kay ginpaantos ako sang Ginoo nga Makagagahom.”

22Nagasugod pa lang ang tig-alani sang barley sang pag-abot ni Noemi sa Betlehem upod sang iya umagad nga si Ruth nga Moabnon.

New Serbian Translation

Књига о Рути 1:1-22

Рута и Нојемина

1У оно време када су владале судије, настала је глад у земљи. Тада је један човек из Витлејема у Јуди отишао да живи као дошљак у моавској земљи са својом женом и своја два сина. 2Човек се звао Елимелех а жена му се звала Нојемина. Његова два сина звала су се Малон и Хелеон. Они су били Ефраћани из Витлејема Јудиног. Дошли су у моавску земљу и тамо се населили.

3А онда је Елимелех умро, и Нојемина је остала сама са своја два сина. 4Они су се оженили Моавкама: једна се звала Орфа, а друга Рута. Тамо су живели десетак година. 5Међутим, умрли су и Малон и Хелеон, те је жена остала и без своја два сина и без свога мужа.

6Тада се Нојемина спремила да се са својим снахама врати из моавске земље. Чула је, наиме, у моавској земљи, да је Господ милостиво погледао на свој народ и дао му хране. 7Изашла је из места где је живела, па је са своје две снахе кренула на пут да се врати у Јудину земљу.

8Тада је Нојемина рекла својим двема снахама: „Вратите се свака дому своје мајке. Нека вам Господ искаже милост, као што сте ви учиниле покојницима и мени. 9Нека Господ да свакој од вас да нађе починка у дому свога мужа.“

Онда их је пољубила. Оне на то бризнуше у гласан плач 10и рекоше јој: „Не, вратићемо се с тобом к твоме народу.“

11Нојемина рече: „Вратите се, ћерке моје. Зашто бисте ишле са мном? Имам ли још синова у утроби да вам буду мужеви? 12Стога се вратите, ћерке моје, идите. Ја сам сувише стара за удају. Чак и да кажем себи: ’Има још наде за мене’, па се још ове ноћи удам и родим синове, 13зар бисте чекали док одрасту? Зар бисте због њих остале неудате? Не, ћерке моје, моја је мука већа него ваша, јер се рука Господња подигла на мене.“

14Оне опет бризнуше у гласан плач. Орфа се, затим, пољупцем опростила од своје свекрве, а Рута је остала с њом.

15Нојемина рече: „Ево, твоја се јетрва вратила своме народу и својим боговима. Врати се и ти за својом јетрвом.“

16Рута одговори: „Не терај ме да те оставим и да одем од тебе, јер куда ти кренеш, кренућу и ја, и где се ти настаниш, настанићу се и ја. Твој је народ мој народ, и твој Бог је мој Бог. 17Где ти умреш, умрећу и ја и тамо ћу бити сахрањена. Нека ми Господ учини тако, и још више, ако ме чак и смрт растави од тебе.“

18Кад је Нојемина видела да је чврсто решила да иде с њом, престала је да је одговара. 19Тако су њих две наставиле пут док нису дошле у Витлејем. Кад су стигле у Витлејем, цео се град ускомешао због њих. Жене су говориле: „Је ли то Нојемина?“

20Она им је одговорила: „Не зовите ме више Нојемина, него ме зовите Мара1,20 Мара значи: горчина, јад., јер ми је Свемоћни доделио веома горку судбину. 21Отишла сам с обиљем а Господ ме је вратио без ичега. Зашто ме зовете Нојемина кад је Господ сведочио против мене, и кад је Свемоћни довео несрећу на мене?“

22Тако се Нојемина вратила са својом снахом Рутом Моавком из моавске земље. Дошле су у Витлејем на почетку жетве јечма.