Ang Katapusan nga mga Inadlaw ni Haring David
1Tigulang na gid si Haring David, kag bisan habulan pa siya sang pila ka habol ginatugnawan gihapon siya. 2Gani nagsiling sa iya ang iya mga alagad, “Mahal nga Hari, tuguti kami nga mangita sang bataon nga dalaga nga mag-atipan sa imo. Magahulid siya sa imo agod indi ka matugnawan.” 3Gani nagpangita sila sang matahom nga dalaga sa bug-os nga Israel, kag nakita nila si Abishag nga taga-Shunem, kag gindala nila siya sa hari. 4Matahom gid si Abishag, kag nangin manug-atipan siya sang hari. Pero wala gid maghulid ang hari sa iya.
Gusto ni Adonia nga Mangin Hari
5Karon, si Adonia nga anak ni David kay Hagit nagpahambog nga mangin hari siya. Gani nagpreparar siya sang mga karwahe kag mga kabayo1:5 mga kabayo: ukon, mga manugkarwahe. kag 50 ka badigard nga mauna sa iya. 6Halin sang una ginapabay-an lang siya ni David kag wala siya ginasaway sa iya mga ginahimo. Guwapo gid si Adonia kag sunod siya nga manghod ni Absalom. 7Nagpakighambal siya kay Joab nga anak ni Zeruya kag kay Abiatar nga pari parte sa iya plano nga mangin hari, kag nagsugot ining duha sa pagbulig sa iya. 8Pero wala magbuylog sa iya si Zadok nga pari, si Benaya nga anak ni Jehoyada, si Natan nga propeta, si Shimei, si Rei, kag ang mga badigard ni David.
9Isa ka adlaw, nagkadto si Adonia sa Bato sang Zohelet malapit sa En Rogel, kag naghalad siya didto sang mga karnero, mga baka, kag pati mga ginpatambok nga torite nga mga baka. Gin-imbitar niya ang halos tanan niya nga mga utod nga lalaki nga mga anak ni David, kag ang halos tanan nga opisyal sang Juda. 10Pero wala niya pag-imbitara si Natan nga propeta, si Benaya, ang mga badigard sang hari, kag si Solomon nga iya utod.
11Nagkadto si Natan kay Batsheba nga iloy ni Solomon, kag nagpamangkot, “Wala ka bala kahibalo nga ginhimo ni Adonia ang iya kaugalingon nga hari, kag wala kahibalo si Haring David parte sini? 12Kon gusto mo nga maluwas ang imo kabuhi kag ang kabuhi sang imo anak nga si Solomon, sunda ang akon laygay. 13Kadtui si Haring David kag silinga siya, ‘Mahal nga Hari, indi bala nga nagpromisa ka sa akon nga ang aton1:13 aton: sa Hebreo, akon. Amo man sa bersikulo 17. anak nga si Solomon amo ang magabulos sa imo bilang hari? Ti, ngaa si Adonia ang nangin hari?’ 14Kag samtang nagapakighambal ka sa hari, masulod ako kag pamatud-an ko ang imo ginahambal.”
15Gani nagkadto si Batsheba sa kuwarto sang hari. Tigulang na gid ang hari kag si Abishag nga taga-Shunem amo ang nagaatipan sa iya. 16Nagluhod si Batsheba bilang pagtahod sa hari. Nagpamangkot sa iya ang hari, “Ano ang mahimo ko sa imo?”
17Nagsabat si Batsheba, “Mahal nga Hari, nagpromisa ka sa akon sa ngalan sang Ginoo nga imo Dios nga ang aton anak nga si Solomon amo ang magabulos sa imo bilang hari. 18Pero karon si Adonia na ang nangin hari, kag wala ka gid kahibalo sini. 19Naghalad siya sang madamo nga turo nga mga baka, ginpatambok nga torite nga mga baka, kag mga karnero, kag gin-imbitar niya ang tanan mo nga anak nga lalaki, magluwas lang kay Solomon nga imo alagad. Gin-imbitar man niya si Abiatar nga pari kag si Joab nga kumander sang imo mga soldado. 20Kag karon, Mahal nga Hari, nagahulat ang mga Israelinhon sa imo desisyon kon sin-o ang magabulos sa imo bilang hari. 21Kon indi ka magdesisyon, ako kag ang akon anak nga si Solomon kabigon nga mga traidor kon patay ka na.”
