Первая речь Цофара
1Тогда ответил Цофар из Наамы:
2– Остаться ли множеству слов без ответа?
Должен ли краснобай быть оправданным?
3Разве болтовня твоя заставит людей замолчать?
Неужели не посрамят тебя, когда ты глумишься?
4Ты говоришь: «Учение моё верно,
и чист я в глазах Всевышнего».
5О, если бы Всевышний ответил,
стал бы говорить против тебя
6и сокровенную мудрость тебе открыл,
ведь тебе ведома только одна её сторона11:6 Или: «и ты узнал бы вдвое больше»; или: «что тебе следовало бы претерпеть вдвое больше»..
Знай же, что часть твоих грехов
Всевышний предал забвению.
7Можешь ли ты постигнуть Всевышнего,
постичь пределы Всемогущего?
8Они выше небес – что ты сможешь сделать?
Глубже мира мёртвых – что ты сможешь узнать?
9Их мера длиннее земли,
шире моря.
10Если придёт Он, бросит в темницу
и созовёт суд – кто Ему помешает?
11Ведь Ему известно кто лжив;
Он видит зло – неужели оставит его без внимания?
12Но глупец наберётся ума лишь тогда,
когда дикий осёл переродится в человека11:12 Или: «когда дикий осёл родится домашним»..
13Но если ты сердце Ему отдашь
и руки к Нему прострёшь,
14если грех, что в руке у тебя, отбросишь
и прогонишь порок из своих шатров,
15то поднимешь лицо своё без стыда,
встанешь прямо и не будешь бояться.
16Тогда ты забудешь своё несчастье,
будешь помнить о нём, как об утёкшей воде.
17Жизнь твоя станет яснее полудня,
а тьму рассеет заря.
18Ты будешь спокоен, ведь есть надежда;
окинешь вокруг взглядом и будешь спать безопасно.
19Ляжешь, и никто тебя не устрашит,
и многие будут заискивать перед тобой.
20А глаза нечестивых померкнут,
и негде будет им укрыться.
Их надежда – что предсмертный вздох.
Софар
1А Софар из Намата је одговорио овим речима:
2„Зар на многе речи одговора нема
и хоће ли причалица постати праведан?
3Хоће ли твоје празне приче ућуткати људе
и твоје ругање проћи без понижења?
4Ето, рекао си: ’Моја је поука без мане!
Ја сам невин у твојим очима!’
5Али када би Бог хтео да говори,
против тебе да отвори уста своја;
6да ти каже тајне мудрости –
мудрости што има двоструко значење –
сазнао би да Бог заборавља неке кривице твоје!
7Да ли можеш да докучиш Божије дубине
и границе Свемоћног можеш ли да нађеш?
8Од небеса су више!
И шта ту да урадиш?
Дубље су од Света мртвих!
И шта ту да докучиш?
9Оне су од земље дуже
и мером су шире него море.
10Ако он дође, па затвори или окупи судиште,
ко у томе да га спречи?
11Јер, он познаје људску пролазност,
види поквареност и с пажњом је прати.
12Ипак, шупљоглавац ће мудар постати
кад магаре дивље окоти човека!
13Ако будеш срце своје припремио
и руке своје к њему раширио;
14а зло ти се у рукама нађе – одбаци га –
нек неправда не пребива у шатору твоме!
15Тада ћеш без стида да подигнеш лице своје,
чврст ћеш бити, страховати нећеш.
16Заборавићеш муку своју,
помишљаћеш на њу као на лањске снегове.
17Светлији од поднева живот ће ти бити,
а и када ноћ наступи, биће као јутро.
18Спокојан ћеш бити јер постоји нада!
Бићеш добро заштићен,
у спокојству спаваћеш.
19Лежаћеш и нико те неће плашити,
многи ће ти се додворавати.
20Згаснуће очи зликовачке,
уточиште њихово нестаће,
а нада једина им је да издахну душу.“
