Si David kag si Ziba
1Sang makalampuwas lang si David sa ibabaw sang bukid, ginsugata siya ni Ziba nga suluguon ni Mefiboshet. May duha siya ka asno nga may karga nga 200 ka tinapay, 100 ka hakop sang pasas, 100 ka luto nga prutas,16:1 prutas: Siguro prutas nga higos ukon pomegranata. kag bino nga nasulod sa suludlan nga panit. 2Ginpamangkot ni David si Ziba, “Ngaa nagdala ka sina?” Nagsabat si Ziba, “Ang mga asno para sakyan sang imo pamilya, ang mga tinapay kag mga prutas para kaunon ninyo sang imo mga kaupod, kag ang bino imnon ninyo kon kapuyon kamo sa kamingawan.”
3Nagpamangkot si David, “Diin na si Mefiboshet, ang apo sang imo agalon nga si Saul?” Nagsabat si Ziba, “Nagpabilin siya sa Jerusalem, tungod nagahunahuna siya nga paharion siya sang katawhan sang Israel sa sini nga tion sa ginharian sang iya lolo.” 4Nagsiling si David, “Kon amo sina, ginahatag ko sa imo subong ang tanan nga ginapanag-iyahan ni Mefiboshet.” Nagsiling si Ziba, “Mahal nga Hari, handa ako sa pag-alagad sa imo. Kabay pa nga malipay ka sa akon.”
Ginpakamalaot ni Shimei si David
5Sang nagahinampot si Haring David sa Bahurim, may tawo nga nagguwa sa sina nga banwa kag ginapakamalaot niya si David. Ini nga tawo amo si Shimei nga anak ni Gera kag paryente ni Saul. 6Ginbato niya si David kag ang iya mga opisyal bisan pa nga ginalibutan si David sang iya mga tinawo kag mga badigard. 7Amo ini ang iya pakamalaot kay David: “Indi ka magsulod sa amon banwa, ikaw nga manugpatay kag malaot nga tawo! 8Ginabalusan ka sang Ginoo sa imo pagpatay kay Saul kag sa iya panimalay. Gin-agaw mo ang iya ginharian, pero karon ginhatag ini sang Ginoo sa imo anak nga si Absalom. Nalaglag ka tungod sa imo pagpamatay.”
9Nagsiling sa hari si Abishai nga anak ni Zeruya, “Mahal nga Hari, ngaa bala nga ginapabay-an mo lang nga pakamalauton ka sang sina nga tawo nga pareho man lang sa patay nga ido? Tuguti ako nga utdan siya sang ulo.” 10Pero nagsiling ang hari, “Kamo nga mga anak ni Zeruya, ano ang inyo labot? Kon ginsugo siya sang Ginoo nga pakamalauton ako, sin-o ako nga magpugong sa iya?” 11Nagsiling dayon si David kay Abishai kag sa tanan niya nga opisyal, “Kon ang anak ko mismo nagatinguha sa pagpatay sa akon, ano pa gid ayhan ining paryente ni Saul?16:11 paryente ni Saul: sa Hebreo, Benjaminhon. Pabay-i lang ninyo siya kay ang Ginoo ang nagsugo sa iya. 12Basi pa lang makita sang Ginoo ang akon kalisod, kag balusan niya ako sang pagpakamaayo sa baylo sang pagpakamalaot nga nabaton ko subong.”
13Gani nagpadayon si David kag ang iya mga tinawo sa paglakat. Sige man ang sunod ni Shimei sa ila, pero sa kilid lang siya sang bukid nag-agi. Samtang nagalakat siya ginapakamalaot niya si David kag ginahabuyan sang bato kag duta. 14Kinapoy gid si David kag ang tanan niya nga tinawo, gani nagpahuway-huway sila pag-abot nila sa Suba sang Jordan.16:14 sa Suba sang Jordan: Wala ini sa Hebreo, pero makita sa isa ka Griego nga teksto.
Nagpakigkita si Hushai kay Absalom
15Sa pihak nga bahin, nag-abot sa Jerusalem si Absalom, si Ahitofel, kag ang iban pa nga mga Israelinhon. 16Nag-abot man didto si Hushai nga Arkhanon, nga amigo ni David, kag nagkadto siya kay Absalom kag nagsiling sa iya, “Mabuhay ang hari! Mabuhay ang hari!” 17Ginpamangkot ni Absalom si Hushai, “Diin na ang imo pag-unong sa imo amigo nga si David? Ngaa wala ka mag-upod sa iya?” 18Nagsabat si Hushai, “Indi puwede! Sa imo ako maupod kay ikaw ang ginpili sang Ginoo kag sang bug-os nga katawhan sang Israel nga mangin hari. 19Luwas sina, sin-o pa abi ang alagaran ko kundi ikaw nga anak ni David? Subong nga nag-alagad ako sa imo amay, magaalagad man ako sa imo.”