22Samtang nagapakighambal pa si Batsheba sa hari, nag-abot si Natan nga propeta. 23May nagsiling sa hari nga nag-abot si Natan, gani ginpatawag siya sang hari. Pagsulod ni Natan nagluhod siya bilang pagtahod sa hari, 24kag nagsiling, “Mahal nga Hari, nagsiling ka bala nga si Adonia amo ang magabulos sa imo bilang hari? 25Nagahalad siya subong sang madamo nga turo nga mga baka, ginpatambok nga torite nga mga baka, kag mga karnero. Kag gin-imbitar niya ang halos tanan mo nga anak nga lalaki, ang kumander sang imo mga soldado, kag si Abiatar nga pari. Nagakinaon kag nagaininom sila subong, kag nagasiling, ‘Mabuhay si Haring Adonia!’ 26Pero ako nga imo alagad wala niya pag-imbitara, pati man si Zadok nga pari, si Benaya nga anak ni Jehoyada, kag si Solomon nga imo alagad. 27Ginhimo mo gid bala ini, Mahal nga Hari, nga wala mo kami pagpahibalua kon sin-o ang magabulos sa imo bilang hari?”
Ginhimo ni David si Solomon nga Hari
28Nagsiling si Haring David, “Silinga si Batsheba nga magkadto diri.” Gani nagkadto si Batsheba sa hari. 29Dayon nagsumpa si Haring David, “Nagasumpa ako sa buhi nga Ginoo, nga nagluwas sa akon sa tanan nga katalagman, 30nga tumanon ko subong ang akon ginsumpa sa imo sa ngalan sang Ginoo, ang Dios sang Israel, nga si Solomon nga aton anak amo ang magabulos sa akon bilang hari.”
31Nagluhod dayon si Batsheba bilang pagtahod sa hari, kag nagsiling, “Mahal nga Haring David, kabay pa nga magkabuhi ka sing malawig!”1:31 sing malawig: ukon, hasta san-o. 32Nagsiling si Haring David, “Pakadtua diri si Zadok nga pari, si Natan nga propeta, kag si Benaya nga anak ni Jehoyada.” Gani nagkadto sila sa hari, 33kag nagsiling ang hari sa ila, “Pasakya ninyo ang akon anak nga si Solomon sa akon kabayo,1:33 kabayo: Ang sapat nga ginmitlang diri ginatawag sa English nga mule, kag kaanggid ini sa kabayo. kag dal-a ninyo siya pati ang akon mga opisyal sa Gihon. 34Pag-abot ninyo didto, kamo Zadok kag Natan amo ang magahaplas sang lana sa ulo ni Solomon sa pagpakita nga siya ang pinili nga hari sang Israel. Dayon patunuga ninyo ang budyong kag magsinggit, ‘Mabuhay si Haring Solomon!’ 35Pagkatapos updan ninyo siya sa pagbalik diri, kag magapungko siya sa akon trono kag magabulos sa akon bilang hari. Siya ang ginpili ko nga magdumala sa bug-os nga Israel kag Juda.”
36Nagsabat si Benaya nga anak ni Jehoyada, “Himuon namon ina! Kabay pa nga ang Ginoo nga imo Dios, Mahal nga Hari, magapamatuod sini. 37Kag subong nga ang Ginoo nag-upod sa imo, Mahal nga Hari, kabay pa nga mag-upod man siya kay Solomon, kag himuon niya nga mas mainuswagon pa ang iya paghari sang sa imo paghari.”
