4. Мојсијева 31:25-54
Подела плена
Господ рече Мојсију: „Ти, свештеник Елеазар и главари отачких домова заједнице, извршите попис плена, људи и стоке. Затим подели плен између ратника који су ишли у битку и целе заједнице. Од ратника који су ишли у битку одвој део за Господа: једну главу од сваких пет стотина, како од људи тако од крупне стоке, магараца и оваца. Узмите то од њихове половине и дајте то свештенику Елеазару за принос Господу. А од половине плена Израиљаца узми једну главу од сваких пет стотина, како од људи тако од крупне стоке, магараца, оваца – од сваке стоке – и дај их Левитима, који су задужени за службу у Пребивалишту Господњем.“ Мојсије и Елеазар учине као што је Господ заповедио Мојсију.
Плена што је остао од одузетог које је запленила војска било је: шест стотина седамдесет пет хиљада оваца, седамдесет две хиљаде грла говеда, шездесет једна хиљада магараца, и тридесет две хиљаде људских душа – жена које нису спавале са мушкарцем.
Дакле, половина дела војске која је ишла у битку била је:
три стотине тридесет седам хиљада пет стотина грла ситне стоке. Део за Господа од ситне стоке био је шест стотина седамдесет пет оваца.
Било је тридесет шест хиљада говеда, од којих је Господњи део био седамдесет два грла;
магараца је било тридесет хиљада пет стотина, од којих је Господњи део био шездесет једно грло;
и шеснаест хиљада људских душа, од којих је Господњи део био тридесет две душе.
Мојсије је предао свештенику Елеазару део, принос за Господа, као што је Господ заповедио Мојсију.
Половина дела Израиљаца коју је Мојсије одвојио од људи који су ратовали – половина која је припала заједници, износила је: три стотине тридесет седам хиљада пет стотина грла ситне стоке, тридесет шест хиљада говеда, тридесет хиљада пет стотина магараца, и шеснаест хиљада људских душа. Од те половине, која је припала Израиљцима, Мојсије је узео по једно од педесет, и од људи и од стоке, и дао Левитима који су били задужени за службу у Пребивалишту Господњем, као што му је Господ заповедио.
Тада су Мојсију приступили војни заповедници над хиљадама, кнезови над хиљадама и стотинама, и рекли му: „Твоје слуге су извршиле попис ратника који су били под нашим водством, и ниједан од нас не недостаје. А ми смо донели принос Господу, шта је већ ко нашао, предмете од злата, наруквице и гривне, прстење, наушнице и огрлице, да се изврши откупљење за нас пред Господом.“
Мојсије и Свештеник Елеазар су узели од њих злато, сав тај накит. Свега злата, жртве дизанице коју су принели Господу било је шеснаест хиљада седам стотина педесет шекела31,52 Око 200 kg.. А војници су задржали за себе што су запленили. Потом су Мојсије и свештеник Елеазар узели злато од кнезова над хиљадама и стотинама и донели га у Шатор од састанка, као спомен Израиљцима пред Господом.
4. Мојсијева 32:1-42
Освајање и подела области источно од Јордана
А Рувимовци и Гадовци су имали силно мноштво стоке. Кад су Рувимовци и Гадовци видели да је област Јазира и Галада погодно место за стоку, дошли су к Мојсију, свештенику Елеазару и кнезовима заједнице и рекли: „Атарот, Девон, Јазир, Намра, Есевон, Елеалија, Севама, Навав и Веан, земља коју је Господ покорио пред израиљском заједницом је погодна земља за стоку, а твоје слуге имају стоку.“ Они наставише: „Ако смо стекли наклоност пред тобом, нека се ова земља да твојим слугама у посед. Не води нас преко Јордана.“
Мојсије одговори Гадовцима и Рувимовцима: „Зар да ваша браћа иду у рат, а ви да останете овде? Зашто одвраћате Израиљце од преласка у земљу коју им је дао Господ? Тако су поступили и ваши очеви кад сам их послао из Кадис-Варније да извиде земљу. И кад су отишли до потока Есхола и видели земљу, одвратили су Израиљце од уласка у земљу коју им је дао Господ. Тог дана је Господ плануо гневом и заклео се говорећи: ’Ниједан од људи од двадесет година па навише који су изашли из Египта, неће видети земљу за коју сам се заклео њиховим прецима Аврахаму, Исаку и Јакову, јер ме нису верно следили, осим Кенезејца Халева, сина Јефонијиног, и Исуса, сина Навиновог, зато што су верно следили Господа.’ Међутим, Господ је плануо гневом на Израиљ, па је учинио да четрдесет година лутају по пустињи, док није помро сав тај нараштај који је чинио зло пред Господом.
