淒慘的耶路撒冷
1從前人煙稠密的城，
現在何其荒涼！
從前揚威萬邦的強國，
現在竟像寡婦一樣。
從前在諸省做公主的，
現在卻淪為奴婢。
2她在夜間痛哭，淚流滿面。
情人中沒有一個前來安慰。
朋友都出賣她，與她為敵。
3猶大飽受苦難和奴役，
被擄往遠方，流落異邦，
找不到安居之所。
她在走投無路之際被追敵擒獲。
4通往錫安1·4 「錫安」又稱「耶路撒冷」。的道路滿目淒涼，
因為無人前去過節。
她的城門冷落，
她的祭司悲歎，
她的少女哀傷，她痛苦不已。
5敵人做了她的主人，
興旺發達。
因為她作惡多端，
耶和華叫她飽受困苦，
她的孩子被敵人擄去。
6錫安的尊榮消逝，
她的首領像找不到草吃的鹿，
無力逃脫敵人的追趕。
7在困苦流離中，
耶路撒冷想起昔日的榮華。
如今，她的人民落在敵人手中，
無人援救。
仇敵看見她，都嘲笑她的滅亡。
8耶路撒冷罪大惡極，
淪為污穢之物。
從前尊重她的人看見她赤身裸體，就蔑視她。
她只能哀歎、退避。
9她的裙子沾滿污穢，
她未曾想過自己的結局。
她的敗落無比淒慘，
無人安慰。
她哭喊道：「耶和華啊，
仇敵已經獲勝，
求你垂顧我的苦難！」
10敵人伸手奪去她的一切珍寶。
她目睹外族人闖入聖殿——那是耶和華禁止他們進入的地方。
11她的人民呻吟著四處覓食，
用珍寶換取糧食維生。
耶路撒冷的哀歎
她說：「耶和華啊，求你眷顧我，
因為我被人蔑視。
12「路人啊，你們都無動於衷嗎？
你們看看，
耶和華向我發烈怒，降禍於我，
還有誰比我更痛苦呢？
13「祂從高天降下火來，
焚燒我的骨頭；
祂在我腳前設下網羅，
使我返回；
祂使我淒涼孤寂，終日痛苦。
14「我的罪惡連接成軛，
祂親手把它們編在一起，
綁在我的頸項上，
使我精疲力盡。
主把我交給我無力抵擋的敵人。
15「主藐視我所有的勇士，
召集軍隊攻擊我，
打垮我的青年。
主踐踏猶大人1·15 「猶大人」希伯來文是「猶大的純潔少女」。，
如同在榨酒池踩踏。
16「我為此哭泣，
淚流滿面，
卻無人安慰、鼓勵我。
我的兒女淒涼孤苦，
因為仇敵已經得勝。」
17錫安伸手求助，卻無人理睬。
耶和華已命四周鄰國與雅各為敵。
耶路撒冷在他們當中成了污穢之物。
18「但耶和華是公義的，
因為我違背了祂的命令。
萬國啊，請聽我的話，
看看我的痛苦！
我的年輕男女都被擄去。
19「我向情人們求助，
他們卻欺騙我。
我的祭司和長老在覓食求生時，
倒斃在城中。
20「耶和華啊，
看看我是多麼痛苦！
我的內臟攪動，
我的心靈翻騰，
因為我背叛了你。
街上有屠殺，
家中有死亡。
21「人們聽見我的哀歎，
卻無人安慰我。
敵人看見你降給我的災難，
都幸災樂禍。
願你應許的審判之日來臨，
叫他們像我一樣受苦！
22「願他們的惡行都擺在你眼前！
你怎樣因我的罪惡而懲罰我，
願你也照樣懲罰他們！
我歎息不絕，心中哀傷。」
Несрећни град
1Како седи престоница усамљена!
А некад је пуна људи била.
Град постаде као удовица,
а некад је свет га поштовао.
Та царица међу градовима
робиња је сада потлачена.
2Грозним плачем сву ноћ плаче,
низ образе сузе рони.
Никог нема да је теши сада,
а некада сви јој пријатељи беху.
Савезници сви је издадоше,
постали су њени непријатељи.
