Lovprisning af og bøn for Jerusalem
1En valfartssang af David.
Jeg blev så glad, da jeg hørte,
at vi skulle drage til Herrens hus.
2Nu står vi så endelig her,
i porten ind til Jerusalem.
3Jerusalem er en fantastisk by,
tæt pakket med huse og mennesker.122,3 Teksten er uklar.
4Her mødes Israels stammer, Herrens eget folk,
for at takke Herren ifølge Toraens forskrifter.
5Her står Davids trone,
herfra regerer hans kongeslægt.
6Bed om fred i Jerusalem.
Må det gå godt for dem, der elsker byen.
7Må der være fred inden for murene
og tryghed i tårnene.
8For slægt og venners skyld
ønsker jeg fred over Jerusalem.
9For Herrens helligdoms skyld
beder jeg om tryghed for byen.
Псалам 122
Песма поклоничка. Давидова.
1Обрадовао сам се када су ми рекли:
„Идемо у Дом Господњи!“
2Ево нас, стојимо на вратима твојим,
о, Јерусалиме!
3Јерусалим, град подигнут,
постојан и складан.
4Племена се у њега успињу,
Господња племена
према пропису за Израиљ,
да хвалоспев дају Господњем имену.
5Јер престоли суда су постављени тамо,
престоли дома Давидовог.
6Молите се за мир Јерусалима!
Они што те воле нека напредују!
7Нека буде мира међу твојим зидинама,
благостања међу твојим дворовима!
8Ради браће моје, пријатеља мојих,
кажем: „Мир у теби био!“
9Ради Дома Господа, Бога нашег,
твоје добро тражим!