38Gani naglakat sila ni Zadok nga pari, Natan nga propeta, Benaya nga anak ni Jehoyada, kag ang mga badigard ni David nga mga Keretnon kag mga Peletnon. Ginpasakay nila si Solomon sa kabayo ni Haring David kag gindala sa Gihon. 39Pag-abot nila didto, ginkuha ni Zadok sa balaan nga tolda1:39 balaan nga tolda: Posible amo ang tolda nga ginpatindog ni David para butangan sang Kahon sang Kasugtanan. Tan-awa sa 2 Sam. 6:17. ang lana nga nasulod sa sungay nga suludlan, kag ginhaplasan niya si Solomon sa ulo. Ginpatunog nila ang budyong kag nagsinggit sila tanan, “Mabuhay si Haring Solomon!” 40Gindul-ong sang mga tawo si Haring Solomon pauli sa Jerusalem nga nagahinugyaw sa kalipay kag nagapatunog sang mga plawta. Daw sa nagauyog ang duta sa ila ginahod.
41Nabatian ini tanan ni Adonia kag sang iya mga bisita samtang nagahingapos sila sang ila punsyon. Pagkabati ni Joab sang budyong, nagpamangkot siya, “Ano bala ang natabo nga puwerte kagahod sa siyudad?” 42Samtang nagahambal pa siya, nag-abot si Jonatan nga anak ni Abiatar nga pari. Nagsiling si Adonia, “Sulod, kay maayo ka nga tawo, kag sigurado nga may dala ka nga maayo nga balita.” 43Nagsabat si Jonatan, “Indi maayo nga balita, kay ginhimo ni Haring David si Solomon nga hari. 44Ginpakadto niya siya sa Gihon kaupod si Zadok nga pari, si Natan nga propeta, si Benaya nga anak ni Jehoyada, kag ang iya mga badigard nga mga Keretnon kag mga Peletnon. Ginpasakay pa gani nila si Solomon sa kabayo sang hari. 45Pag-abot nila sa Gihon, ginhaplasan siya sang lana ni Zadok kag ni Natan sa pagpakita nga siya ang pinili nga hari. Bag-o lang sila nakabalik, amo gani nga nagahinugyaw ang mga tawo sa siyudad. Amo inang ginahod nga inyo nabatian. 46Kag karon si Solomon na ang nagapungko sa trono bilang hari. 47Dugang pa gid sini, nagkadto kay Haring David ang iya mga opisyal sa pagpadungog sa iya. Siling nila, ‘Kabay pa nga himuon sang imo Dios si Solomon nga mas bantog sang sa imo, kag himuon niya nga mas mainuswagon pa ang iya paghari sang sa imo paghari.’ Nagduko dayon si David sa iya hiligdaan sa pagsimba sa Ginoo, 48kag nagsiling, ‘Dalayawon ang Ginoo, ang Dios sang Israel, nga nagtugot sa akon nga makita ko subong nga adlaw ang pagbulos sang akon anak bilang hari.’ ”
49Pagkabati sini sang mga bisita ni Adonia, nagtilindog sila nga puwerte ang kahadlok, kag nag-iya-iya lakat. 50Hinadlukan man si Adonia kay Solomon, gani nagkadto siya sa balaan nga tolda kag nag-uyat sa mga sulosungay nga mga pamusod sang halaran.1:50 Ang bisan sin-o nga mag-uyat sa mga sulosungay nga mga pamusod sang halaran indi pagpatyon.
51Karon may nagsugid kay Solomon, “Nahadlok sa imo si Adonia, kag nagauyat siya subong sa mga sulosungay nga mga pamusod sang halaran. Nagapangabay siya nga magsumpa ka nga indi mo siya pagpatyon.” 52Nagsiling si Solomon, “Kon indi siya magtraidor sa akon, indi gid siya maano.1:52 indi gid siya maano: sa literal, wala sing bisan isa sang buhok niya ang mahulog sa duta. Pero kon magtraidor siya mapatay siya.” 53Dayon ginpakuha ni Haring Solomon si Adonia didto sa halaran, kag pag-abot ni Adonia, nagluhod siya bilang pagtahod kay Haring Solomon. Nagsiling si Solomon sa iya, “Magpauli ka.”
