Si David, si Nabal, kag si Abigail
1Karon napatay si Samuel, kag ang tanan nga Israelinhon nagtipon kag nagpangasubo sa iya. Ginlubong nila siya sa iya banwa sa Rama.
Pagkatapos sadto, nagsaylo si David sa kamingawan sang Maon.25:1 Maon: Amo ini sa iban nga mga kopya sang Septuagint. Sa Hebreo, Paran. 2Didto sa Maon may isa ka tawo nga manggaranon gid, nga may duta25:2 duta: ukon, mga pagkabutang. sa Carmel. May 1,000 siya ka kanding kag 3,000 ka karnero nga iya ginapaguntingan sa Carmel. 3Ang iya ngalan amo si Nabal nga halin sa kaliwat ni Caleb, kag ang iya asawa amo si Abigail. Maalam kag matahom si Abigail, pero si Nabal iya dali maakig kag malain sing batasan.
4Karon, sang didto si David sa kamingawan, nabalitaan niya nga nagapagunting si Nabal sang iya mga karnero. 5-6Gani nagpadala siya sang napulo ka tawo sa Carmel. Ginsugo niya sila nga ihambal ini nga mensahi kay Nabal: “Kamusta! Kabay pa nga maangkon mo ang malawig nga kabuhi. Kag kabay pa nga maayo ang imo kahimtangan kag ang kahimtangan sang imo bug-os nga panimalay kag sang tanan nga ara sa imo. 7Nakabalita ako nga nagapagunting ka sang imo mga karnero. Sang kaupod namon ang imo mga manugbantay sang karnero sa Carmel, wala namon sila pagpintasi kag wala sing may nadula sa ila. 8Pamangkuta bala sila, kag sugiran ka nila. Karon, nagapangabay ako nga pakitaan mo sang kaayo ang akon mga tinawo, kay piesta man subong. Kabiga ako nga imo anak kag ang akon mga suluguon nga imo mga suluguon; hatagi kami sang bisan ano nga gusto mo ihatag sa amon.”
9Gani pag-abot sang mga tinawo ni David kay Nabal, ginhambal nila ang mensahi ni David. Dayon naghulat sila. 10Ginpanginwala ni Nabal si David. Siling niya sa mga tinawo ni David, “Sin-o bala ining si David nga anak ni Jesse? Subong nga mga inadlaw madamo nga mga suluguon ang nagapalagyo sa ila agalon. 11Ngaa ihatag ko sa inyo ang akon tinapay kag tubig kag ang karne sang sapat nga akon ginpaihaw para sa mga manuggunting sang akon mga karnero? Wala gani ako kahibalo kon sa diin kamo naghalin.”
12Nagbalik ang mga tinawo ni David kag ginsugid nila sa iya ang ginsiling ni Nabal. 13Dayon nagsiling si David sa iya mga tinawo, “Itaklos ang inyo mga espada!” Gani gintaklos nila ang ila mga espada, kag amo man ang ginhimo ni David. Mga 400 ka tawo ang nag-upod kay David. Nagpabilin ang 200 sa pagbantay sang mga kargaminto.
14Karon, ang isa sa mga suluguon ni Nabal nagsiling kay Abigail nga asawa ni Nabal, “Nagpadala diri si David sang mga mensahero halin sa kamingawan, kag nagpangamusta pa sila kay Nabal nga amon agalon, pero gin-insulto lang niya sila. 15Maayo gid ato nga mga tawo sa amon; wala nila kami pag-anha. Kag sa bug-os nga tion nga didto kami sa uma malapit sa ila, wala gid sang may nadula sa amon. 16Ginproteksyunan nila kami adlaw-gab-i sang nagabantay kami sang mga karnero. 17Karon maghunahuna ka kon ano ang imo mahimo, tungod kay magaabot ang katalagman sa imo bana kag sa iya bug-os nga panimalay. Puwerte sa iya kalaot, gani wala gid sing may mangahas nga mag-estorya sa iya.”
