Botaeɛ Ne Nsɛmpɔ
1Dawid babarima Salomo, Israelhene, mmɛbusɛm nie:
2Ne botaeɛ ne sɛ ɛbɛkyerɛ nnipa nyansa ne ahohyɛsoɔ;
ne sɛ ɛbɛboa ma wɔate nsɛm a emu dɔ ase;
3sɛ wɔbɛnya ahohyɛsoɔ na wɔabɔ ɔbra pa,
a ɛbɛma wɔayɛ ade pa, deɛ ɛtene na ɛho nni asɛm;
4sɛ ɛbɛma deɛ nʼadwene mu nnɔ anya nyansa
na mmabunu anya nimdeɛ ne adwene.
5Anyansafoɔ ntie na wɔmfa nka deɛ wɔnim ho,
na deɛ ɔwɔ nhunumu nya akwankyerɛ a
6ɛbɛma woate mmɛ ne akasabɛbuo,
anyansafoɔ nsɛnka ne aborɔme ase.
7Awurade suro yɛ nimdeɛ ahyɛaseɛ,
na nkwaseafoɔ bu nyansa ne ahohyɛsoɔ animtiaa.
Nyansa Pɛ Ho Afutusɛm
Nnaadaa Ho Kɔkɔbɔ
8Me ba, tie wʼagya akwankyerɛ
na mpo wo maame nkyerɛkyerɛ.
9Ɛbɛyɛ wo tiri animuonyam abotire
ne wo kɔn mu ntweaban.
10Me ba, sɛ nnebɔneyɛfoɔ daadaa wo a,
mma wɔn ho ɛkwan.
11Sɛ wɔka sɛ, “Bra ma yɛnkɔ;
ma yɛnkɔtetɛ na yɛnkum obi,
ma yɛnkɔtɛ ntwɛn mmɔborɔni bi;
12ma yɛmmemmene wɔn anikann sɛ ɛda,
yɛmmene wɔn sɛ wɔn a wɔkɔ damena mu;
13yɛbɛnya nneɛma a ɛsom bo ahodoɔ
na yɛde afodeɛ ahyɛ yɛn afie ma;
14enti, fa wo ho bɛhyɛ mu,
na wobɛnya wo kyɛfa wɔ ahonyadeɛ no mu” a,
15Me ba, wo ne wɔn nnante,
mfa wo nan nsi wɔn akwan so;
16Wɔn nan de ntɛmpɛ kɔ bɔne mu,
na wɔde ahoɔherɛ ka mogya gu.
17Ɛho nni mfasoɔ sɛ obi bɛsum nnomaafidie
wɔ ɛberɛ a nnomaa nyinaa hwɛ!
18Saa nnipa yi tetɛ pɛ wɔn ankasa mogya;
wɔtetɛ wɔn ankasa wɔn ho!
19Saa na wɔn a wɔdi korɔnodeɛ akyi no awieeɛ teɛ;
ɛma wɔhwere wɔn nkwa!
Nyansa A Wɔpo Ho Kɔkɔbɔ
20Nyansa team wɔ mmɔntene so,
ɔma ne nne so wɔ adwaberem,
21ɔteaam wɔ afasuo no atifi,
ɔkasa wɔ kuropɔn no apono ano sɛ,
22“Mo adwenemherɛfoɔ, mobɛyɛ adwenemherɛ akɔsi da bɛn?
Fɛdifoɔ bɛdi fɛ akɔsi da bɛn?
Nkwaseafoɔ bɛkyiri nimdeɛ akɔsi da bɛn?
23Sɛ motiee mʼaninka a,
anka mekaa mʼakoma mu nsɛm nyinaa kyerɛɛ mo
maa mo hunuu me nsusuiɛ.
24Nanso, sɛ moyii mo aso ɛberɛ a mefrɛɛ mo
na amfa obiara ho ɛberɛ a metenee me nsa mu,
25sɛ mopoo mʼafotuo,
na moampɛ mʼanimka enti,
26me nso mɛsere mo wɔ mo amanehunu mu;
sɛ abɛbrɛsɛ bi bu fa mo so a, medi mo ho fɛw,
27sɛ abɛbrɛsɛ bi bu fa mo so te sɛ ahum,
na amanehunu bi bɔ fa mo so sɛ twahoframa,
na awerɛhoɔ ne ɔhaw mene mo a,
28“Afei mobɛfrɛ me, nanso meremmua mo;
mobɛhwehwɛ me, nanso morenhunu me.
