1En klog søn lytter til sin fars formaning,
den oprørske nægter at blive sat i rette.
2Gode ord fører gode ting med sig,
falskhed fører kun til ufred.
3De, der tænker, før de taler, beskytter deres liv,
de, der taler uden at tænke, får problemer.
4De dovne har store planer, men opnår intet,
de flittige arbejder støt og ser resultater.
5De gudfrygtige hader al falskhed,
de gudløse handler skamløst.
6De oprigtige beskyttes af deres retskaffenhed,
de ondskabsfulde fældes af deres ondskab.
7Nogle giver sig ud for at være rige, men ejer dog intet,
andre lader som om de er fattige, men ejer store rigdomme.
8De rige frygter at blive kidnappet på grund af deres penge,
den bekymring har de fattige ikke.
9Den gudfrygtiges lys skinner klart,
den gudløses flamme blafrer og går ud.
10Stolthed fører kun til strid,
men at søge råd er tegn på visdom.
11Hvad der kommer let, går let,
men hårdt tjente penge holder man fast på.
12Bristede forhåbninger giver mismod,
men ønsker, der går i opfyldelse, giver livsmod.
13Den, der ikke vil vejledes, må bøde for sin dumhed,
den, der tager imod råd, får sin belønning.
14De vises råd er en livgivende kilde,
de, der tager ved lære, undgår mange fælder.
15Sund fornuft vinder respekt,
falskhed fører til undergang.
16Kloge folk tænker, før de taler,
tåben glimrer med sin dumhed.
17En upålidelig budbringer giver problemer,
en troværdig besked gør godt.
18Den, der ikke vil vejledes, ender i fattigdom og skam,
den, der accepterer at blive irettesat, opnår hæder og ære.
19At se en drøm gå i opfyldelse er en fryd for sjælen,
en tåbe kan ikke fordrage at opgive sin ondskab.
20Hvis du holder dig nær til de kloge, bliver du klog.
Hvis du holder dig til tåberne, bliver dit liv ødelagt.
21En synder overdænges med problemer,
en retsindig belønnes med succes.
22Den gudfrygtige efterlader en arv til sine børn,
synderens rigdom overtages af de retskafne.
23Selv om en fattig mands jord giver en god afgrøde,
mister han den, hvis der er lovløshed i landet.13,23 Teksten er uklar. En fattig mand var magtesløs og blev ofte udnyttet af de rige.
24Den, der sparer på riset, hader sin søn,
den, der elsker sin søn, tugter ham i tide.
25Den gudfrygtige kan spise sig mæt,
den onde mangler mad.
1Мудар син прихвата очево васпитање,
а подругљивац не слуша укор.
2Човек се насити добра од плода уста својих,
а покварењаци су гладни насиља.
3Ко год чува уста своја чува живот свој,
а пропаст следује ономе ко шири своје усне.
4Душа ленштине је гладна, али нема ништа,
а душа се марљивих људи нахрани.
5Праведник мрзи лаж,
а злобник одурно и срамно поступа.
6Праведност чува пут честитог,
а неправда обара грешника.
7Неко себе представља богатим, али нема ништа,
а неко себе представља сиромашним, а пребогат је.
8Човек богатством откупљује душу своју,
а сиромах и не чује претњу.
9Светло праведника блешти,
а светиљка зликоваца гасне.
10Бахатост једино раздор изазива,
а мудрост је код оних који примају савет.
11Нагло стечено богатство се умањује,
а увећава се оно сакупљано радом.
12Дуготрајно надање жалости срце,
а испуњена жеља је као дрво живота.
13Ко презире реч себи самом шкоди,
а ко страхује од заповести награђен ће бити.
14Мудрачева поука врело је живота
и одвраћа од смртних замки.
15Проницљивост стиче наклоност,
а пут неверних је непромењив.
16Сваки обазрив човек ради према знању,
а безумни шири безумље.
17Гласник зла у зло пада,
а сведок истине лечи.
18Сиромаштво и срамота стижу оног ко не мари за опомену,
а почашћен ће бити онај ко прихвата укор.
19Слатка је души жеља испуњена,
а безумнику је мрско да се од зла одврати.
20Биће мудар ко иде с мудрима,
а настрадаће ко се дружи с безумнима.
21Грешнике пропаст прогони,
а праведници су добром награђени.
22Добар човек оставља наследство унуцима,
а грешникова се добра чувају за праведника.
23Обиље је хране на неузораном пољу сиромаха,
али га је неправда односи.
24Ко свој прут штеди мрзи свога сина,
а воли га ко га на време кори.
25Када једе, праведнику се душа наједе,
а стомак злобника остаје гладан.