18Wala na mag-uyang sang tiyempo si Abigail. Nagpakuha siya sang 200 ka bilog nga tinapay, duha ka suludlan nga panit nga puno sang bino, lima ka gin-ihaw nga karnero, mga isa ka sako nga sinanlag nga uyas, 100 ka hakop sang pasas, kag 200 ka hakop sang binulad nga higos.25:18 higos: ang bunga sang kahoy nga higera (ukon, fig tree). Dayon ginpakarga niya ini sa mga asno, 19kag ginsilingan ang iya mga suluguon, “Mag-una kamo; masunod lang ako sa inyo.” Pero wala niya ginsugiran ang iya bana nga si Nabal.
20Samtang nagasakay si Abigail sa iya asno kag nagapaliko sa kilid sang bukid, nakita niya nga nagapadulong si David kag ang iya mga tinawo pakadto sa iya. 21Wala pa lang dugay nga nagsiling si David, “Wala sing pulos ang pagbantay ko sang mga pagkabutang ni Nabal sa kamingawan agod wala sing may madula. Ang kaayo nga ginpakita ko sa iya ginbalusan niya sang kalain. 22Kabay pa nga silutan ako sang Dios sing puwerte gid kon indi ko maubos pamatay hasta sa aga ang tanan nga lalaki nga sakop niya.”
23-24Sang makita ni Abigail si David, nagdali-dali siya panaog sa iya asno kag nagluhod kay David bilang pagtahod sa iya. Nagsiling siya, “Palihog, sir, pamatii ako. Ako na lang ang basula. 25Kabay nga indi mo pagsapakon ang malaot nga si Nabal. Bagay gid sa iya ang iya ngalan nga Nabal, nga ang buot silingon ‘buang-buang.’ Sir, ako iya wala gid makakita sa mga tawo nga imo ginpadala.
26“Karon, ginpunggan ka sang Ginoo sa pagtimalos kag sa pagpamatay. Ginasumpa ko sa buhi nga Ginoo kag sa imo nga kabay pa nga ang imo mga kaaway kag ang tanan nga gusto maghalit sa imo mangin pareho ang ila dangatan kay Nabal. 27Kon mahimo, sir, batuna ini nga mga regalo nga akon gindala sa imo, kag ihatag sa imo mga tinawo. 28Palihog patawara ako sa akon mga kakulangan. Sigurado gid nga paharion ka sang Ginoo kag ang imo mga kaliwat, tungod nga nagapakig-away ka para sa iya. Kabay pa nga wala sing malain nga matabo sa imo samtang nagakabuhi ka. 29Bisan may maglagas sa pagpatay sa imo, tipigan ka gihapon sang Ginoo nga imo Dios pareho sa tawo nga nagatipig sang malahalon nga butang. Pero ang imo mga kaaway ipanglabyog pareho sang paglabyog sang isa ka tawo sang bato. 30Kon matuman na ang tanan nga maayo nga mga butang nga ginpromisa sang Ginoo sa imo, kag mangin hari ka na sang Israel, 31indi ka pagkonsensyahon tungod nga wala ka nagtimalos kag nagpamatay nga wala sing kabangdanan. Kag kon pakamaayuhon ka sang Ginoo palihog indi ako pagkalimti.”
32Nagsiling si David kay Abigail, “Dalayawon ang Ginoo, ang Dios sang Israel, nga nagpadala sa imo subong nga adlaw sa pagpakigkita sa akon. 33Salamat sa Dios sa imo maayo nga panghunahuna kag sa pagpugong sa akon sa pagtimalos kag pagpamatay sa sini nga adlaw. 34Kon wala ka nagdali-dali sa pagpakigkita sa akon, wala kuntani sing may nabilin nga buhi sa mga tinawo ni Nabal pagkaaga. Kay amo ina ang akon ginsumpa sa buhi nga Ginoo, ang Dios sang Israel, nga nagpugong sa akon sa paghimo sang malain sa imo.” 35Ginbaton ni David ang mga regalo ni Abigail kag nagsiling, “Magpauli ka kag indi na magpalibog, kay tumanon ko ang imo pangabay.”
36Sang pag-abot ni Abigail sa ila balay, nagapapunsyon si Nabal nga daw sa hari. Malipayon gid siya kag puwerte kahubog. Gani wala siya pagsugiri ni Abigail hasta mag-aga. 37Sang naumpawan na siya sang aga, ginsugiran siya ni Abigail sa natabo. Gin-atake siya sa tagipusuon kag indi na siya makahulag. 38Pagkaligad sang napulo ka adlaw, ginpagrabe pa gid siya sang Ginoo kag napatay siya.