29Esiane sɛ wɔkyirii nimdeɛ
na wɔampɛ sɛ wobɛsuro Awurade.
30Esiane sɛ w ɔpoo mʼafotuo,
na wɔbuu me ntenesoɔ animtiaa enti,
31wɔbɛdi wɔn akwan so aba
na wɔn nhyehyɛeɛ mu aduane bɛmee wɔn.
32Na ntetekwaafoɔ asoɔden bɛkum wɔn,
na nkwaseafoɔ tirimudɛ bɛsɛe wɔn;
33Nanso, obiara a ɔbɛtie me no, ɔbɛtena ase asomdwoeɛ mu
na ne ho bɛtɔ no a ɔrensuro ɔhaw biara.”
Сврха и тема
1Мудре приче1,1 Или: пословице, мудре изреке. Соломона, Давидовог сина, цара Израиља:
2да се стекну мудрост и укор,
поука разумним речима;
3да се прими укор,
размишља о правди, о праведности и честитости;
4да се разборитост лаковернима, знање
и домишљатост младима.
5Нека слуша ко је мудар и нека још више схвати,
нека учени добије мудар савет:
6да проникне поуку, загонетку,
речи мудрих и њихове приче.
7Знање отпочиње богобојазношћу,
а мудрост и прекор будале презиру.
Увод: позив на прихватање мудрости
Упозорење на позив грешника
8Сине мој, послушај поуку оца свога
и мајке своје савет не одбацуј.
9Јер, они ће бити прелепи венац на твојој глави
и привесци око твога врата.
10Сине мој, ако ли те грешници заводе,
ти не пристај.
11Кажу ли: „Хајде с нама,
у заседу да легнемо, крв невиног
и недужног хајде да вребамо!
12Хајде да их попут Света мртвих1,12 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих. прогутамо,
и живе и једре, као оне што у раку иду.
13Покупимо сва добра, све благо!
Накрцајмо своје куће пленом!
14Са нама ћеш добитак да делиш,
нек нам свима буде једна кеса.“
15Сине мој, немој ићи путем с њима,
не дај нози на њихове стазе.
16Јер им ноге ка злу трче
и срљају да крв лију.
17Узалуд се шири мрежа
наочиглед птице.
18Али они чекају у заседи крв своју,
вребају свој живот.
19Такве су стазе сваког ко граби непоштен добитак,
живота коштају.
Мудрост прекорева
20Мудрост по улицама виче,
по трговима диже глас свој;
21по раскршћима, у највећој вреви објављује,
на улазима градских врата казивања своја даје:
22„Докле ћете, лаковерни, волети лаковерност;
докле ћете, ругачи, у ругању уживати;
докле ћете, тупоглави, мрзети знање?
23Обратите се по прекору моме.
Ево, излићу вам духа свога,
објавићу вам своје речи.
24Јер ја сам вас звала, а ви сте се оглушили,
пружала сам руку, а нико марио није;
25све моје савете сте занемарили
и прекоре моје нисте прихватили.
26Сада ћу се и ја смејати пропасти вашој,
ругаћу се кад буде дошла страхота ваша;
27кад ваша страхота прође као разарање
и пропаст ваша као олуја када хучи,
када вас задесе мука и невоља.
28Тада ће ме звати, а ја се нећу одазивати,
тражиће ме жељно ал’ ме неће наћи.
29Зато што су мрзели знање
и нису изабрали богобојазност;
30мој савет нису послушали
и одбацили су сваки мој прекор.
31Зато ће јести плод свог пута,
прејешће се савета својих.
32Јер лаковерне ће упропастити отпадништво,
а будале сатрће лакомисленост.
33А ко мене слуша живеће спокојно,
сигуран, без бојазни од недаћа.“