Борба за престо
1Цар Давид је био стар и одмакао у годинама; покривали су га одећом, али није могао да се угреје. 2Његове слуге му рекоше: „Хајде да за нашега господара цара пронађемо младу девицу, која ће се старати о њему и служити га; нека лежи уз тебе, па ће се наш господар цар угрејати.“
3Потражили су младу и лепу девојку по свим крајевима Израиља, и нашли су Ависагу Сунамку и довели је цару. 4Девојка је била веома лепа, старала се о цару и служила га, али цар није спавао с њом.
5А Адонија, син Агитин, се хвалисао: „Ја ћу бити цар!“ Он је себи набавио кочије и коње, и педесет људи који су трчали пред њим. 6Његов отац га никада није укорио, рекавши: „Зашто си то урадио?“ Он је, такође, био веома згодан, а родио се после Авесалома.
7Он је био у договору са Јоавом, сином Серујиним, и свештеником Авијатаром, који су подржавали Адонију. 8Међутим, свештеник Садок, Венаја, син Јодајев, пророк Натан, Семај, Реи и Давидови јунаци нису пристали уз Адонију.
9Једном је Адонија приносио на жртву ситну и крупну стоку и утовљене јунце код камена Зоелета у близини Ен-Рогила. Позвао је сву своју браћу, цареве синове, и све Јудејце који су били цареве слуге. 10Ипак, није позвао ни пророка Натана, ни Венају, ни јунаке, а ни свога брата Соломона.
11Тада пророк Натан рече Витсавеји, мајци Соломоновој: „Зар ниси чула да се Адонија, син Агитин, зацарио без знања нашег господара цара? 12А сад, хајде да те посаветујем како да спасеш живот и себи и своме сину Соломону. 13Иди цару Давиду и реци му: ’О, мој господару царе, зар се ти ниси заклео својој слушкињи рекавши: твој син Соломон ће царевати после мене, и он ће сести на мој престо. Зашто је, онда, Адонија постао цар?’ 14Док ти још тамо будеш говорила с царем, ја ћу ући за тобом и потврдити твоје речи.“
15Витсавеја оде цару у његову собу. Цар је био веома стар, а Ависага Сунамка је служила цару. 16Витсавеја је клекнула и поклонила се цару, а цар је упита: „Шта желиш?“
17Она му рече: „Господару мој, ти си се пред Господом, Богом својим, заклео својој слушкињи, рекавши: ’Твој син, Соломон, ће бити цар после мене, и он ће сести на мој престо.’ 18А ево, сада је Адонија цар, а ти, мој господару царе, не знаш о томе. 19Он је жртвовао мноштво волова и угојених оваца. Позвао је и све цареве синове, свештеника Авијатара, заповедника војске Јоава, али није позвао твога слугу Соломона. 20О, господару мој царе, очи свег Израиља су упрте у тебе, да им кажеш ко ће сести на престо после мог господара цара. 21А кад се мој господар цар упокоји са својим прецима, ја и мој син Соломон бићемо кривци.“
22Док је она још говорила с царем, дође пророк Натан. 23Тада су јавили цару: „Овде је пророк Натан.“ Кад је дошао пред цара, поклонио се цару лицем до земље.
24Натан рече: „Господару мој царе, да ли си ти рекао: ’Адонија ће бити цар после мене, и он ће сести на мој престо’? 25Јер он је данас отишао и жртвовао волове, угојену стоку, и мноштво оваца. Позвао је све цареве синове, војне заповеднике и свештеника Авијатара, и ено их, једу и пију пред њим и узвикују: ’Живео цар Адонија!’ 26Међутим, није позвао ни мене, твога слугу, ни свештеника Садока, ни Венају, сина Јодајевог, а ни твога слугу Соломона. 27Како то да је мој господар цар донео такву одлуку, а да није обзнанио своме слузи ко ће сести на престо мога господара цара после њега?“
Соломон долази на Давидов престо
28Цар Давид одговори: „Позовите ми Витсавеју!“ Она је дошла пред цара и стала пред њега.
