Наказание царицы Астинь за непослушание
1Это произошло во времена Ксеркса1:1 Букв.: «Ахашвероша» – еврейский вариант персидского имени Ксеркс. Ксеркс I, сын Дария I Великого (Гистаспа), правил Персидской империей с 486 по 465 гг. до н. э. – того самого Ксеркса, который правил ста двадцатью семью провинциями, простирающимися от Индии до самой Эфиопии. 2В те времена престол царя Ксеркса находился в крепости города Шушан. 3На третий год царствования он устроил пир для всех своих сановников и знати. Там были военачальники1:3 Букв.: «военная сила». Персии и Мидии, знатные люди и наместники провинций. 4Целых сто восемьдесят дней показывал он великое богатство своего царства, блеск и славу своего величия. 5Когда эти дни минули, царь устроил для всех, от малого до великого, кто только был в крепости Шушан, семидневный пир в закрытом саду царского дворца. 6Сад был украшен завесами из белого и голубого льна, прикреплёнными белыми льняными и пурпурными шнурами к серебряным кольцам на мраморных столбах. Золотые и серебряные ложа стояли на помосте, выстланном порфиром, мрамором, перламутром и другими дорогими камнями. 7Вино подавалось в золотых кубках, среди которых не было двух одинаковых, и царского вина было по щедрости царя в изобилии. 8По царскому повелению каждый гость мог пить столько, сколько хотел, потому что царь приказал своим слугам наливать всем, кто пожелает. 9Царица Астинь тоже устроила пир для женщин во дворце царя Ксеркса.
10На седьмой день, когда царь Ксеркс был весел от вина, он приказал семи евнухам, которые служили ему, – Мехуману, Бизте, Харбоне, Бигте, Авагте, Зетару и Каркасу – 11привести к нему царицу Астинь в её царской короне, чтобы показать её красоту народу и сановникам, ведь облик её был прекрасен. 12Но царица Астинь отказалась прийти по приказу царя, переданному через евнухов. Тогда царь пришёл в ярость и воспылал гневом. 13Он стал советоваться с мудрецами, знающими законы1:13 Или: «времена». (потому что в обычае у царя было советоваться со всеми, кто был сведущ в законах и обычаях, 14а ближайшими к нему были Каршена, Шетар, Адмата, Фарсис, Мерес, Марсена и Мемухан – семеро сановников Персии и Мидии, у которых был особый доступ к царю и которые стояли выше всех в царстве):
15– Как по закону следует поступить с царицей Астинь, раз она не исполнила повеление царя Ксеркса, переданное ей через евнухов?
16Мемухан сказал царю и сановникам:
– Царица Астинь виновна не только перед царём, но и перед всеми его сановниками и народами всех провинций царя Ксеркса. 17Теперь о поступке царицы узнают все женщины и начнут презирать своих мужей, говоря: «Царь Ксеркс повелел привести к нему царицу Астинь, а она не пришла». 18Сегодня же знатные женщины Персии и Мидии, услышав о поступке царицы, взбунтуются против своих мужей, и тогда презрению жён и гневу мужей не будет конца! 19Поэтому, если угодно царю, пусть он издаст указ, что Астинь никогда больше не войдёт к царю Ксерксу. Пусть это будет занесено в законы Персии и Мидии, которые не отменяются. И пусть царь отдаст её царский сан другой, которая будет лучше неё. 20И когда царский указ будет провозглашён по всему огромному царству, все женщины будут чтить своих мужей, от малого до великого.
21Этот совет понравился царю и его сановникам, и царь сделал так, как предлагал Мемухан. 22Он отправил послания во все части царства, в каждую провинцию её письменами и каждому народу на его языке, что каждый мужчина должен быть господином в своём доме. Об этом объявили на всех языках.
Царица Астина свргнута
1Било је то у време Артаксеркса, када је Артаксеркс царевао од Индије па све до Куша у стотину двадесет седам области. 2У то време, док је цар Артаксеркс седео на престолу свог царства, у двору који је био у Сусану, 3треће године своје владавине је приредио гозбу за све своје главаре и све његове слуге. А заповедници војске Персије и Мидије, племићи и главари области су били пред њим.
4Он им је много дана показивао богатство сјаја свог царства и раскош славе свога величанства, чак стотину осамдесет дана. 5Када су се ти дани завршили, цар је приредио за све људе који су се затекли на двору у Сусану – од највећих до најмањих – седмодневну гозбу у дворишту врта царског двора. 6Беле и љубичасте завесе су висиле на врпцама од финог платна и од скерлета на сребрним алкама и мермерним стубовима. Златни и сребрени лежајеви били су на поду од порфира, седефа, црног и белог мермера. 7Пило се из златних чаша и других различитих посуда. Било је обиља царског вина, онако како доликује царској дарежљивости. 8Ипак, пило се према указу да нико на то није био примораван. Наиме, цар је наредио сваком надгледнику свог двора да поступа по жељи сваког понаособ.
9Такође је и царица Астина приредила гозбу за жене у Артаксерксовом царском двору.
10А седмог дана, када је вино разгалило царево срце, заповедио је Меуману, Висати, Арвони, Викти, Авакти, Зетару и Харкасу – седморици евнуха који су служили пред царем Артаксерксом – 11да доведу царицу Астину пред цара, са царском круном, да народу и главарима покаже њену лепоту. Наиме, она је била веома лепа. 12Али царица Астина је одбила да дође на цареву заповест коју су јој пренели евнуси. На то се цар јако разгневио и у себи разбуктао од беса.
13Тада је цар упитао мудраце, који су умели да разумеју времена – јер, цар је тако поступао. Изложио би ствар свима који су познавали закон и право; 14онима који су му били блиски: Карсени, Сетару, Адмати, Тарсису, Мересу, Марсени и Мемукану, седморици персијских и мидијских главара који су гледали царево лице и били најузвишенији у царству:
15„Шта закон налаже да се уради са царицом Астином зато што није послушала заповест цара Артаксеркса коју су јој пренели евнуси?“
16Тада је пред царем и главарима одговорио Мемукан: „Царица Астина није погрешила само против цара већ и против свих главара и против свег народа у свим областима цара Артаксеркса. 17Наиме, царичин случај ће доћи до свих жена и изазвати их да презриво гледају своје мужеве када разгласе: ’Цар Артаксеркс је наредио да му пред њега доведу царицу Астину, а она није дошла!’ 18И колико данас ће кнегиње Персије и Мидије, које буду чуле за царичин случај, рећи тако свим царевим главарима. Биће много презира и гнева.
19Ако је цару по вољи, нека се од њега пошаље царски указ и нека се за стално запише у законе Персије и Мидије: царица Астина више неће долазити у присуство цара Артаксеркса, а царичино достојанство цар даје другој која је боља од ње. 20Царев ће се указ – који ће он да донесе – чути по свем његовом царству, које је велико. И све ће жене да поштују своје мужеве, од највећег до најмањег.“
21Овај савет се допао цару и главарима, па је цар поступио према Мемукановој речи. 22Послао је писма по свим царским областима, и то свакој области на њеном писму и сваком народу на његовом језику – да сваки човек буде домаћин свог дома и говори језиком свог народа.