3Народ Јудин, робље беспомоћно,
у невољи, у тешком прогонству,
по туђинским сад живе земљама.
Нема места где би да почину.
Одасвуд их окружују гонитељи,
из теснаца никуд да побегну.
4Тужни су путеви ка сионском Дому,
на празнике не долази нико.
Сва су врата разваљена,
свештеници уздишу једнако,
уплакане су девојке које су некад певале.
Сион је у горком ропцу.
5Над њим сада господаре тлачитељи,
због победе ликују непријатељи.
Многобројни су греси сионски,
зато га је Господ изложио патњама.
Насилници заробише децу са Сиона
и одведоше их у изгнанство.
6Повукла се од ћерке сионске,
повукла се сва слава његова.
Кнезови му постадоше као срне
исцрпене од глади,
у бежању изгубише снагу
испред ловаца који их гоне.
7Јерусалим, рушевина усамљена,
свог се сјаја опомиње,
а кад паде непријатељима у руке,
никог нема да му помоћ пружи.
Гледају га тлачитељи,
смеју му се зато што је пао.
Тешки греси и страдања тешка
8Тешки ли су овог града греси!
Гадан ли је, нечист ли је!
Ценише га, а сад га презиру:
Град без части, го је у срамоти.
Само јечи, лице крије,
осврће се, иза себе гледа.
9Види му се да је нечист јако,
али он не мари што га ово снађе.
Ужасно је како он пропада,
а никога нема да га теши.
Погледај, Господе, његову невољу,
јер непријатељи ликују ли, ликују.
10Непријатељ граби, пљачка,
све ризнице овог града.
Јерусалим гледа како странци
проваљују Дому у Светилиште,
а њима си, Господе, забранио
да ступају где ти збор ступа.
11Цвили народ, како да не тугује!
Траже хлеба, трампе драгоцености своје за храну,
не би ли живнули некако.
„Смилуј ми се – плачу – о, Господе!
Смилуј ми се,
јер падох у беду.“
Јерусалим у тузи
12Погледајте ме, сви што пролазите
– град довикује тужно –
Има ли бола сличног овом болу
што погоди мене?
Како ме је Господ ударио
у дан кад се на ме разгневио.
13Послао је огањ са висине,
разгоре га по мојим костима.
Разапео мрежу испред мојих ногу
и на земљу оборио.
Уцвилио ме је и ожалостио
у мукама за сва времена.
14Све моје грехе на мене навалио,
руком их својом у бреме свезао,
на мој га је врат натоварио.
Ослабих од овог терета.
Господ ме је предао мојим душманима,
ја им се пак не могу супротставити.
15Свим мојим јунацима
Господ се наругао.
Дигао је ратнике против мене,
да побије моје узданице младе.
Као грожђе у муљари
изгазио је Господ лепу земљу Јудину.
16Зато из мојих очију као поток лију сузе.
Утешити не може ме нико;
охрабрити не може ме нико.
Синови су моји побеђени,
непријатељ ништа народу не остави.
17Сион руке своје пружа,
али помоћ нико му не пружа.
Господ поста противник народу Јаковљеву,
са свих страна наваљују тлачитељи;
с Јерусалимом поступају
као да је гадост међу њима.
Реч о праведном Богу
18Господ ме је праведно казнио,
јер његову реч нисам послушао.
О, чујте ме, одасвуд народи,
јаде моје гледајте, видите;
девојке моје, младиће моје,
у прогонство отераше.
19Позвах своје савезнике,
а они ми помоћ ускратише.
Свештеници моји и старешине
по градским улицама помреше,
а само су храну тражили
не би ли у животу остали.
20На мој ропац погледај, Господе,
на измученост душе моје.
У грудима срце ми се грчи,
жалостан сам због свога пркоса.
По улицама синове моје убијају,
а унутра, по кућама, смрт коси.
21Како цвилим, чуј ме.
Нема никог да ме утеши.
За моју несрећу душмани су чули,
те ликују зато што си ми је ти послао.
Дај да и мени сване!
Нека слично мени и душмани пате.
22Прокуни њихове опачине све,
рачунај им зло за зло;
мене си већ за грехе казнио,
и њих казни тако.
Само јечим ја у јаду сада,
у мом је срцу туга.