29Тада се цар закле и рече: „Живога ми Господа, који је спасао мој живот од сваке невоље, 30данас ћу учинити како сам ти се заклео пред Господом, Богом Израиљевим, рекавши: ’Твој син Соломон биће цар после мене, и он ће сести на мој престо уместо мене.’“
31Тада је Витсавеја клекла и поклонила се цару лицем до земље, рекавши: „Нека мој господар цар Давид живи довека!“
32Затим цар Давид рече: „Позовите ми Садока свештеника, пророка Натана и Венају, сина Јодајевог!“ 33Кад су дошли пред цара, цар им рече: „Поведите са собом слуге свога господара и посадите мога сина Соломона на моју мазгу, па га доведите доле на Гион. 34Нека га тамо свештеник Садок и пророк Натан помажу за цара над Израиљем. Потом затрубите у трубу и реците: ’Живео цар Соломон!’ 35Онда пођите за њим, а он нека дође и седне на мој престо, и нека влада уместо мене; њега одређујем да буде владар над Израиљем и над Јудом.“
36Венаја, син Јодајев, рече цару: „Амин! Нека Господ, Бог мога господара цара, објави тако. 37Као што је Господ био с мојим господарем царем, тако нека буде и са Соломоном, и нека узвиси његов престо још више него престо мога господара, цара Давида.“
38Тако сиђу свештеник Садок, пророк Натан, и Венаја, син Јодајев, с Херећанима и Фелећанима, те посаде Соломона на мазгу цара Давида и дођу на Гион. 39Тада је свештеник Садок узео из Шатора рог с уљем и помазао Соломона. Затим су затрубили у трубу, а сав народ је говорио: „Живео цар Соломон!“ 40Сав је народ пошао за њим свирајући у свирале и радујући се гласно, тако да се тресла земља од њиховог клицања.
41То је чуо Адонија и све узванице које су биле с њим, баш кад су завршавали с гозбом. Кад је Јоав чуо глас трубе упита: „Каква је то галама у граду?“
42Док је он још говорио, дође Јонатан, син свештеника Авијатара. Адонија рече: „Ходи овамо, јер ти си честит човек, и доносиш добру вест.“
43Јонатан одговори Адонији: „Баш обратно! Наш господар, цар Давид, је поставио Соломона за цара! 44Цар је послао с њим свештеника Садока, пророка Натана и Венају, сина Јодајевог, с Херећанима и Фелећанима. Они су га посадили на цареву мазгу, 45а свештеник Садок и пророк Натан су га помазали за цара на Гиону. Оданде су наставили веселећи се, и град се ускомешао. То је галама коју сте чули. 46Соломон већ седи на царском престолу. 47Дошле су и цареве слуге да благослове нашег господара, цара Давида, говорећи: ’Нека Бог учини име Соломоново већим од твога имена; нека подигне његов престо изнад твога.’ Цар се на то поклонио на својој постељи. 48Затим је цар рекао: ’Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је данас дао да један од мојих синова седне на мој престо, и да то видим својим очима.’“
49На ово се све Адонијине узванице препадоше; устали су; па је свако отишао својим путем. 50А Адонија је, у страху од Соломона, отишао и ухватио се за рогове жртвеника. 51Тада су Соломону јавили: „Ено, Адонија се уплашио цара Соломона и држи се за рогове жртвеника, говорећи: ’Нека ми се цар Соломон закуне данас, да неће погубити мачем свога слугу!’“
52Цар Соломон рече: „Ако се покаже честитим, неће му пасти ни длака с главе, али ако се какво зло нађе на њему, умреће.“
53Тада је цар Соломон послао људе, који су га спустили са жртвеника. Онда је дошао и поклонио се цару Соломону. Соломон му рече: „Иди кући.“
