Ang Pulong Sang Dios

1 Samuel 1:1-28

Ang Pagkatawo ni Samuel

1May isa ka tawo nga kaliwat ni Zuf nga ang iya ngalan si Elkana. Ini siya nagaestar sa Rama sa kabukiran sang Efraim. Anak siya ni Jeroham nga anak ni Elihu. Si Elihu anak ni Tohu nga anak ni Zuf, nga halin sa tribo ni Efraim. 2Si Elkana may duha ka asawa nga amo si Hana kag si Penina. May mga anak si Penina pero si Hana iya wala.

3Kada tuig nagakadto si Elkana kag ang iya pamilya sa Shilo sa pagsimba kag sa paghalad sa Ginoo nga Makagagahom. Ang mga pari sang Ginoo didto sa Shilo amo ang duha ka anak ni Eli nga si Hofni kag si Finehas. 4Kada maghalad si Elkana, ginapartida niya ang iban nga bahin sang iya halad kay Penina kag sa ila mga kabataan. 5Pero ginadoble niya ang bahin ni Hana tungod kay ginahigugma gid niya siya bisan pa nga indi siya makabata kay ginhimo siya sang Ginoo nga baw-as. 6Kag tungod nga indi siya makabata, permi siya ginapaakig kag ginapakahuy-an ni Penina nga iya ribal. 7Amo ini ang nagakatabo kada tuig. Kada kadto ni Hana sa balay sang Ginoo ginapaakig siya ni Penina hasta nga maghibi na lang siya kag indi na magkaon. 8Nagasiling si Elkana sa iya, “Ngaa nagahibi ka? Ngaa indi ka magkaon? Ngaa nagapangasubo ka? Indi bala nga mas labi pa ako sa imo sang sa napulo ka bata?”

9-10Isa sadto ka tion, pagkatapos nila kaon didto sa balay sang Ginoo sa Shilo, nagtindog si Hana kag nagpangamuyo nga nagahilibion, kay puwerte gid ang kalisod nga iya nabatyagan. Nagapungko sadto ang pari nga si Eli malapit sa puwertahan sang balay1:9-10 balay: sa Hebreo, templo. sang Ginoo. 11Nagpanumpa si Hana sa Ginoo nga nagasiling, “O Ginoo nga Makagagahom, tan-awa ang akon pag-antos. Dumduma ako nga imo alagad kag indi gid ako pagkalimti. Kon hatagan mo ako sang anak nga lalaki, ihatag ko siya sa imo agod mag-alagad siya sa imo sa bug-os niya nga kabuhi. Kag bilang tanda sang iya bug-os nga pag-alagad sa imo, indi pagguntingan ang iya buhok.”

12-13Samtang nagapadayon siya sa pagpangamuyo sa Ginoo, nakita ni Eli nga nagatikab ang iya bibig pero indi bation ang iya tingog. Naghunahuna si Eli nga hubog siya. 14Gani nagsiling siya sa iya, “Hasta san-o ka pa nga magpahubog? Abi untati na ina!” 15Nagsabat si Hana, “Indi ako hubog, sir, kag wala ako makainom sang bisan ano nga klase sang ilimnon. Ginapautwas ko lang sa Ginoo ang puwerte nga kalisod nga akon ginabatyag. 16Indi ako pagkabiga nga isa ka malain nga babayi. Nagapangamuyo ako diri tungod sa akon puwerte nga kalisod.” 17Nagsabat si Eli, “Lakat, kag indi ka na magpalibog. Kag kabay pa nga ang Dios sang Israel magahatag sang imo ginapangayo sa iya.” 18Nagsiling si Hana, “Sir, salamat sa imo kaayo sa akon.” Naglakat siya dayon, kag nagkaon na siya kag wala na nagpangasubo.

19Pagkaaga, aga pa gid nagbangon si Elkana kag ang iya pamilya kag nagsimba sila sa Ginoo. Dayon nagpauli sila sa ila balay sa Rama. Naghulid si Elkana kay Hana, kag ginsabat sang Ginoo ang pangamuyo ni Hana nga hatagan siya sang bata. 20Gani nagbusong siya, kag sang ulihi nagbata sing lalaki. Gin-ngalanan niya siya nga Samuel,1:20 Samuel: posible ang buot silingon sini sa Hebreo, ginpamatian sang Dios. kay siling niya, “Ginpangayo ko siya sa Ginoo.”

Ginhalad ni Hana si Samuel

21Karon, nag-abot naman ang tion nga si Elkana kag ang iya bug-os nga pamilya magahalad sa Ginoo suno sa ila ginahimo kada tuig. Amo man ini ang tion nga magahalad siya sa pagtuman sang iya panaad sa Ginoo. 22Pero wala mag-upod si Hana. Nagsiling siya sa iya bana, “Kon malutas na ang bata, dal-on ko siya sa balay sang Ginoo kag ihalad sa iya, kag didto siya magaestar sa bug-os niya nga kabuhi.” 23Nagsabat si Elkana sa iya, “Himua kon ano ang maayo para sa imo. Pabilin ka lang diri hasta nga malutas mo siya. Kag kabay pa nga pakamaayuhon sang Ginoo ang imo ginpromisa sa iya.” Gani nagpabilin si Hana kag gin-atipan niya ang iya bata.

