1沒有人關心義人的死亡，
沒有人明白虔誠人的去世。
其實義人去世是脫離災難。
2這些正直的人得享平安，
在墳墓裡得到安息。
3耶和華說：「你們這些巫婆的兒子，
姦夫和妓女的孩子，
上前來吧！
4你們在嘲笑誰，
向誰吐舌頭呢？
你們難道不是悖逆的兒女、
詭詐的子孫嗎？
5你們在橡樹下，在青翠樹下以淫亂的方式祭拜假神，
在山谷中和石縫間殺兒女作祭物。
6你們把谷中光滑的石頭當神明敬奉，
效忠於它們，
向它們澆奠獻祭。
我豈能容忍？
7你們在高山上淫亂、獻祭，
8在門後供奉神像。
你們背棄我，
脫衣上床跟它們肆意苟合，
與它們立約，
迷戀它們的床，
愛看它們的淫態。
9你們帶著橄欖油和許多香料去拜假神，
差遣使者到遠方，
甚至去陰間尋找神明。
10雖然遙遠的路途使你們疲倦，
你們卻從不放棄。
你們找到了新的力量，
所以沒有暈倒。
11「你們懼怕誰，
以致對我說謊，
不把我放在心上，忘記我？
你們不再敬畏我，
是因為我長期沉默嗎？
12我要揭露你們的所謂公義行為，
它們對你們毫無益處。
13當你們呼求的時候，
讓你們收集的神像來救你們吧！
風會把它們颳去，
就是一口氣也會把它們吹走。
但投靠我的必承受這片土地，
擁有我的聖山。」
主安慰痛悔者
14耶和華說：
「要修路，修路，鋪平道路，
清除我子民路上的障礙。」
15那至高至上、永遠長存的聖者說：
「我住在至高至聖之處，
但我也跟痛悔、
謙卑的人同住，
使他們心靈振作。
16我不會永遠指責，
也不會一直發怒，
以免世人——我所造的生靈昏倒。
17他們貪婪的罪惡使我發怒，
我懲罰他們，憤怒地轉臉不理他們，
他們卻怙惡不悛。
18我看見了他們的所作所為，
但我還是要醫治他們，
引領他們，
使他們和那些哀傷的人得安慰，
19使他們開口讚美。
願遠近各方的人都得到平安！
我要醫治他們。
這是耶和華說的。
20然而，惡人就像波濤洶湧、
難以平靜的大海，
海浪中湧出淤泥和汙物。」
21我的上帝說：「他們必得不到平安。」
1Праведник гине
и никога то не узбуђује.
И смерни људи бивају одвођени
и нико не разабире
да праведник бива одведен пред зло,
2да уђе у мир.
Почивају на лежајима својим
ко је ишао исправно.
3„А сад се примакните амо,
синови гатарини,
потомство прељубничко, смрдљиво.
4Над ким се шегачите?
Над ким се бекељите?
Плазите језик?
Нисте ли ви деца бунтовна,
потомство лажљиваца,
5који се успаљују међу храстовима,
под сваким дрветом зеленим,
жртвујући децу по долинама,
под каменим раселинама?“
Пророк тугује због идолопоклонства
6„На вододерини твоја је рака.
Оне, оне су твоји међаши.
Управо њима изливаш жртве наливне,
спаљујеш житну жртву.
Зар оне да ми се свиде?
7На гору високу и уздигнуту
свој си лежај поставила,
па си се тамо попела
да кољеш жртву закланицу.
8Уз врата и довратке
свој си запис поставила.
Далеко од мене си разоткрила
и на висине лежај свој наместила,
те се погађала са онима које волиш
да легнеш с њима, да осетиш снагу.
9И ходочастиш цару у помазању,
и умножаваш своја мира;
и послала си своје известиоце издалека
и спустила до Света мртвих.
10Изнурила си себе многим путовањима својим.
Ниси рекла: ’То је таштина!’
Стекла си јакост нову,
зато ослабила ниси.
11Па кога си се уплашила и побојала,
те си слагала?
И ниси се мене сетила,
ниси себи на срце ставила.
Нисам ли ја ћутао и од века,
па се мене побојала ниси?
12Ја ћу објавити твоју правду,
и дела ти твоја користити неће.
13Кад завичеш, нека те изведу чете твоје.
А све њих ће ветар однети, таштина узети.
Међутим, који се у мене уздају
земљу ће баштинити
и моју свету гору поседовати.“
Песма утешна
14Тада ће се говорити:
„Насипајте! Насипајте! Пут поравнајте!
Мом народу сметње с пута уклоните!“
15Јер говори Вишњи и Уздигнути,
настањени трајно, а име му је Светитељ:
„Мој стан је узвишеност и светиња,
а са скрушеним сам и с духом пониженим,
да оживим пониженима дух,
да оживим скрушенима срце.
16Јер се нећу препирати довека,
нити ћу се љутити непрестано,
јер би испред лица мојега ослабио дух
и душе које сам саздао.
17Кривица његова је грабеж.
Зато сам се наљутио,
и зато га ударио, и у љутини се сакрио;
а он је отишао одметнички,
како га срце његово одвуче.
18Путеве његове сам видео.
И излечићу га и довести,
и умирићу срце оних који га теше
и који с њим тугују.
19Стварам речи уснама да проговоре:
Мир! Мир удаљеноме и блискоме
– говори Господ, и њега ћу излечити.
20А опаки су као море усталасало,
што се успокојити не може,
и из вода својих исталасава
муљ и блато.
21Нема мира опакима
– говори Бог мој.