Ang Laygay ni Ahitofel kay Absalom
20Karon, nagsiling si Absalom kay Ahitofel, “Sugiri ako kon ano ang himuon ta.” 21Nagsabat si Ahitofel, “Maghulid ka sa mga asawa sang imo amay nga iya ginbilin sa pag-atipan sang palasyo. Dayon mahibaluan sang tanan nga Israelinhon nga ginpaakig mo gid ang imo amay, kag tungod sini mangisog pa gid ang imo mga tinawo.” 22Gani nagpatindog sila sang tolda para kay Absalom sa atop sang palasyo, kag makita sang bug-os nga Israel nga nagasulod siya didto sa paghulid sa mga asawa sang iya amay.
23Sadto nga panahon nagasunod gid si Absalom sa mga laygay ni Ahitofel, subong sang ginhimo ni David. Kay ang pagkabig nila sa laygay ni Ahitofel pareho nga naghalin sa Dios.
Давидови непријатељи
1Кад је Давид мало одмакао од врха, дошао му је у сусрет Сива, Мефивостејев слуга, с паром оседланих магараца, на којима је било две стотине хлебова, стотину грудви сувог грожђа, стотину плодова летњег воћа и мешина вина.
2Цар рече Сиви: „Шта си наумио с овим?“
Сива одговори: „Магарци су да их царев дом јаше, хлеб и летње воће је да их момци једу, а вино је да га пију они који малакшу у пустињи.“
3„А где је син твога господара?“ – упита цар.
Сива одговори: „Ето, он је остао у Јерусалиму, јер каже: ’Данас ће ми дом Израиљев вратити царство мога деде.’“
4Цар на то рече: „Све што припада Мефивостеју сада припада теби.“
„Клањам се – одговори Сива. Само да нађем наклоност у очима свога господара цара.“
Семај проклиње Давида
5Кад је цар Давид дошао у Ваурим, изашао је неки човек из Сауловог дома, по имену Семај, син Гире; изашао је и проклињао. 6Он је бацао камење на цара Давида и на све његове слуге, иако су Давиду, с десна и с лева, били сва војска и сви ратници. 7Семај је проклињао говорећи: „Одлази, одлази, крвниче и ништаријо! 8Господ ти је вратио за сву крв дома Сауловог на чије си се место зацарио. Господ је предао царство у руке твога сина Авесалома. Ето, твоје зло је дошло на тебе, јер си крвник!“
9Тада Ависај, син Серујин, рече: „Зашто да овај мртви пас проклиње мога господара, цара? Пусти ме да одем тамо и одсечем му главу!“
10Цар рече: „Шта ја имам с вама, синови Серујини? Он проклиње зато што му је Господ рекао да проклиње Давида. И ко ће рећи: ’Зашто ово радиш?’“
11Давид још рече Ависају и свим својим слугама: „Ево, мој син, који је изашао из мог тела, тражи да ми узме живот, а како неће овај Венијаминовац? Пусти га, нека проклиње, јер му је Господ то рекао. 12Можда ће Господ видети моју муку и узвратити ми добротом за његову клетву.“
13Давид и његови људи су наставили својим путем, а Семај је ишао крај обронка горе, проклињући и бацајући камење и прашину на њега. 14Цар и сав народ с њим су дошли исцрпљени тамо, па су предахнули.
Ахитофелов савет
15А Авесалом је дошао са свим израиљским народом у Јерусалим заједно с Ахитофелом. 16Кад је Хусај Аркијанин, Давидов пријатељ, дошао Авесалому, Хусај је рекао Авесалому: „Живео цар! Живео цар!“
17Авесалом рече Хусају: „Зар је ово оданост твоме пријатељу? Зашто ниси отишао са својим пријатељем?“
18Хусај одговори Авесалому: „Не, ја сам за онога кога је изабрао Господ, овај народ и сви Израиљци, и с њим ћу и остати. 19Осим тога, коме ћу служити ако не Давидовом сину? Како сам служио твоме оцу, тако ћу служити и теби.“
20Затим Авесалом рече Ахитофелу: „Саветуј шта да радимо.“
21Ахитофел рече Авесалому: „Лези са иночама свога оца, које је оставио да чувају двор. Кад сав Израиљ чује да си постао мрзак своме оцу, охрабриће се све твоје присталице.“
22Тада су на крову разапели шатор за Авесалома, па је Авесалом легао са иночама свога оца на очи свег Израиља.
23У оне дане је сваки савет који је Ахитофел дао био тражен као Божија реч. Зато су и Давид и Авесалом ценили сваки Ахитофелов савет.
