1Salomo nnwom mu dwom.
Ababaawa:
2Ma ɔmfa nʼano mfeano no mfe mʼano,
ɛfiri sɛ wo dɔ no yɛ ahomeka sene bobesa.
3Wʼaduhwam yi hwa a ɛyɛ ahomeka
wo din te sɛ aduhwam a wɔahwie.
Na ɛnyɛ nwanwa sɛ mmabaawa no dɔ woɔ!
4Fa me kɔ, ma yɛnyɛ ntɛm!
Ma ɔhene mfa me nkɔ ne piam.
Nnamfonom
Yɛbɛdi ahurisie na yɛn ani agye wo ho.
Yɛbɛkamfo wo dɔ asene bobesa.
Ababaawa:
Sɛ wɔkamfo wo a, na ne kwan so ara ne no!
5Mebiri deɛ, nanso me ho yɛ fɛ,
Ao, Yerusalem mmammaa,
mobiri te sɛ Kedar ntomadan,
te sɛ, Salomo ntomadan mu ntwamutam!
6Nhwɛ me haa sɛ mebirie enti,
ɛfiri sɛ awia na ayɛ me saa.
Memaa mmammarima bo fuu me
enti wɔmaa me kɔhwɛɛ bobe nturo so;
na amma manhwɛ mʼankasa me bobe turo.
7Kyerɛ me me dɔfoɔ,
faako a wode wo nnwankuo kɔ adidi
na owigyinaeɛ nso faako a woma wo nnwan home.
Adɛn enti na ɛsɛ sɛ meyɛ sɛ ɔbaa a wakata nʼanim
wɔ wo nnamfonom nnwankuo ho?
Nnamfonom
8Sɛ wonnim a, mmaa ahoɔfɛfoɔ pa ara no,
fa ɛkwan a nnwan fa soɔ so
na fa wo mpapo mma kɔ adidi
wɔ nnwanhwɛfoɔ no ntomadan ho.
Aberanteɛ:
9Me dɔfoɔ, mede wo toto pɔnkɔ bereɛ
a wɔde ahoma asa no wɔ Farao nteaseɛnam baako ho.
10Nsomuadeɛ ama wʼafono ho ayɛ fɛ,
na abohemaa a woasina agu wo kɔn mu no fata wo.
11Yɛbɛyɛ sikakɔkɔɔ nsomuadeɛ
a wɔde dwetɛ asisi mu ama wo.
Ababaawa:
12Ɛberɛ a ɔhene te nʼadidi ɛpono ho no,
nʼaduhwam hwa no gyee hɔ.
13Me dɔfoɔ ayɛ me sɛ kurobo1.13 Krobo yɛ aduhwam bi a wɔnya firi “balsam” dua a ebi wɔ Etiopia, Ntam Po ne India. Nnipa de yɛ wɔn ho ma wɔn ho yɛ hwam. toa
a ɛda me nufu ntam.
14Me dɔfoɔ ayɛ me sɛ nhwiren boa a ayɛ frɔmm
wɔ En-Gedi1.14 En-Gedi yɛ kwaeɛ a ɛwɔ ɛserɛ so wɔ Nkyene Po atɔeɛ fam a afifideɛ a ɛyɛ hwam bebree wɔ. bobe turo mu.
Aberanteɛ:
15Me dɔfoɔ, wo ho yɛ fɛ!
Ao, ahoɔfɛ nie
wʼaniwa aba te sɛ aborɔnoma.
Ababaawa
16Me dɔfoɔ, wo ho yɛ fɛ!
Ao, ahoɔfɛ nie
yɛn mpa so yɛ akɔnɔakɔnɔ.
Aberanteɛ:
17Yɛn fie mpunan yɛ ntweneduro;
yɛn nsamsoɔ yɛ pepeaa.
1Соломонова песма над песмама.
Она
2Пољупцем усана својих ме пољуби,
јер је твоја љубав боља од вина.
3Мирис је твоје помасти диван,
име је твоје као уље изливено
и зато те воле девојке.
4Поведи ме са собом, побегнимо!
Нек ме цар уведе у одаје своје.
Пријатељице
Радоваћемо се и уживаћемо у теби.
Славићемо твоју љубав више него вино.
Она
Добро је што те оне воле.
5Тамнопута сам али љупка,
ћерке јерусалимске,
као шатори кедарски,
као крила Соломонових шатора.
6Не гледајте ме што сам тамнопута,
јер ме је сунце опалило.
Моја су браћа љута на мене.
Поставили су ме да винограде чувам,
а ја свој сопствени виноград сачувала нисам.
7Кажи ми, ти кога душа моја воли,
где ти стадо пасе
и где ти у подне пландује?
Зашто да се велом покривам1,7 Са неким мањим изменама изворног текста, овај део стиха може да се преведе: Зашто да тумарам…
међу стадима пријатеља твојих?
Пријатељице
8Ако не знаш, о, најлепша међу женама,
иди по трагу стада
па напасај козлиће своје
крај пастирских коначишта.
Он
9О, вољена моја, ти си као моја ждребица
међу фараоновим упрегнутим ждрепцима!
10Лепи су ти образи окићени ланчићима,
а на врату ти огрлице.
11Сковаћемо ти наруквице златне
и украсити сребром.
Она
12Док је цар за столом својим,
мирисом својим мој нард одаје.
13Смотуљак смирне што ноћи међ’ грудима мојим,
то је мени мој вољени.
14Струк кане у цвату из винограда Ен-Гедија,
то је мени мој вољени.
Он
15Како ли си лепа, о, вољена моја!
Лепа си, а очи су ти голубице.
Она
16Како си згодан, о, вољени мој, и мио!
Ево, постеља је наша бујна трава.
Он
17Кедрови су греде куће наше,
а чемпреси рогови крова.