А сада сте, породе грешнички, ступили на место својих предака да још више навучете на Израиља пламтећи гнев Господњи. Ако се одвратите од њега, он ће их и даље оставити у пустињи; тако ћете упропастити сав овај народ.“
А они му приступише и рекоше: „Подигли бисмо овде само оборе за нашу стоку и градове за наше жене и децу, али ћемо се наоружати и хитро стати на чело Израиљаца, док их не доведемо на њихово место. А наше жене и деца нека остану у утврђеним градовима због становника ове земље. Својим се домовима нећемо враћати све док сваки Израиљац не прими свој део у наследство. Ипак, ми нећемо примити свој део у наследство са њима, тамо с оне стране Јордана и даље, пошто нам је наследство припало на овој, источној страни Јордана.“
Мојсије им рече: „Ако одржите реч – ако наоружани пођете у рат пред Господом, те сваки од вас наоружан пређе преко Јордана пред Господом, док он не истера испред себе своје непријатеље, и док земља не буде покорена пред Господом, онда се можете вратити, па ћете бити решени кривице пред Господом и пред Израиљцима. Тада ће вам ова земља припасти у наследство пред Господом.
Али ако не урадите тако, згрешићете против Господа. Знајте да ћете испаштати за свој грех. Подигните градове за своје жене и децу и торове за своје овце, али урадите што сте обећали.“
Гадовци и Рувимовци одговорише Мојсију: „Твоје слуге ће учинити као што наш господар заповеда. Наша деца и жене, наша стада и стока остаће тамо у галадским градовима, а твоје слуге, сви који су наоружани за рат, прећи ће да ратују пред Господом, као што наш господар каже.“
Затим је Мојсије ради њих издао заповест свештенику Елеазару, Исусу, сину Навиновом и главарима отачких домова Израиљевих племена. Мојсије им рече: „Ако Гадовци и Рувимовци, сви људи наоружани за рат, пређу с вама преко Јордана испред Господа, и земља буде покорена пред вама, ви ћете им дати галадску земљу у посед. Уколико њихови људи не пређу наоружани с вама, нека приме свој посед међу вама у хананској земљи.“
Гадовци и Рувимовци одговоре: „Учинићемо онако како је Господ рекао твојим слугама. Прећи ћемо под оружјем пред Господом у хананску земљу, али ћемо задржати наследство у нашем поседу с ове стране Јордана.“
Затим је Мојсије доделио Гадовцима, Рувимовцима и половини племена Манасије, Јосифовог сина, царство аморејског цара Сихона, и царство васанског цара Ога, земљу са градовима унутар њених граница, и околне области.
Гадовци су подигли Девон, Атарот, Ароир. Атарот-Софан, Јазир, Јогвеју, утврђене градове Вет-Нимру и Вет-Аран, и торове за овце. Рувимовци су саградили Есевон, Елеалију, Киријатајим, Навав и Вал-Меон, којима су променили имена, и Сивму; градовима које су саградили дали су другачија имена.
Потомци Махира, сина Манасијиног, су отишли у Галад, освојили га и истерали из њега Аморејце који су били у њему. Мојсије је дао Галад Махиру, сину Манасијином, који се населио у њему. Манасијин син Јаир је отишао и освојио њихова села, које је прозвао „Јаирова села“. Затим је Новах отишао и освојио Кенат са његовим насељима, и прозвао га Новах по свом имену.
