1Den, der elsker at blive vejledt, er klog,
det er tåbeligt at hade irettesættelse.
2Den gode bliver accepteret af Gud,
den, der har onde bagtanker, bliver dømt.
3Den onde lider altid af rodløshed,
den gudfrygtiges rødder stikker dybt.
4En dygtig kone er sin mands glæde og stolthed,
en dårlig kone tager livsmodet fra ham.
5Den gudfrygtige udtænker gode planer,
den gudløse udklækker løgn.
6Onde menneskers anklager bringer død med sig,
den retskafne reddes af sine kloge ord.
7De gudløse går til grunde, og deres slægt ophører,
de gudfrygtiges slægt skal bestå.
8Man beundrer et klogt menneske,
men foragter en fordærvet tankegang.
9Bedre at være beskeden, når man er velhavende,
end at være overlegen, når man intet ejer.
10Den retskafne har omsorg endog for sine dyr,
den onde er selv i bedste fald grusom.
11Den, der arbejder støt og trofast, har ressourcer nok,
den, der kun bygger luftkasteller, mangler sund fornuft.
12De onde misunder hinandens bytte,
den retskafne nyder frugten af sit arbejde.
13Den uærlige fanges i et spind af løgne,
den ærlige undgår den slags problemer.
14Fornuftig tale fører gode ting med sig,
et godt stykke arbejde resulterer i belønning.
15Den kloge tager gerne imod kritik,
en tåbe klapper sig selv på skulderen.
16En fornuftig person tager en fornærmelse i stiv arm,
en tåbe taber hovedet med det samme.
17Et ærligt menneske fortæller sandheden,
den upålidelige fylder alle med løgn.
18Skarpe ord skærer som en kniv i hjertet,
kloge ord bringer lægedom til sjælen.
19Ærlighed består tidens prøve,
løgn og bedrag afsløres hurtigt.
20De, der planlægger ondt, er fulde af bedrag,
de, der stifter fred, bliver fyldt med glæde.
21De retskafne rammes ikke af noget ondt,
de ondsindede har masser af problemer.
22Herren afskyr dem, der lyver,
men glæder sig over dem, man kan stole på.
23Den kloge praler ikke med sin viden,
en tåbe udbasunerer sin dumhed.
24Den, der arbejder trofast og godt, bliver en leder,
den dovne er i lommen på andre.
25Bekymring og ængstelse gør én nedtrykt,
et opmuntrende ord gør glad.
26De retskafne vælger deres venner med omhu,
de gudløses adfærd leder dem på afveje.
27Den dovne ender med at sulte,
den flittige samler sig ressourcer.
28Den gudfrygtiges vej fører til et godt liv,
den gudløses vej fører til død.
1Ко воли опомену воли знање,
а простак је ко презире укор.
2Добар човек добија Господњу наклоност,
а он проклиње човека који прави сплетке.
3Поквареношћу се нико неће учврстити,
а корен је праведника непоколебљив.
4Честита је жена круна мужу своме,
а жена раскалашна му је као трулеж у костима.
5Праведни су науми праведника,
а савети покварених су обмана.
6Речи злих људи крв вребају у заседи,
а честити се устима својим ослобађају.
7Зликовци се руше и више их нема,
а дом праведника истрајава.
8Човек се цени према разборитости својој,
а срце покварењака биће презрено.
9Бољи је неугледан човек, а са слугом,
него онај што уздиже себе, а нема да једе.
10Праведник се брине и за добро својих животиња,
а злобници су окрутни и кад се смилују.
11Изобиље хране има онај који своју земљу ради,
а шупљоглавац тежи безвредним стварима.
12Злобник жуди за злим пленом,
а корен праведника је плодоносан.
13Злобнику је замка у греху усана,
а праведник се клони невоље.
14Човек се насити добра плодом уста својих
и врати му се све што рукама ради.
15Безумник сматра да живи исправно,
али је мудар онај ко слуша савет.
16Безумников се гнев одмах препозна,
а ко је обазрив покрива срамоту.
17Кад верни сведок сведочи, он објављује правду,
а лажљиви сведок обмањује.
18Има људи који говоре несмотрено као да боду мачем,
а језик мудрих лечи.
19Истинољубива уста ће довека утврђена бити,
а лажљиви језик ће нестати док трепнем.
20Обмана је у срцу оних што смишљају зло,
а радост следује оне што зову на мир.
21Праведника не сналази никаква невоља,
а зликовци су пуни немира.
22Лажљиве су усне одурне Господу,
а милина су му истинотворци.
23Обазрив човек не открива знање,
а срце будаластих разглашава безумље.
24Рука марљивих људи ће владати,
а ленштина мора да робује.
25Срце што стрепи повија човека,
а добра реч га ведри.
26Праведник бира себи пријатеља,
а неправеднике заводи пут њихов.
27Нема печења за ленштину,
човеку је благо марљивост његова.
28Живот је на путу праведности
и нема смрти на њеној стази.