24Sang malutas na ang bata, gindala siya ni Hana sa balay sang Ginoo didto sa Shilo. Nagdala man siya sang tatlo ka tuig nga turo nga baka, tunga sa sako nga harina, kag bino nga nasulod sa panit nga suludlan. 25Pagkatapos nga maihaw ang baka gindala nila si Samuel kay Eli. 26Nagsiling si Hana kay Eli, “Kon nadumduman mo pa, sir, ako ang babayi nga nagtindog diri sadto nga nagapangamuyo sa Ginoo. 27Ginpangayo ko ini nga bata sa Ginoo kag ginhatag niya ang akon ginpangayo. 28Gani karon ihalad ko siya sa Ginoo. Magaalagad siya sa Ginoo sa bug-os niya nga kabuhi.” Dayon ginsimba nila1:28 nila: ukon, niya. ang Ginoo.

New Serbian Translation

1. Књига Самуилова 1:1-28

Рођење Самуилово

1Био један човек из Раматајима софимског, из Јефремове горе. Он се звао Елкана, а био је син Јероама, сина Елијуја, сина Тохуа, сина Суфова, Јефремовац 2Имао је две жене. Једна се звала Ана, а друга Фенина. Фенина је имала деце, а Ана није имала деце.

3Тај човек је сваке године одлазио из свог града у Силом да се тамо поклони, и принесе жртву Господу над војскама. Два Илијева сина, Офније и Финес, били су тамо свештеници Господњи.

4На дан када је Елкана приносио жртву, својој жени, Фенини, и свим њеним синовима и ћеркама дао је по један жртвени део. 5Међутим, Ани је дао два жртвена дела, зато што ју је волео, иако јој је Господ затворио материцу. 6А њена супарница јој је загорчавала живот, понижавајући је што јој је Господ затворио материцу. 7То се дешавало из године у годину. Кад год би Ана одлазила у Дом Господњи, Фенина би је понижавала. Зато је Ана плакала и није јела. 8Њен муж јој је говорио: „Ана, зашто плачеш? Зашто не једеш? Зашто ти је срце тужно? Нисам ли ти ја важнији од десет синова?“

9Кад су завршили са јелом и пићем у Силому, Ана је устала. А Илије, свештеник, седео је на столици код довратка Дома Господњег. 10Огорчене душе Ана се помолила Господу горко плачући. 11Тада се заветовала рекавши: „Господе над војскама! Ако заиста погледаш на муку своје слушкиње и сетиш ме се, и не заборавиш своју слушкињу, него даш својој слушкињи мушко чедо, ја ћу га дати Господу за све дане његовог живота, те бритва неће прећи преко његове главе.“

12Док се она тако дуго молила пред Господом, Илије је мотрио на њена уста. 13Ана се молила у себи, само су јој се усне мицале. Глас јој се није чуо, па је Илије мислио да је пијана. 14Илије јој рече: „Колико ћеш још бити пијана? Окани се вина!“

15Ана му одговори: „Не, мој господару. Ја сам жена ојађене душе. Нисам пила ни вина ни жестока пића, већ изливам своју душу пред Господом. 16Не сматрај своју слушкињу неваљалом женом, јер сам све до сад говорила од велике тегобе и јада.“

17Илије одврати: „Иди у миру. Нека ти Бог Израиљев да оно што си тражила од њега.“

18А она рече: „Само да твоја службеница стекне твоју наклоност.“ Тада је жена отишла својим путем, па је јела, а лице јој више није било тужно.

19Ујутро су устали и поклонили се Господу, па су се вратили. Кад су дошли кући у Раму, Елкана леже са својом женом Аном, и Господ је се сети. 20Након извесног времена Ана затрудни и роди сина. Дала му је име „Самуило“, јер је рекла: „Измолила сам га од Господа.“

Ана посвећује Самуила

21Кад је тај човек, Елкана, са свим његовим домом ишао горе да принесе Господу годишњу жртву и испуни свој завет, 22Ана није ишла, јер је рекла своме мужу: „Кад одојим дечака, одвешћу га да се појави пред Господом, па ће тамо остати заувек.“

23Елкана рече својој жени: „Учини што ти се чини добрим. Остани док га не одојиш. Само нека Господ испуни своју реч.“ Тако је жена остала кући и дојила свог сина, док га није одојила. 24Чим га је одојила, повела га је са собом узевши трогодишњег јунца, ефу1,24 Око 16 kg. брашна, и мешину вина и довела га у Дом Господњи у Силому. А дечак је још био мали.

25Кад су заклали јунца, одвели су дечака Илију. 26Тада је Ана рекла: „Опрости, господару! Живота ми твога, господару, ја сам она жена која је стајала ту до тебе и молила се Господу. 27За овог дечака сам се молила, и Господ ми је дао оно што сам тражила од њега. 28Зато га ја дајем натраг Господу, да припада Господу док је жив.“ Тада се поклонише Господу.