刑罰、悔改和盼望
1我在耶和華烈怒的杖下受盡痛苦。
2祂把我趕進黑暗，
使我不見光明，
3又屢屢攻擊我，終日不斷。
4祂使我皮肉枯槁，
祂折斷我的骨頭。
5祂使我四面受困，
嚐盡痛苦艱辛。
6祂使我住在幽暗中，
像久已死去的人。
7祂圍困我，使我無法逃脫，
祂給我戴上沉重的銅鏈。
8即使我哀哭呼求，
祂也掩耳不聽。
9祂用鑿好的石頭阻擋我的去路，
使我的道路曲折難行。
10祂像埋伏的巨熊，
又像伺機突襲的猛獅，
11把我拖離大路，
將我撕成碎片，一片淒涼。
12祂彎弓搭箭，把我當箭靶，
13用箭袋中的箭射穿我的心臟。
14我成了萬人的笑柄，
他們終日唱歌諷刺我。
15祂使我飽受苦楚，嚐盡苦澀。
16祂用石頭打斷我的牙齒，
把我踐踏在塵土中。
17我失去平安，
忘記了什麼是快樂。
18我說：「我精疲力竭，
對耶和華失去盼望。」
19想起我的痛苦和漂泊流離，
就如苦艾和膽汁一樣苦澀。
20那情景縈繞心頭，
使我心情沉重。
21然而，我想起這事，
便有了盼望，
22就是耶和華的慈愛永不終止，
祂的憐憫永無窮盡。
23祂的慈愛和憐憫每天早晨都是新的，
祂的信實無比偉大！
24我心裡知道，
耶和華是我的產業，
我要仰望祂。
25耶和華必賜福給那些等候和尋求祂的人，
26因此，默然等候耶和華的拯救是美好的。
27年輕時負軛受苦是有益的。
28受耶和華管教時，
要默然獨坐。
29要謙卑，臉伏於地，
或許還有希望。
30要任人打臉，甘心忍受凌辱。
31因為主不會永遠撇棄人。
32主儘管使人憂傷，
祂依然憐憫人，
因為祂有無限的慈愛。
33祂不願使人憂傷、痛苦。
34將囚犯踩在腳下，
35在至高者面前冤枉他人，
36審理案件時顛倒是非，
都是主所不容許的。
37若非主許可，
誰的話可以兌現呢？
38禍福豈不都出自至高者的口嗎？
39世人因自己的罪受罰，
又何必怨天尤人呢？
40我們要省察自己的行為，
重新歸向耶和華。
41讓我們舉起雙手，
誠心向天上的上帝禱告說：
42「我們犯罪、背叛，
你沒有赦免我們。
43「你滿懷憤怒地追趕我們，
毫不留情地殺戮我們。
44你以密雲遮蓋自己，
以致禱告達不到你那裡。
45你使我們在列國中淪為廢物、渣滓。
46「我們的仇敵都幸災樂禍。
47我們充滿恐懼，
面臨陷阱、殘害和毀滅。」
48因同胞被毀滅，我淚流成河。
49我的眼淚湧流不息，
50直到耶和華從天上垂顧。
51目睹城中婦女的遭遇，
我痛苦不已。
52敵人無故地追捕我，
如同捕獵飛鳥。
53他們把我推進坑裡，
又用石頭砸我。
54水已經漫過我的頭，
我想我要滅亡了。
55耶和華啊，
我在深淵呼求你的名。
56你曾垂聽我的呼求，
求你現在不要掩耳不聽我的祈禱。
57我向你呼求的時候，
你曾走近我身旁，
安慰我說：「不用害怕！」
58主啊，你為我申了冤，
救贖了我的性命。
59耶和華啊，你已明察我的冤情，
求你為我主持公道。
60你看見了他們怎樣仇恨我、
謀害我。
61你聽見了他們怎樣辱罵我、
謀害我。
62他們整天誹謗我，圖謀害我。
63你看！他們或坐下或起來，
都唱歌諷刺我。
64耶和華啊，
求你按照他們的所作所為報應他們！
65求你使他們心裡頑固，
好讓你的咒詛落在他們身上！
66求你發怒追趕他們，
從世上剷除他們！
Песников бол
1Ја сам човек који је упознао беду;
искусио сам како Бог кажњава.
2Мене одведе, мене примора;
ходам без светлости, а тмина све гушћа.
3Лично мене он бије и туче,
његови ударци не престају.
4Месо ми се цепа, кожа ми пуца;
он ломи кости моје.
5У ропски ме јарам упрегао,
тешкоће је на мене навалио,
6натерао да живим у тмини,
мртвац затворен довека.
