1En klog kvinde opbygger sit hjem,
en tåbelig kone river det ned.
2Den, der vandrer ret, viser ærefrygt for Herren,
den, der er i oprør, viser sin foragt.
3Tåbelige ord får ubehagelige følger,14,3 Eller: „fører til stolthed.” Den hebraiske tekst er uklar og måske kopieret forkert.
de vise tænker, før de taler.
4Har man ingen okser, sparer man foderet,
men stærke trækdyr kan give en stor høst.
5Et trofast vidne lyver aldrig,
et falsk vidne udspyr løgne.
6Den, der arrogant søger visdom, finder den ikke,
men med ydmyg fornuft vinder man viden.
7Hold dig borte fra tåben,
for dér får du ingen gode råd.
8De kloge overvejer de skridt, de tager,
tåben går rundt i blinde.
9Tåber er ligeglade med, om de synder,
de retskafne ønsker at gøre Guds vilje.
10Ingen kan helt forstå en andens sorg
eller fuldt ud føle en andens glæde.
11Den gudløses hjem går til grunde,
den gudfrygtiges familie blomstrer.
12Man kan være helt sikker på at have ret
og alligevel ende med et nederlag.
13Et smil kan dække over hjertesorg,
når smilet er væk, er smerten der stadig.
14Den troløse må lide for sin utroskab,
den trofaste får sin belønning.
15Den naive tror på hvad som helst,
den kloge tænker sig godt om.
16Den kloge er forsigtig og holder sig fra det onde,
tåben er overmodig og uden hæmninger.
17Den hidsige handler uoverlagt,
den fornuftige udholder meget.14,17 Oversat fra LXX, da den hebraiske tekst sandsynligvis ikke er original.
18Den uforstandige øger sin dumhed,
den kloge vokser i visdom.
19De onde skal bukke i respekt for de gode
og stå med hatten i hånden ved deres dør.
20Den fattige har ingen venner,
men alle flokkes om den rige.
21At se ned på den fattige14,21 Efter LXX, jf. v. 31. Kan også oversættes „sin næste”. er syndigt,
men at hjælpe en stakkel giver velsignelse.
22De, der har onde planer, ender i ulykke,
de, der har godt i sinde, oplever14,22 Eller: „viser”. trofast kærlighed.
23Hårdt arbejde giver godt udbytte,
tom snak fører til fattigdom.
24Den vises liv ender med succes,
tåbens liv ender i tåbeligheder.
25Et sandfærdigt vidne redder liv,
et falsk vidne er en forræder.
26De, der har ærefrygt for Herren, opnår fred og tryghed,
og deres børn beskyttes af Gud.
27Ærefrygt for Herren er kilden til liv,
for den frelser fra dødens fælde.
28En leder for et stort folk bliver æret,
men en konge uden et folk er intet værd.
29Den, der er tålmodig, udviser klogskab,
den opfarende skilter med sin dumhed.
30Fred i sindet giver helse til kroppen,
bitterhed14,30 Eller: „jalousi”. æder én op indefra.
31At udnytte de magtesløse er at håne deres Skaber,
at hjælpe de nødlidende er at ære Gud.
32Onde mennesker går til grunde i deres ondskab,
de retskafne er i sikkerhed, selv når døden banker på.14,32 Eller ud fra LXX: „Den onde falder på grund af sin ondskab, men den retskafne reddes af sin retskaffenhed.”
33Visdommen tager bolig i et forstandigt menneske,
men den finder ikke fodfæste i en tåbe.14,33 Efter LXX. Den hebraiske tekst mangler ordet ikke.
34Retskaffenhed ophøjer en nation,
synd er en skamplet på ethvert folk.
35En klog tjener nyder velvilje hos kongen,
en skamløs tjener får hans vrede at føle.
1Свака мудра жена кући своју кућу,
а безумна је жена раскућује рукама својим.
2Господа се боји ко честито живи,
а презире га онај ко покварено живи.
3Безумников говор је батина за леђа његова,
а мудре чувају уста њихова.
4Где волова нема и јасле су чисте,
у снази је вола обиље плодова.
5Веран сведок не говори лажи,
а лажљиви сведок одише лажима.
6Подругљивац мудрост тражи и не налази је,
а поучен човек знање проналази лако.
7Иди од безумника,
од њега нећеш чути паметне речи.
8Мудрошћу обазрив човек схвата пут свој,
а безумље безумних је обмана.
9Безумници се ругају греху,
а међу честитима је добра воља.
10Срцу је позната горчина његова
и туђинац не дели његово весеље.
11Кућа ће злобника бити разорена,
а шатор праведника ће процветати.
12Неки пут пред човеком као да је прав,
али завршава на путевима смрти.
13Срце боли и у смеху,
а и радост на свом крају понекад је жалост.
14Својих ће се путева наситити отпадник,
а и добар човек биће сит од својих.
15Лаковерни свачему верује,
а обазрив пази на свој корак.
16Мудар се човек боји греха, клони га се,
а немудар је распојасан, у себе сигуран.
17Будаласто ради човек који брзо плане,
а и сплеткарош је омражен.
18Лаковерним следује безумље,
а обазриви се знањем ките.
19Пред добрим ће се људима злобници клањати
и покварењаци пред вратима праведних.
20И суседу своме мрзак је сиромах,
а много је оних што воле богатога.
21Грешан је човек што презире ближњег свога,
а благословен је онај који је наклоњен понизнима.
22Не застрањују ли сплеткароши?
Милост и истина онима што добро смишљају.
23Од сваког вреднога рада долази зарада,
а од празних прича само оскудица.
24Мудрима је круна њихово богатство,
немудрост је немудрог глупава.
25Истинољубив сведок спасава животе,
а лажљиви слаже чим зине.
26У богобојазности је поуздање јаком
и уточиште деци његовој.
27Врело је живота богобојазност
и одвраћа од смртних замки.
28Царева је слава у мноштву народа,
а кад живља нема, тад владар пропада.
29Ко се споро срди врло је разборит,
а ко брзо плане велича безумље.
30Здраво срце – здраво тело;
љубомора – трулеж у костима.
31Ко тлачи убогог срамоти му Саздатеља,
а слави га онај што се убогом смилује.
32Опаки ће срушен бити опакошћу својом,
а праведник и у смрти уточиште има.
33Мудрост почива у срцу разумног човека,
чак је и у нутрини безумника обелодањена.
34Праведност уздиже народ,
а грех је срамота народу.
35Цар поштује слугу што честито ради,
а гневан је на онога што ради срамотно.
