4. Мојсијева 31 – New Serbian Translation NSP

New Serbian Translation

4. Мојсијева 31:1-54

Рат против Мадијанаца

1Господ рече Мојсију: 2„Изврши освету над Мадијанцима због Израиљаца. Потом ћеш се придружити своме народу.“

3Мојсије рече народу: „Наоружај људе међу вама за рат, па нека иду на Мадијанце да изврше над њима Господњу освету. 4Пошаљи у битку по хиљаду људи из сваког израиљског племена.“ 5Тако је од Израиљевих хиљада било окупљено дванаест хиљада људи наоружаних за рат, по хиљаду из сваког племена. 6Мојсије их је послао у рат, по хиљаду из сваког племена, заједно са Финесом, сином свештеника Елеазара, који је понео са собом посвећено посуђе и ратне трубе.

7Они су заратили против Мадијана, баш како је Господ заповедио Мојсију и побили му све мушкарце. 8Поред осталих побили су и мадијанске цареве Евија, Рекема, Сура, Ора и Реву – пет мадијанских царева. Мачем су погубили и Валама, сина Веоровог. 9Израиљци су са собом повели мадијанске жене и децу, и запленили сву њихову стоку, сва њихова стада и сва њихова добра, 10а све њихове градове по којима су живели спалили огњем. 11Онда су узели плен и све што је било одузето, и људе и стоку, 12па су робље, одузето и плен довели Мојсију, свештенику Елеазару и свој Израиљевој заједници у табор на моавским пољанама, код Јордана, насупрот Јерихону.

13Мојсије, свештеник Елеазар и сви кнезови заједнице пођу им у сусрет изван табора. 14Мојсије се разбеснео на војводе, на заповеднике хиљада и стотина, који су се враћали из рата. 15Мојсије им рече: „Зар сте оставили у животу све жене? 16А баш су оне, на Валамов наговор, навеле Израиљце да се изневере Господу у случају Фегора, па је Господњу заједницу погодила пошаст! 17Стога сад побијте сву мушку децу и сваку жену која је спавала са мушкарцем. 18Ипак, поштедите за себе сваку младу девојку која није спавала са мушкарцем.

19Сваки од вас који је убио некога или је дотакао убијеног, нека логорује седам дана изван табора. Очистите себе и своје робове трећега и седмога дана. 20Нека се очисти и свако рухо, сваки кожни предмет, сваки предмет начињен од козје длаке, и сваки предмет од дрвета.“

21А свештеник Елеазар рече ратницима који су ишли у битку: „Ово је одредба Закона који је Господ дао Мојсију: 22злато, сребро, бронзу, гвожђе, калај и олово, 23све што је отпорно на ватру, нека се пропусти кроз ватру и биће чисто. Ипак, нека се очисти и водом очишћења. А све што није отпорно на ватру пропустите кроз воду. 24Седмога дана оперите своју одећу и бићете чисти. Потом се вратите у табор.“

Подела плена

25Господ рече Мојсију: 26„Ти, свештеник Елеазар и главари отачких домова заједнице, извршите попис плена, људи и стоке. 27Затим подели плен између ратника који су ишли у битку и целе заједнице. 28Од ратника који су ишли у битку одвој део за Господа: једну главу од сваких пет стотина, како од људи тако од крупне стоке, магараца и оваца. 29Узмите то од њихове половине и дајте то свештенику Елеазару за принос Господу. 30А од половине плена Израиљаца узми једну главу од сваких пет стотина, како од људи тако од крупне стоке, магараца, оваца – од сваке стоке – и дај их Левитима, који су задужени за службу у Пребивалишту Господњем.“ 31Мојсије и Елеазар учине као што је Господ заповедио Мојсију.

32Плена што је остао од одузетог које је запленила војска било је: шест стотина седамдесет пет хиљада оваца, 33седамдесет две хиљаде грла говеда, 34шездесет једна хиљада магараца, 35и тридесет две хиљаде људских душа – жена које нису спавале са мушкарцем.

36Дакле, половина дела војске која је ишла у битку била је:

три стотине тридесет седам хиљада пет стотина грла ситне стоке. 37Део за Господа од ситне стоке био је шест стотина седамдесет пет оваца.

38Било је тридесет шест хиљада говеда, од којих је Господњи део био седамдесет два грла;

39магараца је било тридесет хиљада пет стотина, од којих је Господњи део био шездесет једно грло;

40и шеснаест хиљада људских душа, од којих је Господњи део био тридесет две душе.

41Мојсије је предао свештенику Елеазару део, принос за Господа, као што је Господ заповедио Мојсију.

42Половина дела Израиљаца коју је Мојсије одвојио од људи који су ратовали – 43половина која је припала заједници, износила је: три стотине тридесет седам хиљада пет стотина грла ситне стоке, 44тридесет шест хиљада говеда, 45тридесет хиљада пет стотина магараца, 46и шеснаест хиљада људских душа. 47Од те половине, која је припала Израиљцима, Мојсије је узео по једно од педесет, и од људи и од стоке, и дао Левитима који су били задужени за службу у Пребивалишту Господњем, као што му је Господ заповедио.

48Тада су Мојсију приступили војни заповедници над хиљадама, кнезови над хиљадама и стотинама, 49и рекли му: „Твоје слуге су извршиле попис ратника који су били под нашим водством, и ниједан од нас не недостаје. 50А ми смо донели принос Господу, шта је већ ко нашао, предмете од злата, наруквице и гривне, прстење, наушнице и огрлице, да се изврши откупљење за нас пред Господом.“

51Мојсије и Свештеник Елеазар су узели од њих злато, сав тај накит. 52Свега злата, жртве дизанице коју су принели Господу било је шеснаест хиљада седам стотина педесет шекела31,52 Око 200 kg.. 53А војници су задржали за себе што су запленили. 54Потом су Мојсије и свештеник Елеазар узели злато од кнезова над хиљадама и стотинама и донели га у Шатор од састанка, као спомен Израиљцима пред Господом.