39Sang mabatian ni David nga napatay si Nabal, nagsiling siya, “Dalayawon ang Ginoo! Siya ang nagbalos kay Nabal sa iya pag-insulto sa akon, kag ginlikaw niya ako sa pagbalos. Ginsilutan niya si Nabal sa iya malain nga ginhimo sa akon.”
Dayon nagpadala si David sang mga mensahero sa pagpangabay kay Abigail nga pangasaw-on niya siya. 40Pag-abot sang mga mensahero ni David sa Carmel, nagsiling sila kay Abigail, “Ginpakadto kami ni David sa imo sa pagdala sa imo sa iya agod mangin asawa niya.” 41Nagluhod si Abigail bilang pagtahod sa ila kag nagsiling, “Huo, sugot ako. Handa ako sa pag-alagad sa iya bisan pa sa iya mga suluguon.”25:41 bisan pa sa iya mga suluguon: sa literal, kag sa paghugas sang mga tiil sang iya mga suluguon. 42Nagdali-dali dayon si Abigail sa pagsakay sa asno kag nag-upod sa mga mensahero ni David. Gindala niya ang lima niya ka suluguon nga babayi. Kag nangin asawa siya ni David. 43Ginpangasawa man ni David si Ahinoam nga taga-Jezreel, kag sila nga duha iya asawa. 44Ang iya asawa anay nga si Mical ginpaasawa ni Saul sa kay Paltiel nga taga-Galim, nga anak ni Laish.
Самуилова смрт
1Самуило је умро и сав се Израиљ окупио. Оплакали су га и сахранили у Рами, његовом дому. А Давид се дигне и сиђе у пустињу Фаран.
Мудрост Авигејина
2Био неки човек у Маону који је имао газдинство у Кармилу. Човек је био веома богат; имао је три хиљаде оваца, и хиљаду коза. Баш у то време је стригао своје овце у Кармилу. 3Човек се звао Навал, а његова жена се звала Авигеја. Жена је била разборита и лепа, али је човек био тежак и зао; био је од рода Халевова.
4Давид је у пустињи чуо да Навал стриже своје овце, 5па је послао десет момака и рекао им: „Идите у Кармил. Кад дођете к Навалу поздравите га у моје име. 6Реците: ’У здравље! Мир теби и твоме дому, и мир свему што имаш!
7Чуо сам да стрижеш овце. Твоји пастири су боравили код нас, али ми им нисмо наудили, нити им је ишта нестало док су били у Кармилу. 8Питај своје момке па ће ти рећи. Стога покажи благонаклоност према мојим момцима, јер смо дошли у свечан дан. Дај, молим те, својим слугама и своме сину Давиду што ти се нађе при руци.’“
9Давидови момци су дошли, и пренели Навалу све те речи у Давидово име, па су причекали.
10Навал одговори Давидовим слугама: „Ко је Давид? Ко је син Јесејев? Много је данас слугу који се одмећу од својих господара. 11Зар да узмем свој хлеб, своју воду и своју стоку, коју сам заклао за људе који ми стрижу овце, да бих то дао људима о којима не знам одакле су?“
12Давидови момци се окрену и врате путем којим су дошли. Кад су се вратили пренели су Давиду све те речи. 13Тада Давид рече својим људима: „Нека свако припаше свој мач!“ Давид је такође припасао свој мач. За Давидом је отишло око четири стотине људи, а две стотине их је остало код опреме.
14Тада је један од момака јавио Авигеји, Наваловој жени: „Ево, Давид је из пустиње послао гласнике да пожеле благослов нашем господару, а он их је нагрдио. 15Ти људи су били веома добри према нама; нису нам наудили, нити нам је ишта нестало за све време док смо били у пољу близу њих. 16Они су нам били као бедем и ноћу и дању, све време док смо били с њима напасајући овце. 17Ти сад прими на знање и види шта ћеш да радиш, јер је одређена пропаст нашем господару и свем његовом дому. А с њим нико не може разговарати, јер је ништарија.“
18Авигеја брзо узме две стотине хлебова, две мешине вина, пет зготовљених оваца, пет мерица25,18 Око 35 l. прженог жита, стотину гроздова сувог грожђа и две стотине колача од смокава, и натовари их на магарце. 19Онда је рекла својим слугама: „Пођите испред мене а ја ћу доћи за вама.“ Своме мужу Навалу није ништа рекла.
