1Kae wo Bɔfoɔ
wɔ wo mmeranteberɛ mu,
ansa na nnabɔne no aba
na mfeɛ a wobɛka sɛ,
“Menni mu anigyeɛ biara” no reba,
2ansa na owia ne hann,
ɔsrane ne nsoromma aduru sum,
na omununkum asane aba osutɔ akyi.
3Ɛberɛ a efie no awɛmfoɔ ho popo,
na mmarima ahoɔdenfoɔ akom,
ɛberɛ a ayamfoɔ agyae adwumayɛ, sɛ wɔsua enti
na wɔn a wɔhwɛ mpoma mu no ani so ayɛ kusuu;
4ɛberɛ a wɔatoto abɔntene no apono mu
na ayammeeɛ nnyegyeeɛ ano abrɛ ase;
ɛberɛ a nnipa te nnomaa su na wɔanyane,
nanso wɔn nnwontoɔ ano brɛ ase;
5ɛberɛ a nnipa suro ɛsoro kɔ
ne mmɔntene so amanenyasɛm;
ɛberɛ a sorɔno dua bɛgu nhyerɛnne
na abɛbɛ wea korɔ
na nkatedeɛ ho adwodwoɔ.
Afei onipa kɔ ne daa homeɛ mu
na agyaadwotwafoɔ tu gu mmɔntene so.
6Kae no, ansa na dwetɛ ahoma no ate,
anaasɛ sikakɔkɔɔ ayowaa no abɔ;
ansa na sukuruwa no abobɔ wɔ asutene ho,
anaasɛ asubura so nkyimiiɛ abubu,
7na dɔteɛ sane kɔ asase a ɛfiri mu baeɛ,
na honhom no tu kɔ Onyankopɔn a ɔde maeɛ no nkyɛn.
8“Ahuhudeɛ mu ahuhudeɛ” ɔsɛnkafoɔ no na ɔseɛ.
“Biribiara yɛ ahuhudeɛ!”
Asɛm No Awieeɛ
9Ɔsɛnkafoɔ no yɛ onyansafoɔ na ɔde nimdeɛ maa nnipa nso. Ɔdweneeɛ na ɔyɛɛ nhwehwɛmu na ɔbubuu mmɛ bebree. 10Ɔsɛnkafoɔ no hwehwɛɛ sɛ ɔbɛnya nsɛm a ɛfata, na deɛ ɔtwerɛeɛ no yɛ pɛ na ɛyɛ nokorɛ nso.
11Anyansafoɔ nsɛm te sɛ anantwikafoɔ mpea. Wɔn nsɛm a wɔaboa ano te sɛ nnadewa a wɔde abobɔ dua mu ma akɔ mu yie. Saa nsɛm yi nyinaa firi Odwanhwɛfoɔ baako nkyɛn. 12Mebɔ wo kɔkɔ sɛ twe wo ho firi biribiara a ɛka yeinom ho, me babarima.
Nwoma bebrebe atwerɛ nni awieeɛ, na ne sua pii no ma honam yɛ mmerɛ.
13Afei ne nyinaa atɔ asom;
nsɛm no awieeɛ nie:
Suro Onyankopɔn na di nʼahyɛdeɛ so,
na onipa asɛdeɛ nyinaa nie.
14Onyankopɔn bɛbu adeyɛ biara atɛn,
deɛ wɔayɛ asie nso ka ho,
sɛ ɛyɛ papa anaa bɔne.
1Сећај се Створитеља свога
у данима младости своје –
пре него дођу дани зла
и пристигну године за које ћеш рећи:
„Не миле ми се“;
2пре него се замрачи сунце,
светло месеца и звезда
и оду облаци након кише;
3на дан када се заљуљају чувари куће
и пресамите се јунаци,
када стану малобројне дробилице
и замагле се оне што кроз прозоре гледају,
4када се затворе улична врата
и утиша звекет млинског камена,
када се човек диже с цвркутом птица
и прореде се песме;
5када се човек боји узвишења
и опасности на путу,
када процвета бадем
и скакавац се улењи,
када жеља умине.
Јер човек одлази у своју вечну кућу,
а на улицу излазе ожалошћени.
6Сећај га се пре него пукне сребрно уже
и поломи се златна чаша,
пре него пукне крчаг на врелу
и скрши се точак на бунару.
7Тада се прах земљи враћа, где је и био,
а дух се враћа Богу који га је дао.
8Пролазност над пролазношћу – вајка се проповедник –
Све је пролазно!
Закључак
9И не само да је проповедник био мудар него је и народ поучавао знању. Пажљиво је проучавао многе приче да би их саставио. 10Проповедник је трагао за прикладним речима, хтео је да тачно запише речи истине.
11Речи мудрих су попут остана, попут чврсто прикуцаних ексера су сакупљачи прича, што их је дао један пастир. 12Чувај се, сине мој, претеривања, јер нема краја писању многих књига. А од силног учења и тело клоне.
13Закључак свега што се чуло је:
Бога се бој
и његове заповести држи.
То је сва човекова дужност.
14Елем, Бог ће свако дело довести на суд,
сваку скривену ствар,
било добро или зло.
