耶和華懲罰耶路撒冷
1主的怒氣像烏雲一樣遮蓋錫安城2·1 「城」希伯來文是「女子」，可能是對錫安的暱稱，下同2·4、10；4·22。，
祂使以色列的榮美從天上墜下。
祂發怒的時候並不顧念自己的腳凳。
2主毫不留情地毀滅雅各一切的住處，
祂在烈怒中夷平猶大的堡壘，
讓以色列及其首領蒙羞。
3祂發烈怒毀滅以色列全軍。
敵人襲來時，祂收回大能的手。
祂像烈焰一樣吞噬雅各。
4祂抬起右手張弓搭箭，
宛若仇敵，
殺戮一切悅人眼目的人，
將祂的怒火撒向錫安城的帳篷。
5主像敵人一樣毀滅以色列，
吞噬她的宮殿，夷平她的堡壘，
使猶大人哀哭不止。
6祂摧毀自己的居所，
如同摧毀花園；
祂摧毀自己規定的聚會之處，
使錫安的人民忘記安息日和節期。
祂在烈怒中棄絕所有的君王和祭司。
7主撇棄自己的祭壇，
憎惡自己的聖所，
把耶路撒冷的殿牆交給敵人。
他們像過節一樣，
在耶和華的殿中喧嚷吵鬧。
8耶和華決意拆毀錫安的城牆，
祂拉了準線，
定意毀滅，決不停止。
祂使城牆和壁壘一同悲哀哭泣。
9錫安的城門陷入地中，
主摧毀、砍斷她的門閂。
她的君王和首領流落異鄉，
律法不復存在，
她的先知得不到從耶和華而來的異象。
10錫安城的長老腰束麻布，
頭蒙灰塵，坐在地上，
默然不語；
耶路撒冷的少女垂頭至地。
11我哭得眼睛失明，
心如刀割，肝膽欲碎，
因為人民慘遭毀滅，
兒童和嬰孩昏倒在街頭。
12孩子們問母親：
「哪裡有餅和酒呢？」
他們像受傷的勇士，
昏倒在城中的街頭，
在母親懷中奄奄一息。
13耶路撒冷啊，我該說什麼呢？
誰能與你的苦難相比呢？
錫安啊，我用什麼話語才能安慰你呢？
你的傷口深如海洋，
誰能醫治你呢？
14你的先知所見的異象虛假無用。
他們沒有揭露你的罪惡，
以致你被擄。
他們給你的預言虛假謬誤。
15路人都拍掌嘲笑你。
他們向耶路撒冷城搖頭，
嗤笑道：
「這就是那被譽為完美無瑕、
普世喜悅的城嗎？」
16敵人都幸災樂禍地譏諷你，
他們咬牙切齒地說：
「我們吞滅了她！
這是我們期待已久的日子！
我們終於見到這一天了！」
17耶和華實現了祂的計劃，
成就了祂很久以前的應許。
祂毫不留情地毀滅了你，
使你的仇敵幸災樂禍，
耀武揚威。
18錫安的城牆啊，
你要從心裡向主呼求！
你的眼淚要像江河一樣晝夜湧流，
不歇不眠。
19你要在夜間起來，
在主面前整夜呼求，
向祂傾心吐意；
你要為餓昏街頭的孩童向主舉手禱告。
20「耶和華啊，求你看看，
你曾這樣對付過誰呢？
母親豈能吃自己的孩子？
祭司和先知豈能在主的聖所中被殺？
21「老人和小孩陳屍街頭，
少男少女都喪身刀下。
你在發怒的日子殺了他們，
毫不留情。
22「你從四面八方召人攻擊我，
如同召集人過節。
耶和華發怒的日子，
無人得以逃脫，無人得以倖免。
敵人殺光了我養育的孩子。」
Гнев Божији је велик
1Када се Господ разгневио,
ћерку је сионску у таму завио.
Сјајни град светлости небеске,
у рушевине претвори земаљске.
Славни Дом, дику Израиљеву,
он напусти у дан гнева свога.
2Господ је сатро без милости,
сва села у Јаковљевој земљи.
Кад се разгневио, он је разорио
све тврђаве што држе Јудејци;
са земљом је сравнио и проклео
царство и његове главаре.