20Док је јашући на магарцу силазила заклоњена планином, у сусрет су јој долазили Давид и његови људи, тако да се сусрела с њима. 21Давид је говорио у себи: „Узалуд сам чувао овоме све што има у пустињи. Ништа од свега што има није нестало. Сада ми је вратио зло за добро. 22Нека Господ учини тако Давидовим непријатељима и још више, ако Навалу до јутра оставим на животу и једно мушко од свега што има.“
23Кад је Авигеја угледала Давида брзо је сјахала с магарца, па је пала ничице пред Давида и поклонила се до земље. 24Бацивши се пред његове ноге рекла је: „Господару, нека кривица падне на мене! Дозволи својој слушкињи да ти се обрати! Послушај речи своје слушкиње! 25Нека мој господар не обраћа пажњу на ону ништарију Навала; јер он је онакав какво му је име. Зове се ’Навал’25,25 Безумник., и безумље га прати. А твоја слушкиња није видела момке које је мој господар послао. 26А сад, господару, живога ми Господа, и жив ми био ти, Господ те је спречио да починиш крвопролиће и да узмеш правду у своје руке. Нека прођу као Навал твоји непријатељи, и они који желе зло моме господару. 27А овај дар што је донела твоја слушкиња своме господару, нека се да момцима који прате мога господара.
28Опрости преступ својој слушкињи! А Господ ће заиста учврстити твој дом, јер мој господар води Господње ратове. Зато нека се не нађе на теби зло за свега твога века. 29Па ако ко и крене да те прогони, и ради ти о глави, живот мог господара биће чуван у ризници живота код Господа, Бога твога, а животе твојих непријатеља бациће као из праћке. 30А кад Господ учини мом господару свако добро које ти је обећао и постави те за владара над Израиљем, 31нека ово не терети твоју савест и тако постане камен спотицања моме господару да је безразложно пролио крв и да је узео правду у своје руке. А кад Господ искаже доброту моме господару, ти се онда сети своје слушкиње.“
32Давид одговори Авигеји: „Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који те је послао данас да ме сретнеш. 33Нека је благословена твоја разборитост и нека си благословена ти што си ме данас спречила да пролијем крв и узмем правду у своје руке. 34Јер живога ми Господа, Бога Израиљевог, који ми није дао да ти учиним зло, да ниси пожурила да ме сретнеш, Навалу не би остало до зоре ниједно мушко!“
35Давид је примио од ње оно што му је донела, па јој је рекао: „Врати се у миру својој кући. Ево, послушао сам те и услишио твоју молбу.“
36Кад се Авигеја вратила Навалу, он је у својој кући имао гозбу достојну цара. Навал је био добре воље јер је био веома пијан. Зато му није ништа рекла до јутра. 37Ујутру, кад се Навал отрезнио од вина, његова жена му исприча све што се догодило. Тада га издаде срце у грудима, и он оста непокретан као камен. 38Десетак дана касније Господ удари Навала и он умре.
39Кад је Давид чуо да је Навал умро, рекао је: „Нека је благословен Господ који се заузео за мене када ми је Навал нанео увреду; и он је спречио свога слугу да не учини зло. Господ је свалио Навалово зло на његову главу.“
Потом је Давид послао поруку Авигеји да ће је узети за жену. 40Давидове слуге су дошле к Авигеји у Кармил и рекле: „Давид нас је послао к теби да те узме за жену.“
41Авигеја је устала, поклонила се лицем до земље, и рекла: „Ево твоје слушкиње, која је спремна да служи и да пере ноге слугама свога господара.“ 42Авигеја је брзо устала и узјахала магарца, а пет њених слушкиња ју је пратило. Тако је отишла за гласницима и постала његова жена. 43Давид се оженио још и Ахиноамом из Језраела, па су му обе биле жене. 44Наиме, Саул је своју ћерку Михалу, Давидову жену, дао Фалтију, сину Лаиса, из Галима.
