Wala Liwat Pagpatya ni David si Saul
1Isa sina ka adlaw, may mga taga-Zif nga nagkadto kay Saul sa Gibea kag nagsiling, “Si David nagapanago sa kabukiran sang Hakila, nga nagaatubang sa Jeshimon.” 2Gani nagkadto si Saul sa kamingawan sang Zif sa pagpangita kay David. Gin-upod niya ang iya 3,000 ka tinawo nga iya ginpili sa Israel. 3Nagkampo sila sa higad sang dalan sa bukid sang Hakila, nga nagaatubang sa Jeshimon. Si David iya nagtiner sa kamingawan. Sang mabalitaan ni David nga ginsunod siya didto ni Saul, 4nagpadala siya sang mga espiya, kag nahibaluan niya nga nag-abot gid man si Saul.
5Dayon nagkadto si David sa lugar nga ginkampuhan ni Saul. Nakita niya nga nagakatulog si Saul kag si Abner nga anak ni Ner, nga kumander sang mga soldado. Ginapalibutan si Saul sang mga soldado nga nagakatulog man. 6Nagpamangkot si David kay Ahimelec nga Hithanon kag kay Abishai nga anak ni Zeruya kag utod ni Joab, “Sin-o bala sa inyo ang maupod sa akon sa pagsulod sa kampo ni Saul?” Nagsabat si Abishai, “Ako ang maupod.” 7Gani sang sina mismo nga gab-i, naglakat si David kag si Abishai sa kampo ni Saul, kag nakita nila si Saul nga nagakatulog, nga ang iya bangkaw natibsok sa duta malapit sa iya ulohan. Si Abner kag ang mga soldado nagakatulog man sa iya palibot. 8Nagsiling si Abishai kay David, “Gintugyan na sang Dios sa imo ang imo kaaway subong nga adlaw. Karon tuguti ako nga bun-on ko siya sang bangkaw. Patapikon ko siya sa duta sa isa lang ka pagbuno.” 9Pero nagsiling si David kay Abishai, “Indi siya pagpatya! Kay silutan gid sang Ginoo ang magpatay sa iya pinili nga hari. 10Ginasiguro ko gid sa imo, sa presensya sang buhi nga Ginoo, nga ang Ginoo mismo ang magpatay sa iya, ukon mapatay siya sa natural nga kamatayon ukon sa inaway. 11Pero indi magtugot ang Ginoo nga ako ang magpatay sa iya pinili nga hari. Kuhaon ta lang ang bangkaw kag ang suludlan sang tubig nga ara sa iya ulohan, kag maglakat.” 12Gani ginkuha ni David ang bangkaw kag ang suludlan sang tubig nga ara sa ulohan ni Saul, kag naglakat sila. Wala gid sing may nakakita ukon nakahibalo sa natabo; wala gid sing may nakabugtaw sa ila tungod kay ginpahamuok sang Ginoo ang ila pagtulog.
13Dayon nagkadto sila ni David sa pihak sang kapatagan kag nagtindog sa ibabaw sang bukid nga malayo-layo diutay sa kampo nila ni Saul. 14Nagsinggit si David sa ila ni Abner, nga kumander sang mga soldado ni Saul, “Abner, mabatian mo bala ako?” Nagsabat si Abner, “Sin-o ka? Ano ang kinahanglan mo sa hari?” 15Nagsabat si David, “Indi bala nga ikaw ang labing maisog nga tawo sa Israel? Ngaa wala mo pagbantayi ang hari nga imo agalon? May nagkadto dira sa pagpatay sa iya! 16Indi maayo ining imo pagpabaya sa hari. Nagasumpa ako sa buhi nga Ginoo nga dapat ka mapatay kag ang imo mga tinawo, kay wala ninyo pagbantayi ang inyo agalon, ang pinili nga hari sang Ginoo. Tan-awa kon makita mo pa ang bangkaw sang hari kag ang suludlan sang tubig nga ara sadto sa iya ulohan.” 17Nakilala ni Saul ang tingog ni David, gani nagsiling siya, “David, anak, ikaw bala ina?” Nagsabat si David, “Huo ako ini, Mahal nga Hari. 18Ngaa bala nga ginalagas mo ako nga imo alagad? Ano bala ang nahimo ko nga malain? 19Mahal nga Hari, pamatii ang akon isiling. Kon ang Ginoo amo ang nagtulod sa imo sa pagpatay sa akon, kabay pa nga kaluoyan niya ako paagi sa pagbaton sang akon halad. Pero kon ini iya lang sang tawo, kabay pa nga pakamalauton sila sang Ginoo. Kay ginpalayas nila ako sa duta nga ginapanag-iyahan sang Ginoo kag ginsilingan nga mag-alagad ako sa iban nga mga dios. 20Indi pag-itugot nga mapatay ako sa iban nga duta, nga malayo sa Ginoo. Ngaa ikaw nga hari sang Israel nagahingabot gid sa akon nga pareho man lang ako sa bitik? Ngaa ginalagas mo ako pareho sa pispis sa bukid?”