3У распаљеној својој јарости,
сву моћ израиљску он је скрхао.
Кад је непријатељ насрнуо,
десницу своју Бог нам је ускратио.
Као огањ плануо је у Јакову,
око себе све је попалио.
4Као непријатељ лук је свој затегао,
као душман је навалио,
убијао све што нам је оку драго,
све чему се радовасмо.
На шаторе ћерке сионске
сасу своју срџбу распаљену.
5Господ је као непријатељ постао:
Израиљев народ разорио,
све његове дворе порушио,
све тврђаве њему разорио;
Јудином народу умножио је јаде,
нагомилао јецање и уздисаје.
Одбачени, укинути, разорени…
6Сеницу је растурио у комаде,
разорио место за службе Божије.
На Сиону Господ у заборав баци
и празник и суботу;
разгневио се и презрео
и цара и свештеника.
7Господ је свој жртвеник одбацио,
Светилиште своје је оскрнавио;
предао у руке душманске
да руше бедеме и дворе,
да урлају по Господњем Дому,
где ми некад празновасмо.
8Господ је одлучио да руши,
да попадају зидови ћерке сионске;
одредио је меру рушења
и није се устезала рука његова.
Спољни зидови, други ред зидова,
оронули тужно леже.
9Вратнице су спаљене и поломљене,
он им је здробио резе и греде.
Цар и кнезови су у прогонству,
нема никог да нас учи Закону,
нити се јављају виђења,
дар Господњи пророцима.
10Старешине ћерке сионске
по земљи су поседали и ћуте,
главе своје прашином посипају,
обавили кострет око тела.
Све до земље спустиле су главе
јерусалимске девојке младе.
11Од плакања ишчилеше ми очи,
у ропцу ми душа грца,
жалост ме је исцрпла потпуно,
јер посматрам слом народа мога:
деца и одојчад умиру
по трговима града срушенога.
12Говораху својим матерама:
„Где је жито? Где је пиће?“
и слично рањеницима обамиру
по трговима града срушенога
и душе своје испуштају
на грудима својих мајки.
Стварност је сурова
13О, Јерусалиме, о, мили граде,
коме си сличан, налик си на кога?
Како да те утешим, о, девице, ћерко сионска?
Да ли је овако пострадао ико?
Несрећа је твоја безгранична, као море.
Да те исцели неко?
14Твоји пророци немају пророштва
осим обмана и лажи.
На кривицу твоју не указују,
заваравају те,
од изгнанства одвраћају.
Лажним те пророштвима убеђују,
те избегаваш покајање.
15Руга ти се, пљеска рукама
народ који пролази крај града.
Звижде и главом одмахују
над рушевинама јерусалимским:
„Је ли то та варош савршено лепа?
Је ли то радост целе земље?“
16Смеју ти се, над тобом се церекају
сви непријатељи твоји.
Криве усне, кезе зубе,
па говоре: „Ми смо га слистили!
Ово је оно што смо чекали!
Дочекасмо. Очи наше видеше!“
17Господ је извршио своју намеру,
одржао је реч своју.
Од давнина нас је он опомињао,
сад нас без милости разорио.
Непријатељ победнички ликује,
противник се нашем поразу весели.
Вапај и молитва – то остаје пред Богом
18И зидови твоји нека вапе,
јецај, ћерко сионска, призивај Господа!
Нека теку сузе твоје
као потоци и дању и ноћу.
Не дај себи одмора, наричи!
Не дај мира зеницама, плачи!
19Током ноћи дижи се и вичи,
призивај га сваког часа,
изливај срце као воду пред лицем Господа,
да се смилује нејачи твојој,
деци што од глади скапавају
по угловима свих улица.
20Погледај, погледај, о, Господе!
Кога си то на муке бацио?
Зар жене да пород свој једу?
Зар оне што у наручју њишу?
Зар у самом Светилишту кољу
свештенике твоје и пророке твоје?
21По улици леже у прашини,
мртва леже деца са старцима;
девојке моје и младићи
леже мачем побијени.
Ти их поби у дан гнева свога,
ти их покла без милости.
22Као да је дан празника, са свих страна
сабрао си све ужасе на ме.
У дан гнева твога
нико није преживео, нико утекао.
Децу моју одњихану и одраслу
побио је душманин клети.