7Зазида ме, излаза ми нема;
ја сам сужањ с тешким оковима.
8Вичем, вапим да ми он помогне,
али он ми молитву одбија.
9Тесаним каменом ми је зазидао,
на све стране закрчио друмове, путеве.
10Као медвед на ме вреба,
као лав се на ме баца.
11По беспућу гони ме и комада,
оставља ме да бих тамо умро.
12Запиње лук свој и гађа,
као да сам ја мета његових стрела.
13У нутрину стреле ми је сасуо,
у моје тело дубоко их зарио.
14Народ ми се вазда подсмева,
за поругу служим свима.
15Он горчином мене храни,
пеленом ме он напаја.
16Тера ме да гризем камен и зубе моје ломи;
у пепео мене закопава.
17Заборавих шта је мир и здравље,
више не знам шта је живот добри.
18Нема мени још много живљења,
ишчезла је моја нада у Господа.
Хоће ли Бог помоћи?
19Мислим на своје муке и потуцања,
то ми је слично пелену, слично отрову.
20Мислим на то без престанка,
душа моја сахне у мени.
21Невољу носим у срцу своме,
али гајим наду у мислима:
22Није нас нестало јер није престала љубав Господња,
јер није пресушило милосрђе његово,
23они се обнављају сваког јутра,
верност му је зајамчена као излазак сунца.
24Кад Господа имам, ништа ми не треба,
и зато се уздам у њега.
Бог – једино уздање
25Господ је добар према човеку
који се у Бога узда, који га тражи.
26Добро је чекати га смирено,
очекивати спасење од Господа.
27Најбоље је у младости
своме се јарму научити.
28Патниче, седи усамљен и ћути,
Бог је то наметнуо.
29Поклонимо се до тла прашњавога,
можда још има наде.
30Ако нас туче, нека туче;
ако нам се руга, нека се руга.
31Господ ипак има милосрђа,
за вечност нас неће одбацити;
32смиловаће се иако нас је растужио,
његова је милост постојана;
33њему није мило да нас понижава
и да на људе наваљује тугу.
34Када сужње газе мучитељи,
када дух им ломе у тамници,
35када људе лишавају права,
када се укида што је Свевишњи установио,
36када се правда изврће на суду,
зар Господ све то не види?
37Човек каже па се и не збуде,
али Господ заповеда и то бити мора.
38Када Свевишњи одреди
онда и несрећа и добро долази.
39Зашто се буни човек?
Свако добија према греху своме.
Признање пред Богом
40Испитајмо, размотримо путеве своје,
вратимо се Господу своме.
41Отворимо своја срца,
молимо се Богу небескоме.
42Ми смо отпадници, ми смо непокорни,
а ти нам праштао ниси.
43Гневом си се заогрнуо,
гонио нас, убијао, ниси штедео.
44Облаком си се заогрнуо,
наша молитва није продрла до тебе.
45Сметлиште си од нас начинио,
сви народи су нас презрели.
46На нас су се искезили
сви наши душмани.
47Прошли смо кроз пропаст и рушевине,
живимо у страху и затирању.
48Потоци суза из мојих очију теку
због разарања мога народа.
Паћеничка жалост
49Сузе моје теку без престанка,
из очију лију и стати неће,
50док нас не погледа
и не види Господ са небеса.
51Жалост ме раздире кад гледам очима
шта се догађа у граду женама.
52Као птицу прогоне ме стално,
а немају зашто да ме мрзе.
53Живога ме у јаму бацише
и камењем затрпаше.
54Вода ми се склопи изнад главе,
те помислих: „Са мном је свршено.“
Бог избавља и плаћа
55Из дубине, из јаме, о, Господе,
призвах име твоје.
56Глас мој ти си чуо,
послушај вапаје моје!
57Кад завапих, ти се нађе близу.
Ти ми рече: „Немој се бојати!“
58Ти си ми, Господе, извојевао правду,
ти си ми живот откупио.
59Ти, Господе, видиш, насиље ми чине.
Ти ми правду на суду досуди.
60Ти знаш како ми се свете непријатељи,
какве сплетке против мене плету.
61Ти, Господе, чујеш како ме исмевају,
какве сплетке против мене плету.
62Кад говоре и кад мисле противници,
поваздан су против мене.
63Кад седају и кад устају,
ти их видиш, мени се ругају.
64Ти, Господе, казни како доликује,
према ономе што су учинили.
65Ти прокуни срца њихова,
ти их испуни очајним мукама.
66Ти их у гневу гони, са земље истреби.
Господе, нека их не буде испод неба.