21Nagsiling si Saul, “Nakasala ako. Magbalik ka sa akon David, anak ko, kag indi ko na ikaw pag-anhon liwat, kay wala mo ako pagpatya subong. Daw buang ako sa akon ginhimo, kag sala gid ako.” 22Nagsabat si David, “Ari ang imo bangkaw, ipakuha ini diri sa isa mo ka tinawo. 23Gintugyan ka sang Ginoo sa akon subong nga adlaw, pero wala ko ikaw pagpatya kay ikaw ang pinili nga hari sang Ginoo. Sa sining ginhimo ko pakamaayuhon ako sang Ginoo, kay ginabalusan niya ang kada tawo nga matarong kag matutom. 24Subong nga ginhatagan ko sang bili ang imo kabuhi karon nga adlaw, kabay pa nga hatagan man sang bili sang Ginoo ang akon kabuhi kag luwason niya ako sa tanan nga kalisod.” 25Dayon nagsiling si Saul kay David, “Kabay pa nga pakamaayuhon ka sang Dios, anak ko. Madamo pa nga mga butang ang imo pagahimuon, kag magamadinalag-on ka gid.” Dayon naglakat si David, kag si Saul iya nagpauli.
Давид по други пут штеди живот Саулу
1Дођу Зифејци к Саулу у Гавају и кажу му: „Не крије ли се Давид на брду Ехели, насупрот Јесимона?“
2Саул устане и оде у пустињу Зиф с три хиљада бираних Израиљаца да тражи Давида у пустињи Зиф. 3Саул се утаборио крај пута на брду Ехели, што је насупрот Јесимона. Давид, који је боравио у пустињи, видео је да је Саул дошао у пустињу за њим. 4Давид је послао извидницу, те је дознао да је Саул заиста дошао.
5Тада је Давид устао и дошао на место где се Саул утаборио. Давид је видео место где су легли Саул и Авенир, син Неров, заповедник Саулове војске. Саул је спавао у табору, а људи су се утаборили око њега.
6Давид упита Ахимелека Хетита и Ависаја, сина Серујина, Јоавовог брата: „Ко ће сићи са мном у табор к Саулу?“
Ависај одговори: „Ја ћу поћи с тобом.“
7Давид с Ависајем дође к људима по ноћи. Саул је лежао спавајући у табору. Код узглавља му је било забодено копље. Авенир и људи су спавали око њега.
8Ависај рече Давиду: „Данас ти је Бог изручио у руке твога непријатеља. Зато ми сад дозволи да га прободем копљем за земљу једним ударцем, двапут нећу морати.“
9Давид рече Ависају: „Немој га убити, јер ко ће дићи руку на помазаника Господњег и остати некажњен?“ 10Давид настави: „Живога ми Господа! Господ ће га ударити, било да му дође време да умре, било да оде у рат и погине. 11Сачувај Господе да дигнем руку на помазаника Господњег. Него узми сад ово копље и крчаг за воду што су код његовог узглавља, па да идемо.“
12Давид узме копље и крчаг за воду код Сауловог узглавља и они оду. Нико ништа није ни видео ни знао, нити се ико пробудио; сви су спавали, јер је Господ учинио да утону у дубок сан.
13Затим је Давид прешао на другу страну и стао на врх једног брда, тако да је било велико растојање између њих. 14Онда је довикнуо народу и Авениру, сину Неровом, и рекао: „Авенире, хоћеш ли се одазвати?!“
Авенир се одазва: „Ко си ти што дозиваш цара?“
15Давид рече Авениру: „Ниси ли ти јунак? Ко ти је раван у Израиљу? Зашто онда ниси чувао свога господара, цара, јер је један од мојих људи дошао да убије цара, твога господара? 16Није добро то што си учинио. Живога ми Господа, заслужили сте смрт, јер нисте чували свога господара, помазаника Господњег. Погледајте сада царево копље и крчаг за воду који су му били код узглавља!“
17Саул је препознао Давидов глас, па је рекао: „Јеси ли то ти, сине мој Давиде?“
Давид одговори: „Мој је глас, господару мој, царе.“ 18Давид упита: „Зашто мој господар прогони свога слугу? Шта сам урадио? Какво сам зло скривио? 19Стога нека господар мој, цар, саслуша речи свога слуге. Ако те је Господ подигао против мене, нека се умилостиви приносом. Али ако то чине људи, нека буду проклети пред Господом. Јер су ме изгнали данас да немам свог дела у баштини Господњој. То је као да су ми рекли: ’Иди и служи другим боговима.’ 20Зато нека се не пролива моја крв пред Господом, јер је цар Израиљев изашао да тражи обичну буву, као да гони јаребицу у планини.“
21Саул одговори: „Згрешио сам. Врати се, сине Давиде, јер ти више нећу чинити зло, пошто је данас мој живот био драгоцен у твојим очима. Ето, поступио сам неразумно и учинио велику грешку.“
22Давид одговори: „Ево царевог копља. Нека дође један од момака да га узме. 23А Господ нека плати сваком човеку по својој правди и верности! Јер Господ те је данас предао у моје руке, али ја нисам хтео да подигнем руку на помазаника Господњег. 24И, ето, као што је овога дана твој живот био вредан у мојим очима, тако нека мој живот буде вредан у Господњим очима. Он нека ме избави из сваке невоље!“
25Тада Саул рече Давиду: „Благословен да си, сине мој Давиде! Заиста ћеш бити успешан и изаћи као победник.“
Давид оде својим путем а Саул се врати у своје место.
